28. mar 2019.

Da li će Šabića naslediti „Pičuljan“?

Ističe treći mesec kako Srbija nema poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, nakon što je dosadašnjem, Rodoljubu Šabiću, u decembru istekao mandat.

Pomenutog je šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke, Aleksandar Martinović, okarakterisao kao opozicionog političara „zamaskiranog funkcijom“, i izjavio da će predlog njegove stranke za novog poverenika biti „sušta suprotnost“ bivšem.

Miloš Janković, doskorašnji vršilac dužnosti zaštitnika građana i nekadašnji zamenik Saše Jankovića na toj funkciji, izraz „sušta suprotnost“ pročitao je kao nezameranje, netalasanje, odnosno postupanje u skladu sa diktatom aktuelne vlasti. Svojom izjavom, rekao je Janković za Danas, Martinović pokazuje da je cilj vladajuće partije da na to mesto izaberu nekoga ko je spreman da se suzdrži od bilo kakve kritike u odnosu na njihovo postupanje.

Kako Odbor za kulturu i informisanje još nije pokrenuo izborni postupak, o tome ko će biti Šabićev sledbenik, i kako će se postaviti prema vlasti, možemo samo da nagađamo. Jedan, verovatan, scenario predstavlja onaj koji se upravo odvio u Hrvatskoj, koja je krajem novembra izabrala svog drugog po redu poverenika za informisanje.

Novi poverenik Zoran Pičuljan je na tu funkciju izabran nakon što je njegova prethodnica, Anamarija Musa, posle isteka svog prvog mandata odlučila da se ponovo ne kandiduje. U hrvatskim medijima je bilo navoda da je izborni proces namešten u njegovu korist, pošto je prvi konkurs za ovu važnu i dobro plaćenu poziciju poništen jer se odazvao samo jedan kandidat – upravo Pičuljan.

Poverenik Pičuljan je, takođe, tokom kandidature, iz svoje biografije izostavio članstvo u vladajućoj stranci HDZ. Ta informacija je isplivala na površinu tek prilikom ispitivanja pred parlamentom, kojom prilikom nije precizirao vreme koje proveo kao član stranke, niti kada je iz članstva istupio. Ovo, načelno, nije u suprotnosti sa zakonom koji reguliše izbor poverenika, koji od kandidata zahteva samo da ne bude član političke stranke, bez navođenja ikakvih vremenskih odrednica — dakle, kandidat praktično može da istupi iz stranke u trenutku kad poželi da se kandiduje.

Tokom daljeg ispitivanja pred parlamentom, Pičuljan je izneo stav da ne bi trebalo jačati zakonska ovlašćenja poverenika u pogledu kažnjavanja državnih organa koji građanima uskraćuju informacije, a na pitanje da li je hrvatska vlada bila dovoljno transparentna u pogledu afere ‘Agrokor’ nije imao odgovor. Ovakav njegov nastup u izbornom procesu je tamošnje medije naveo da se zapitaju u kom pravcu će on nastaviti rad svoje prethodnice, čiji je mandat bio obeležen žustrim zalaganjem za pravo javnosti na uvid u postupanje državnih institucija, ponajviše baš u slučaju Agrokora.

Hrvatska je instituciju Poverenika za informisanje u svoje zakonodavstvo uvela na zahtev Brisela, neposredno pre prijema u članstvo EU. Samo pet godina kasnije, stvara se mogućnost da se ovaj organ obesmisli, izborom na funkciju poverenika koji za sobom ima višedecenijsku karijeru u državnoj upravi i ne pokazuje nikakvu nameru da ‘talasa’ — sušta suprotnost bivše poverenice Muse, koja je na tu poziciju stupila kao stručnjak, bez ikakvog prethodnog političkog angažmana u biografiji.

U Srbiji institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti postoji dosta duže, od 2004. godine. Međutim, ona je takođe od svog postanka vezana za jednu ličnost, Rodoljuba Šabića, koji je na toj funkciji proveo četrnaest godina.

Ma koliko Srbija i Hrvatska bežale od međusobne sličnosti, ona je u mnogim stvarima, pa i u odnosu prema funkciji poverenika, evidentna. Od komšija nas, ipak, razlikuje to što Srbija još nije članica EU, a ovakvim odnosom političari rizikuju da pokvare dobru ocenu institucije koja je veoma bitna za napredak osnovnih prava i borbe protiv korupcije — materije čuvenog pregovaračkog Poglavlja 23, o koje se zemlje Zapadnog Balkana redovno sapliću. I u jednom i u drugom slučaju, naravno, glavni gubitnici ostaju građani.

Uz postupak izbora sa kojim se kasni više od tri meseca, i nedefinisane kriterijume koji nisu dovoljni da se osigura nezavisnost ove institucije, sva je prilika da će Šabića naslediti jedan Pičuljan. Jedini način da se tome stane na put je da se proces za izbor za novog poverenika što pre započne i da se javnosti omogući da isti u celosti isprati.

Autorka je pravnica u Komitetu pravnika za ljudska prava YUKOM

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend