28. maj 2019.

Konferencija “Primena instrumenata i standarda Saveta Evrope u oblasti medija i informisanja“

U organizaciji Ministarstva kulture i informisanja u saradnji sa Kancelarijom Saveta Evrope u Beogradu u Jugoslovenskoj kinoteci održana je međunarodna konferencija “Primena instrumenata i standarda Saveta Evrope u oblasti medija i informisanja“ povodom 70 godina od osnivanja Saveta Evrope.

Na otvaranju su govorili državni sekretar Aleksandar Gajović, zamenica šefa Delegacije Saveta Evrope u Beogradu Irina Sahakian Veter i zamenik šefa misije ambasade Francuske u Beogradu Nikolas Faj.

Gajović je čestitajući ovaj jubilej, podsetio da ta ugledna organizacija, u svojoj posvećenosti, svih ovih godina trajanja i istrajavanja nastoji da kroz svoj rad održi vrednost osnovnih ličnih i demokratskih prava i sloboda u Evropi.

Istakavši činjenicu da je Ministarstvo kulture i informisanja organizovalo ovu konferenciju Gajović je rekao da to „sasvim dobro govori koliko Republika Srbija, njen predsednik i Vlada čvrsto stoje uz reč – sloboda“.

On je dodao da sloboda medija i sloboda izražavanja omogućavaju građanima Srbije da donose valjane odluke prilikom aktivnog odlučivanja i učestvovanja u demokratskim procesima.

„Za mene nema sumnje da ovakva Srbija, koja teži istinskim vrednostima na svom nepromenjenom evropskom putu, doprinosi opštem utemeljenju vladavini prava, koja svi podjednako moramo da poštujemo“, podvukao je državni sekretar.

Gajović je naglasio da su posvećenost svim vidovima sloboda, poštovanju usvojenih normi, dobrom upravljanju i odgovornosti kroz politički dijalog, kritičku diskusiju i debatu različitih mišljenja, temelj svake demokratije, koju Srbija već dugo polaže pred međunarodnom zajednicom.

Irina Sahakian Veter je pozdravila prisutne u ime generalnog sekretara Saveta Evrope Torbjorna Jaglanda podsetivši da je Savet Evrope 70 godina nakon osnivanja vodeća organizacija za ljudska prava našeg kontinenta.

Ona je podsetila da Savet Evrope danas broji 47 članica, potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima i da svih 830 miliona ljudi koliko živi u tom zajedničkom pravnom prostoru imaju pravo žalbe Evropskom sudu za ljudska prava koji prati sprovođenje Konvencije u državama članicama. “Ovo je presedan u evropskoj istoriji i dostignuće koje zaista treba da slavimo”, podvukla je Sahakian Veter.

Takođe, rekla je da su zloupotreba položaja, korupcija, diskrimincija, kriminalne aktivnosti samo neka od kršenja ljudskih prava koja su obelodanjena upravo kao rezultat istraživačkog novinarstva i napomenulaa da je razotkrivanje činjenica ključno za privođenje pravdi onih koji su kršili prava.

Ona je dodala da su u proteklih 70 godina, članice Saveta Evorpe odgovorile mnogim izazovima, postigle mnogo uspeha u oblasti ljudskih prava, demokratije i vladavine prava, uključujući slobodu medija. “Ipak, u modernom svetu, stalno se suočavamo sa novim izazovima. Novi mediji i internet su doneli mnoge prednosti, ali i nove izazove”, primetila je Sahakian Veter.

Ona je podsetila da se u mnogim zemljama, novinari i drugi medijski radnici suočavaju sa pretnjama kao što su cenzura, politički i ekonomski pritisci, zastrašivanja, klevete, kao i fizičkim napadima.

“U skladu sa tim, moramo naglasiti važnost zajedničkog kontinuiranog rada i podrške slobodi izražavanja. Nadam se da ćemo svi zajedno, i institucije u okviru naše organizacije i svih 47 država članica, ostati jaki i nastaviti uspešnu saradnju kako bismo osigurali bolju budućnost svim građanima Evrope”, rekla je zamenica šefa Delegacije Saveta Evrope u Beogradu i izrazila zadovoljstvo što se ovako važan skup odigrava u srpskoj prestonici.

Zamenik šefa misije ambasade Francuske u Beogradu Nikolas Faj  napomenuo je da su sloboda izražavanja, bezbednost novinara, medijski pluralizam i rad Javnog servisa među glavnim temama godinama unazad.

“Veoma važan aspekt ove teme je Poglavlje 23 u pregovorima Srbije za pristupanje Evropskoj Uniji. Francuska ambasada je spremna da podrži Srbiju u primeni obaveza u toj oblasti kako bi postigla medijski pluralizam, veću bezbednost novinara i slobodu informisanja”, rekao je on i dodao da su zainteresovani i za proces izrade nove medijske strategije i njenu primenu u realnoj sferi.

Pomoćnica ministra kulture i informisanja zadužena za informisanje i medije Slavica Trifunović je u završnom obraćanju istakla da su učesnicima kroz niz panel diskusija jasno i precizno predstavljeni mehanizmi, instrumenti, standardi i alati Saveta Evrope, iskustva i dobra praksa različitih zemalja.

“Jasno je da jedini put napred podrazumeva insistiranje na kontinuiranoj harmonizaciji i implementaciji pravnog okvira, a da odgovore na pitanja kako da prevaziđemo izazove sa kojima se suočavamo, treba da tražimo zajedno kroz snažnu međunarodnu saradnju i prenošenje znanja, razumevanje i dobre prakse”, zaključila je Trifunović.

Konferencija na kojoj su učestvovali eminentni stručnjaci iz zemlje i inostranstva, organizovana je sa ciljem je da se podigne svest o opsežnom radu Saveta Evrope, da se predstave instrumenti i standardi u oblasti medija i da se promoviše posao koji države članice preduzimaju u zaštiti slobode izražavanja.

Teme na koje se diskutovalo bile su: „Uloga i uticaj rada Nadzornog komiteta za medijsko i informaciono društvo (CDMSI) na zaštitu novinarstva / bezbednost novinara i slobodu izražavanja“, „Instrumenti i alati medijskog pluralizma“, „Medijski pluralizam u raznovrsnom svetu“ i „Mediji civilnog društva u digitalnom dobu“. Održana je i prezentacija “Studije o medijima, izborima i rodnoj ravnopravnosti”.

IzvorMinistarstvo kulture i informisanja

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend