16. okt 2017.

Grad nezakonito pokriva dugove RTK?

- Uprkos kritikama odbornika iz opozicionih stranaka Zajedno za Šumadiju (ZZŠ) i Šumadijska regija da je gradska uprava, do sada, nenamenski i nezakonito potrošila više od 70 miliona dinara za pokriće dugova bivšeg vlasnika.

Foto: Pressek

Takođe i za redovno isplaćivanje zarada zaposlenima u toj medijskoj kući, Skupština grada je, uoči minulog vikenda, usvojila Statut Privrednog društva Radio-televizija Kragujevac (RTK).
Odbornik ZZŠ i prethodni gradonačelnik Veroljub Stevanović upitao je aktuelnu lokalnu vlast kojom je uredbom Gradskom veću i aktuelnom gradonačelniku Radomiru Nikoliću omogućeno da RTK pripoje gradu i postane javni servis.

– Dobro ja znam koja je to uredba, ali smatram da je iskarikirana. Neverovatno je kako se tome pristupilo, a neverovatna je i činjenica da su posle raskida privatizacije i vraćanja gradu, za RTK nenamenski korišćena ogromna sredstva, bez stavke u budžetu za to ili rebalansa – istakao je Stevanović, koji je od gradske vlasti zatražio da precizira rok u kojem RTK treba ponovo da bude privatizovan.

Šef odborničke grupe Šumadijska regija – Pokret slobodnih građana Bojan Stojadinović ocenio je da RTK ne postoji „ni u pravnom, niti u budžetskom sistemu“. Posle raskida privatizacije RTK, građani Kragujevca platili su, prema njegovim rečima, više od 70 miliona dinara za pokriće dugova koje je ostavio nekadašnji vlasnik Radojica Milosavljević, kao i za zarade zaposlenima u tom mediju koje im se „isplaćuju bez ikakve budžetske osnove“, a do kraja godine će biti izdvojeno i svih 100 miliona dinara.

Opozicioni odbornici ocenili su da je RTK potreban gradu, ali smatraju da je ta medijska kuća stranački, odnosno „SNS obojena“ od kada je u ponovnom vlasništvu grada. Upozoravaju, pritom, na odsustvo aktivnosti opozicije u informativnom programu RTK.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend