01. avg 2022.

Kršili zakon, a REM im produžio dozvole, šta očekivati za petu frekvenciju?

U Srbiji se i dalje komenatarišu rezultati konkursa za nacionalne televizijske frekvencije kojima je Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) praktično produžio dozvole televizijama koje su ih i do sada koristile. Stručnjaci navode da više ne postoji ni najmanji privid da REM radi u skladu sa zakonom, a pojedine političke partije traže - obaranje konkursa i raspisivanje novog.

Televizije Pink, B92, Prva i Hepi, u prva tri meseca ove godine prekršile su Zakon o oglašavanju skoro 3.000 puta, dok su u prošloj godini, barem prema podacima objavljenim na sajtu REM, napravile 10.000 istih prekršaja. Ista institucija juče je odlučila da im produži dozvolu za nacionalno emitovanje za još osam godina.

Udruženje novinara Srbije time je nezadovoljno, navode – te televizije su kršile pravilnike o postupanju emitera.

Na to danas ukazuju i pojedine političke stranke.

„Nedopustivo je da televizije koje su više stotina puta prekršile i Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o oglašavanju, i od kojih su neke aktivno učestvovale u kampanjama hajke, stigmatizacije i kriminalizacije, pre svega političara i novinara, dobiju mogućnost da nastave sa takvim radom“, naveo je Pokret slobodnih građana.

Iz Transparentnosti Srbija (TS) kažu da je odluka REM-a sporna, jer nisu primenjeni kriterijumi etičkih medijskih standarda.

„Ne znamo ni za jedan od zakonskih kriterijuma na koji način je primenjen i to je posledica načina donošenja odluka u REM-u gde se odluke o tome ko će dobiti dozvole, donose većinom glasova, a nema nikakvog sistema koji bi obezbedio da bilo REM u celini ili svaki član pojedinačno, oceni prijave na konkursu na osnovu svih propisanih kriterijuma“, navodi Nemanja Nenadić iz Transparentnosti.

Stranka slobode i pravde (SSP) podseća na to kako su pojedine televizije izveštavale u prošlosti.

„Frekvencije su dobile televizije koje su svojim izveštavanjem direktno doprinosile iskrivljenom izveštavanju, polarizaciji u društvu i dizanju tenzija, a koje nikada nisu objasnile svoje učešće u nekim od najmračnijih događaja u novijoj istoriji Srbije, poput ubistva Olivera Ivanovića“, navodi Stranka slobode i pravde.

„Da je hteo da popravlja status medija i medijsku zajednicu Srbije, Aleksandar Vučić bi naredio da se bar jednoj od ove dve televizije – N1 ili Nova da frekvencija. Sve što će sada nadalje da se dešava, što se mene lično tiče, predstavlja samo nastavak onoga što smo već imali. Ne možete sa istim sredstvima da radite nešto drugo“, ocenjuje novinarka Tamara Skrozza.

Demokrate zahtevaju poništavanje, kako kažu – apsolutno nezakonite odluke REM-a, i raspuštanje tog tela i postavljaju pitanje: zašto peta frekvencija nije od starta bila uvrštena u konkurs. „Od raspisivanja konkursa upozoravali smo na to da ne postoji razlog da i peta frekvencija ne bude uvrštena, kao i na to da nemamo poverenja u članove REM-a koji i do sada nisu adekvatno reagovali po pitanju štetnog delovanja TV emitera“, naveo je DS.

Obećanje pete frekvencije je obećanje nade, smatra Skrozza. „Vi svoje žrtve, ljude nad kojima imate neku vrstu moći, držite u večnoj nadi. I time ih zapravo držite u pokornosti. Sad se niko neće buniti, jer se svi nadaju toj petoj frekvenciji. A šta će sa tom petom frekvencijom biti – to ne može ni Baba Vanga da nam kaže, zato što su odluke REM-a takve kakve su, podložne klimatskim uticajima“, dodaje.

Imajući u vidu kako je izgledao konkurs za dodelu četiri frekvencije, čini se da nema osnova za nadu da će se nešto promeniti kada je u pitanju peta frekvencija, zaključuje Tamara Skrozza.

Predsednica saveta REM-a Olivera Zekić očekuje da će se, nakon kolektivnog godišnjeg odmora na koji idu zaposleni u REM-u, do kraja jeseni znati ko je srećni dobitnik jedine preostale nacionalne frekvencije.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend