Počele konsultacije oko izbora Saveta REM-a: Brnabić optužuje diplomate za mešanje, dok sama traži njihovu pomoć

Nakon razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa evropskim zvaničnicima na Samitu EU-Zapadni Balkan u Tivtu, još jednom je oživljeno pitanje formiranja Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koji ne postoji već godinu i osam meseci.

Nakon više bezuspešnih pokušaja, izbor Saveta REM-a je gotovo pola godine pauziran, a konkretni odgovori kada će i kako biti nastavljen – izostaju.

Skupština Srbije više od mesec dana ne odgovara na pitanja Cenzolovke o pomacima i planovima za omogućavanje zakonitog izbora Saveta, dok se o tome van očiju javnosti razgovara.

Dok Skupština ćuti, predstavnik za slobodu medija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Jan Bratu kaže za Cenzolovku da su upravo „u toku razgovori o tome kako da se ovaj proces pokrene dalje”.

On je istakao da „pažljivo prati dešavanja u vezi sa medijima u Srbiji, uključujući i pitanje formiranja Saveta REM-a”.

OEBS, Evropska unija i pojedine ambasade evropskih država ne samo da aktivno posmatraju, nego i pomažu u procesu izbora Saveta.

Dok evropski zvaničnici sve jasnije ističu da je formiranje Saveta Regulatora jedna od obaveza koje Srbija mora da ispuni kako bi otvorila Klaster 3 na putu evrointegracija i dobila 1,6 milijardi evra iz Plana rasta, vrh vlasti ih proziva za direktno mešanje u izbor članova.

Aleksandar Vučić je ranije ocenio da su razgovori Srbije i Evropske unije o REM-u bili „ponižavajući” i da je „Srbija pristajala na gluposti”, dok predsednica Skupštine Ana Brnabić danas negoduje zbog učešće stranaca – istih onih kojima se i sama obraćala za pomoć u ovom procesu.

Brnabić: Pritisak zbog REM-a jer je Srbija „neposlušna”

„Evropska komisija i pojedine države članice EU su rešavanje pitanja REM-a direktno povezale sa napretkom u integracijama”, izjavila je ove nedelje Ana Brnabić za Radio Beograd, u emisiji koju vodi Bojan Bilbija. Ovaj voditelj je i sam bio predložen za člana  Saveta. Stručna javnost je kritikovala njegovu kandidaturu zbog neispunjavanja zakonskih uslova, zbog čega je na kraju i isključen iz izbora.

Na pitanje Bilbije da li „u njihovim zemljama neki spoljni centri političke moći određuju ko će biti u njihovom REM-u”, Brnabić je odgovorila „apsolutno ne” i dodala:

„Dakle, da smo mi doneli neke drugačije odluke – uvođenje sankcija Rusiji, ne daj Bože priznavanje tzv. Republike Kosovo, ništa od toga ne bi bilo važno. Mi bismo mogli da imamo REM kakav god želimo da imamo. Možete da imate od devet članova Saveta REM-a, da postavite devet u prostorijama SNS, niko nam ‘a’ ne bi rekao.”

Predsednica Skupštine je istakla da se „svakoj parlamentarnoj većini dozvoljava da sama odluči o formiranju REM-a, ali u Srbiji ne”.

Međutim, potvrdila je i da je na tu temu istog dana razgovarala sa predstavnicima Evropske komisije.

„Ali se tu radi o tom principu. Ako ste opet, pod znacima navoda, ‘neposlušni’, od vas će se tražiti nešto što se ni od koga drugog ne traži, i da uvodite neke sisteme kakvi ne postoje nigde drugde, ni na svetu ni u Evropskoj uniji. Ukoliko ste poslušni, onda se od vas neće tražiti apsolutno ništa”, rekla je Brnabić.

Ona nije objasnila šta uopšte od nje traže Evropska komisija i druge diplomate sa kojima razgovara o izboru Saveta REM-a.

Uloga međunarodne zajednice u izboru Saveta

Dok Brnabić tvrdi da bi međunarodna zajednica drugačije postupala da je Srbija „poslušnija” i da pitanje REM-a, u tom slučaju, strancima „ne bi bilo važno” – diplomate su u proces izbora Saveta uključene od početka i to na poziv – upravo Ane Brnabić.

Predsednica Skupštine im se, kako je Cenzolovka otkrila, obraćala još tokom prvog pokušaja izbora Saveta.

Ona je tada ambasadorima Kvinte (SAD, Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka) uputila pismo u kom je odbacivala primedbe na nezakonitosti u procesu, izbegavajući da objasni sporne detalje na koje se žalio deo kandidata i predlagača koji se zalagao za sprovođenje procesa u skladu sa zakonom. Istovremeno, Brnabić je tom prilikom pred stranim diplomatama „prozivala” kandidate koji joj nisu bili po volji.

Prvi proces izbora je propao nakon što se deo kandidata povukao zbog neregularnosti.

Drugi je pokrenut nakon što su studenti dve nedelje blokirali zgrade Radio-televizije Srbije, zahtevajući da se raspiše novi poziv za Savet REM-a. I ovaj proces je praćen nizom neregularnosti, zbog čega je ubrzo 16 kandidata i 78 predlagača istupilo iz njega.

Međunarodna zajednica se tu ponovo aktivno uključuje i, na neformalnim sastancima sa akterima procesa, insistira da izbor bude inkluzivan i zakonit.

Stoga je osmišljena nova faza procesa – preispitivanje zakonitosti predlagača i kandidata – kojoj su, na javnoj sednici u Skupštini, dva dana po više sati prisustvovali upravo predstavnici međunarodne zajednice.

Ova neobična sednica Odbora za kulturu i informisanje počela je kao pokušaj da se uspostavi dijalog sa višim ciljem – da se na zakonit način formira Savet REM-a – a završen kao još jedna, uobičajena, burna skupštinska rasprava, bez konačnog rešenja.

Kako predstavnici vlasti u Odboru i drugi akteri nisu uspeli da se slože oko toga da li pojedini predlagači i kandidati ispunjavaju zakonske kriterijume za učešće u procesu, OEBS je kasnije „uskočio” – opet na poziv Ane Brnabić – sa nezavisnom procenom.

Iako analiza OEBS-a nije išla u prilog argumentima vladajuće većine, njihovo mišljenje je usvojeno, a proces izbora nastavljen.

Na kraju je Skupština izabrala osam članova Saveta, ali nije izglasala devetog – iz redova kandidata saveta nacionalnih manjina. Izborom jednog od dvoje kandidata, koje su predložili albanski i bošnjački savet, većinu u Savetu činili bi članovi iza kojih ne stoji aktuelna vlast.

Polovina novoizabranih članova, Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković, uslovili su ostanak u Savetu time da Skupština u kategoriji nacionalnih manjina glasa između prvobitno i legitimno utvrđenih kandidata. Kako to nije učinjeno, njih četvoro je podnelo ostavke.

Odbor je pokušao da popuni upražnjena mesta, ali je proces prekinut u januaru i od tada – sve do Samita u Tivtu – gotovo da se nije ni pominjao.

U međuvremenu, preostala četiri izabrana člana Miloš Garić, Milan Petković, Stevica Smederevac i Snežana Miljković redovno primaju naknade za funkcije na koje su izabrani – u visini dve prosečne plate mesečno – iako Savet REM-a niti radi niti je bio sazvan.

Za pet meseci je više od sedam miliona i 200.000 dinara, zajedno sa porezima, uplaćeno iz budžeta Regulatora za ove naknade, otkrila je Cenzolovka.