01. jul 2020.

Bodrožić: RTS se srozao na nivo iz 90-ih

Rok za predaju prijava na konkursu za generalnog direktora Radio-televizije Srbije istekao je prekjuče, međutim, u pojedinim medijima se spekuliše da bi narednih dana mogla da se pojave i nova imena koja su kandidaturu podnela poštom.

Za sada je izvesno da su prijavu podneli Dragan Bujošević, dosadašnji direktor javnog servisa, novinar i urednik RTS-a Vladimir Palikuća, direktor fotografije i snimatelj Vasko Vasović i bivši direktor marketinga ove kuće Nebojša Nedeljković.

Sporno je i da li će Bujoševićeva kandidatura biti privaćena, jer je ostavljena na pisarnici dan nakon isteka roka za prijavu (29. jun). Rad javnog servisa proteklih godina kritikovan je kako od stručne javnosti, kolega, predstavnika opozicije, akademske zajednice… tako i od sami zaposlenih. Peticije za smenu Bujoševića pokretane su unutar kuće ali i izvan RTS-a i to u više navrata.

Dosadašnji generalni direktor je još prošle godine ispunio uslove za starosnu penziju, a šta mu je bio motiv da se ponovo kandiduje nismo uspeli da saznamo jer nije odgovarao na naše pozive i poruke. Evidentno je i da se na konkurs za prvog čoveka javnog servisa nije prijavilo nijedno zvučnije novinarsko ime.

Sagovornici Danasa, pak, ne sumnjaju da će Bujošević ponovo biti izabran na čelnu poziciju RTS-a. Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić smatra da su konkursi, tenderi i javne nabavke kod aktuelne vlasti tek forma koja se mora sprovesti, a pobednici i dobitnici se uglavnom unapred znaju.

– To je slučaj i sa izborom generalnog direktora RTS, jer se dosadašnji pokazao kao veoma kooperativan i koristan interesima Aleksandra Vučića, a kao i u slučaju premijerke, na iznenađenje mnogih koji su ga znali iz prethodnog života, često i svirep i bezobziran prema svima koji drugačije vide javni servis i slobodu informisanja. Informativni program RTS se zahvaljujući i starom-novom generalnom direktoru srozao blizu nivoa državne televizije iz devedesetih i ne sumnjam da će u tom pravcu i nastaviti, do potpunog sloma jednog dana – navodi Bodrožić.

Slobodan Prvanović sa Instituta za fiziku najčešće je ime koje se poslednjih godina pojavljivalo u javnosti u vezi sa pokretanjem peticija u akademskoj zajednici za smenu Bujoševića i reorganizaciju rada i programa javnog servisa. On je govorio i na skupovima na kojima se ukazivalo na sve manjkavosti RTS-a, pre svega na nezastupljenost ključnih tema za život građana i otvorenu propagandu u korist aktuelnog režima i predsednika Aleksandra Vučića.

– Svako ko je iole upućen u našu društvenu svakodnevicu, pa samim tim i svi koji bi mogli da budu direktori RTS-a, znaju da će se budući direktor suočiti sa izborom da li da poštuje zakone, profesionalnu etiku i moral ili da bude saučesnik u gebelsovskoj propagandi u korist ove izvitoperene vlasti. Očekivanja i pritisci od strane vladajuće strukture su izvesni, pa je, verovatno, razlog zašto se renomirane ličnosti nisu javile na konkurs taj što smatraju da ne bi uspeli da se izbore za objektivno i profesionalno izveštavanje na RTS-u – smatra Prvanović. Prema njegovim rečima, novi direktor će na delu, vrlo brzo, pokazati šta je njegov izbor.

– A što se tiče kandidature starog direktora Bujoševića, može se reći da je potpuno u skladu sa aktuelnom politikom da se od Srbije napravi sveopšte kičerajski civilizacijski brlog – zaključuje Prvanović.

Vasko Vasović, direktor fotografije na RTS-u i jedan od kandidata za novog generalnog direktora, ne sumnja da će Bujoševićeva kandidatura biti prihvaćena, uprkos probijanju rokova za predaju.

– Termin kandidovanja zavisi od tumačenja nekoliko zakona i naših pravnih akata. Angažovanjem advokatskih kancelarija preko RTS-ovog računa, bez tendera za sume predviđene zakonom, a zaobilazeći postojeću pravnu službu RTS-a, ti zakoni su već prekršeni. Na to je rukovodstvu kuće pažnju skrenula i Državna revizorska institucija, kao i na kršenje većine zakona samo za 2018. godinu. Generalni državni revizor Duško Pejović tražio je u zvaničnom izveštaju odgovore na koje načine je iz kase RTS-a volšebno otišlo više miliona evra samo za godinu dana, istovremeno uputivši i preporuke za otklanjanje tih nepravilnosti i nezakonitih postupaka – ukazuje Vasović za Danas.

On dodaje da bi dobijanjem novog mandata od pet godina „nedomaćinskim i nestručnim poslovanjem Dragan Bujošević potpuno devastirao nacionalni javni servis i time sigurno urušio jedan od nosećih stubova našeg društva“.

– Javno sam objavio svoj program u 10 tačaka, kako da se to ne desi. Nikada se, zaista, do sada, nije desilo da kandidat za generalnog direktora iznese svoj program javno, kao ni to da sami zaposleni u RTS-u masovno skupljaju potpise podrške mojoj kandidaturi. Već tri evidentne razlike u odnosu na sve ostale kandidate – zaključuje Vasović.

Upravni odbor RTS-a imenovaće generalnog direktora u roku od 45 dana od dana otvaranja prijava za konkurs. O rezultatima kandidati će biti obavešteni u roku od osam dana od dana donošenja odluke o izboru. Jedno lice može dva puta da obavlja funkciju direktora javnog servisa, koja traje pet godina.

Ispunjen uslov za penziju

Draganu Bujoševiću je 5. maja ove godine istekao petogodišnji mandat na mestu direktora RTS-a. Upravni odbor ga je istog dana imenovao za v.d. direktora i raspisao konkurs za novog prvog čoveka javnog servisa. Iako je još prošle godine ispunio uslove za penziju, Bujošević je tražio da mu se produži mandat, što je u više navrata i učinjeno.

Krstić: Nisam se kandidovao

Kao jedan od mogućih kandidata za direktora RTS-a u pojedinim medijima se spominje i Nebojša Krstić, koji je navodno kandidaturu podneo poštom. Međutim, ovaj marketinški stručnjak i bivši član Upravnog odbora RTS-a je za naš list to negirao.

– Nisam se kandidovao – kratko je poručio Krstić, koji nije želeo da komentariše ponovnu kandidaturu Dragana Bujoševića.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend