31. mar 2021.

Demokratija kao organizovano neslaganje

Znamo šta piše u izveštaju Evropskog parlamenta. Naročito o amandmanima o napadima na CRTU i KRIK.

Više me zanimaju reakcije vlasti na kritičke navode iz pomenutog izveštaja u vezi sa slobodom medija i događanjima u srpskom parlamentu. I tu mogu da gradiram reakcije.

Predsednik Vučić je sinoć pozvao poslanike SNS-a da nikoga ne progone i „da ne napadaju KRIK ali da im odgovore“. Meni je u njegovom izlaganju bilo interesantno da prvi put čujem da je mislio „da su neki ljudi iz bezbednosnih službi znali ko je upao u stan novinarke KRIK Dragane Pećo, ali da javnost to nije saznala i da to nije dobro“.

Pošto sam član Stalne radne grupe za bezbednost novinara dobio  sam nekoliko upita kolega novinara da li nešto znam o tim mogućim saznanjima, zatražio sam dodatno preciziranje od predsednika Vučića i dobio odgovor da „ja sam bio uveren. Nemam dokaze. Lični osećaj“.

Činjenica da ima puno nerešenih slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinarki i novinara, stvorilo je novo stanje u kojem i predsednik ima osećaj da je moralo da se zna i da je veliki problem ako se događaju ovakva narušavanja bezbednosti i nekažnjivost počinilaca.

Premijerka Brnabić je za izveštaj rekla da je „naše da ga pročitamo, da budemo koliko god je moguće samokritični i izmenimo neke stvari ako za to postoji osnova“.

Ministarka Gojković ne nalazi prostor za samokritiku već smatra da zahtevi za ubedljvijim rezultatima u oblasti slobode izražavanja „deluju neusaglašeno sa činjeničnim stanjem u našoj zemlji“.

Ne mogu da se složim sa ministarkom pošto formiranje Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, usvajanje Akcionog plana i početak rada SOS telefona, kao i usvajanje Akcionog plana i formiranje Radne grupe za primenu Medijske strategije jesu pokazatelji dobre volje i ispravnog kursa. Oni svoju potvrdu tek treba da dobiju u konkretnim pomacima i dijalogu umesto skupštinskih monologa koji zagađuju javni prostor.

U tom smislu za mene su problematični i stavovi poslanice Elvire Kovač, predsednice skupštinskog Odbora za evrointegracije, koja neizbalansiranim smatra deo izveštaja o radu parlamenta u kojima se ističu „orkestrirani napadi narodnih poslanika protiv novinara i članova civilnog društva“. Insistirajući na činjenici da Evropski parlament nije pohvalio usvajanje Kodeksa ponašanje, poslanica Kovač prenebregava činjenicu da taj Kodeks ne znači da narodni zastupnici u parlamenut treba da imaju više prava već upravo suprotno – da se pridržavaju elementarnih demokratskih normi koje isključuju neargumentovane napade na KRIK i CINS. Ako i kada se složimo o tome, možemo dalje da krenemo u unapređenje medijskih sloboda i sloboda izražavanja u skladu sa vrednostima koje zastupa Evropska unija.

Do tada ćemo se svi pitati šta znači inicijativa jednog narodnog poslanika o izmeni Zakona o elektronskim medijima van Akcionog plana Medijske strategije.

Da li to znači njegovu selektivnu primenu koja će sutra dovesti do turbulencija i u drugoj Radnoj grupi, kao što je to već slučaj sa onom za bezbednost novinara? O tome očito niko ne misli sve dok ne stigne ceh u vidu kritika iz Evropskog parlamenta ili saopštenja deset prestižnih i uticajnih međunarodnih organizacija koje se bave slobodom medija, izražavanja i bezbednošću novinara.

Moj dobri prijatelj, belgijski ambasador Adam Koen je nedavno citirao jednog belgijskog političara koji je rekao da je „demokratija organizovano neslaganje“.

Upravo zbog toga građansko društvo i mediji imaju značajnu ulogu u njegovom organizovanju. I zato je odbrana KRIK-a i CRTE važna na simobličkoj i praktičnoj ravni. Nadam se da sada to mnogi razumeju. I da neće praviti iste greške.

Umesto zatvaranja očiju pred realnim problemima, prebacivanja odgovornosti na druge, proizvodnje tenzija i konfrontacija sa onima čiji partneri želimo da budemo – bilo bi neophodno da zajednički prođemo kroz sve pobrojane primedbe, i one koje i sami uočavamo pored onih koje dobijamo iz sveta – i da pokušamo da sastavimo ozbiljnu strategiju kojom ćemo eliminisati najveći broj uočenih problema i stvoriti dobar kratkoročni i dugoročni plan borbe protiv govora mržnje, pretnji, nasilja… prvenstveno u  političkom i javnom životu.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend