26. apr 2022.

Gde je nestao Brif: Novosadsko glasilo vlasti za koje, možda, niste čuli, ali ste ga finansirali

Medijski "gigant" u sferi projektnog finansiranja brif.rs, poznat po višegodišnjem haranju konkursima i uzimanju na stotine hiljada evra za propagiranje vlasti, preko noći je nestao sa scene.

Foto: 021.rs (Screenshot)

Poslednja vest koja je na ovom portalu objavljena glasi: „Vučić: Nova mera – pomoć od 100 evra mladima od 16 do 30 godina“ i postavljena je 30. decembra 2021. godine. Od tog datuma do danas portal nije ažuriran, iako je Brif inkasirao novac za sadržaj o kom nema nikakvog traga, niti dokaza da je ikada realizovan.

Poslednji novac dobili su od Opštine Senta – 500.000 dinara, celokupan iznos namenjen medijima u ovom mestu, a za praćenje kulturnih dešavanja na teritoriji Opštine Senta i projekat „Dešavanja pored Tise“. Apsurd je odluka o dodeli novca, koja je doneta 15. decembra 2021. za tekuću godinu – što znači da je ovaj medij imao svega desetak dana da realizuje projekat, sastavi i dostavi izveštaj i opravda utrošen novac, ali analiza 021.rs pokazuje da nikakav sadržaj u vezi sa Sentom, u tom periodu, nije objavljen na brif.rs.

U komisiji za dodelu novca bili su novinar iz Subotice Bojan Nikolić, ekonomista iz Kikinde Jelena Crnogorac i jedan čest član sumnjivih komisija iz Bele Crkve, Radojica Mali. U delegiranju članova komisije učestvovali su udruženje elektronskih medija „ComNet“, takođe poznato po učešću u sumnjivijim komisijama, kao i Društvo novinara Vojvodine.
Senta nije jedina koja je Brifu dodelila novac prošle godine. Od Grada Novog Sada dobili su novac za čak tri projekta (ukupno 1,1 milion dinara), od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje stiglo je još 300.000 dinara.

Portal se potrudio da pokuša da izgleda da je projekat za Grad Novi Sad realizovan. Na sajtu postoji sadržaj koji nosi nazive projekata „Heroji našeg vremena“, „Zumiranje kulture“), ali je jasno da je deo sadržaja retroaktivno „ubačen“ – poput OVOG saopštenja, u kojem je video od nekoliko sekundi bez ikakvog sadržaja, objavljen januara ove godine, a koji ima jedan pregled (pregled novinarke 021.rs).

Brif je dobio ogromne novce od godine osnivanja do samo pre nekoliko meseci. Portal osnovan 2017. godine iste godine je dobio najmanje 13 miliona dinara sa raznih nivoa i iz više opština, 2019. godine oko četiri miliona, a 2020. godine više od 1,1 milion dinara. Prošle godine dobili su oko 1,3 miliona dinara, zvanični su podaci Vlade Srbije u okviru baze „Otvoreni podaci“ na portalu otvorenih podataka.

Portal 021.rs je još 2017. pisao o „pustošenju“ novca na lokalnom konkursu za medije u Sremskim Karlovcima, a naše pisanje potvrdila je i Državna revizorska institucija. Naime, revizor je istragom utvrdio da brif.rs nije dokazao da je zaista realizovao medijski sadržaj za koji mu je isplaćeno milion i po dinara iz lokalnog budžeta 2017. godine – medij nije dostavio narativni i finansijski izveštaj, što je obaveza.

Gde je i zašto je nestao medij koji je bio slabo vidljivi oslonac vlasti godinama unazad?

Portal brif.rs u prvom periodu svog „rada“ nije imao nikakve javno dostupne podatke o uredništvu. Nakon medijskih otkrića o sumnjama na mahinacije, portal je dobio „osveženje“ u vlasničkoj strukturi, impresum i imena – direktor je nepoznati Miloš Jerković, a glavni i odgovorni urednik nepoznati Nenad Teofanov. Niko iz uredništva Brifa nije odgovorio na pitanja 021.rs o naprasnom prestanku rada, niti o novcu građana Sente.

Medijsko haranje Brifa pomno je pratio i portal Cenzolovka. Zamenik glavnog i odgovornog urednika Cenzolovke Denis Kolundžija kaže za 021.rs da Brif može, kako je prestao da radi, ponovo da aktivira svoju mašineriju, ali da je suština problema ogroman novac koji je dodeljen potpuno netransparentno i u suprotnosti sa medijskom regulativom.

Vi ne možete više ni da sastavite spisak svih medija koji u Srbiji rade po ovom principu. Kad formirate sajt i nakon šest meseci konkurišete na nekom medijskom konkursu, vi ste još uvek sveže formiran medij, ali je mnogo drugačije kad iza tog medija stoji desetak novinara s imenim i prezimenima, karijerom i ugledom i kada, s druge strane, stoji portal bez ikakvih dokaza o ispunjavanju kadrovskih i tehničkih kapaciteta. Poznat je primer iz Bečeja, opštine koja je Brifu dodelila novac, a kada nije bilo nikakvih vesti za objavu iz Bečeja, ovaj portal je preuzimao sadržaj iz Novog Bečeja – misleći da je reč o istom mestu“, navodi primere Kolundžija, koji je lično istraživao rad ovog portala.

Kako kaže, apsurd je do te mere prisutan da je ovaj medij, kako mu je predočeno u Gradskoj upravi za kulturu Grada Novog Sada, zaštitio sadržaj svojih projekata kao autorska dela, te u isti nije moguć uvid.

„Te opštine ne zanima kakav je sadržaj realizovanog projekta dokle god ste vi dostavili linkove i utrošili sredstva. Šta se nalazi na tim linkovima niko ne tumači. Tako je izveštaj jednog od projekata Brifa sadržao linkove ka Jutjub snimcima koji su objavljeni svi istog dana u decembru, a vi gledate snimak letnjih vrućina na Štrandu. To vam je očito princip ‘uzmeš novce i odeš’. Pomalo sam čak i šokiran što i dalje načelno postoje“, kaže ovaj novinar.

Dodaje da aktuelni medijski zakoni nisu predvideli mogućnost da su pojedinci spremni na ekstreme – da bi izbegli optužbe da nepoznati medijski stručnjaci učestvuju u komisijama za medije, pojedinci registruju udruženja, čekaju nekoliko godina, a potom kandiduju svoje članove i članice u komisije koje će blagonaklono gledati na određena provladina glasila.

Da vlast ima toliko svojih glasila da je postojanje Brifa marginalizovano smatra predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Slađana Gluščević. Kako kaže, vlast brine o svojim glasilima jer ih je zarad svojih interesa i osnovala, stvarajući tako privid bogatstva medijske scene i opsenu da slobodna reč u Srbiji nije ućutkana.

„Ako idemo analogijom i posmatramo medije kao odraz društva, a naše društvo je do svake pore prožeto uticajem i interesom režima, to jest najveće partije, onda je jasno da se način funkcionisanja najveće vladajuće partije progresivno prenosi na svaki segment, pa i na medije. A najveća stranka funkcioniše tako da se lako odriče onih za koje procenjuje da joj ne mogu doneti vajde„, navodi Gluščević.

Tako se, kaže, verovatno, odrekla i Brifa i nekih drugih medija koji su joj doskora bili uzdanica u smislu širenja propagande i kreiranju paralelne stvarnosti.

„Brif je samo jedan od stotine portala finansiranih iz državnog budžeta čiji rad nije transparentan, koji nema kapacitete za sprovođenje projekata, a za njih je dobijao novac kako bi se ostvario javni interes iz sfere javnog informisanja. Pitanje je da li će se iko pozabaviti kontrolom trošenja para iz budžeta Opštine Senta, s obzirom na to da je portal ugašen, a pogotovo s obzirom na činjenicu da prave evaluacije sadržaja za koje su proteklih godina provladini mediji dobijali novac nikad nije ni bilo“, stava je predsednica NDNV.

Na pitanje 021.rs kako objašnjava postojanje malih fantomskih ili polufantomskih medija, naša sagovornica napominje da njih značaj i uticaj nikako nije minoran. Takvi mediji su, napominje, ogromna opasnost po slobodu medija i vrednosti društva.

„Najpre, na taj način osnažuje se vertikalna uloga medija u funkciji prenošenja informacija od strane vlasti, što nije dobro. Isti sadržaj, ista vest stiže iz jednog izvora, iz jednog režimskog medijskog štaba i dalje se multiplikuje kroz brojne i različite medije mimo svih profesionalnih standarda. Čak se ne navode izvori preuzetih vesti, a kamoli da možemo da govorimo o autorskom sadržaju. Dakle, stvaraju se mediji koji su zapravo propagandne stranice, u kojima nema novinara, nema profesije. Dalje, na taj način se drugi, vlasti neomiljeni mediji finansijski iscrpljuju i uništavaju jer im se uskraćuje prilika da dobiju podršku za sufinansiranje projekata koji su od javnog interesa“, objašnjava Gluščević.

Uprkos godinama apela i pritisaka, primer Brifa dokaz je da sufinansiranje medija nikako nije transparentnije, pravičnije ili u skladu sa zakonom, već potpuno obesmišljeno. Na to godinama ukazuje i NDNV.

„Zbog nedovoljne transparentnosti lokalnih samouprava iz čijih se budžeta takođe dodeljuje novac za medijsko sufinansiranje nema zbirnih podataka o raspodeli novca, niti o sastavima komisija. Dešava se da konkursi u samom tekstu budu neusklađeni sa zakonom ili podzakonskim aktima, da ne govorimo o propustima u realizaciji ispravnih konkursa. Najčešće se javlja problem nekompetentnih konkursnih komisija sastavljenih od predstavnika nereprezentativnih i javnosti nepoznatih novinarskih udruženja, samozvanih medijskih stručnjaka“, dodaje Gluščević.

Naša sagovornica ukazuje na to da u komisije koje odlučuju o sufinansiranju medijskih sadržaja na svim nivoima, kao i u radnim grupama i telima koja se bave pitanjem medija infiltrirani su predstavnici GONGO organizacija, veštačkih organizacija u službi režima i to samo daje sliku o ispravnosti procesa dodeljivanja budžetskih sredstava medijima, a zapravo nije tako.

„Novac ide ciljano medijima za koje se zna da će raditi u interesu vlasti, a ne građana“, zaključuje Gluščević za 021.rs.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend