06. avg 2022.

Martinoli: Svaka rečenica obrazloženja REM-a ne odgovara stanju u realnosti

Profesorka na FDU Ana Maritnoli, komentarišući obrazloženje odluke REM-a da produži dozvolu za nacionalnu frekvenciju Pinku, B92, Prvoj i Hepiju, kaže da su te televizije dobile dozvolu baš zato što su tako radile kao što su radile, a da je neverovatna činjenica to što je REM zanemario čak i svoje analize tih televizija i to što su ustanovili da je svaka od njih kršila odredbe. Kaže da svaka rečenica u šturom saopštenju REM-a ne odgovara onome što je stanje u realnosti.

„Osnovni utisak mi je bio – ako je mogao REM nečim više da nas iznenadi od onoga kad smo dobili rezultate, to je ovakvo saopštenje, koje je šturo i u kom zapravo svaka rečenica ne odgovara onome što je stanje u realnosti i to je nešto što je najveći utisak ostavilo“, kaže Martinoli, podsećajući da na sajtu stoji da će detaljnije obrazloženje tek biti objavljeno. Pretpostavlja da ćemo iz tog detaljnijeg obrazloženja moći da saznamo detaljnije kakvi su bili programski elaborati.

Martinoli kaže da televizije koje su dobile dozvole za još osam godina – dobile su ih zbog toga što su radile tako kako su radile.

„Činjenica je da je REM zanemario sve ono do čega je sam došao u svojim analizama tržišta i praćenjima tih emitera je zapravo potpuno neverovatna. Dakle, radili ste analizu, pratili ste tih osam godina šta su te četiri komercijalne televizije radile, ustanovili ste da je svaka od njih kršila odredbe, što bi u nekom normalnom sistemu bilo dovoljno da možda ne automatski oduzmu dozvolu, već da je ospore, i u svakom slučaju da se u nekom ovakvom procesu uzmu u obzir, posebno kad se uzme u obzir konkurencija, jer je bilo 14 televizija“, naglašava ona.

Martinoli navodi da se ne mogu očekivati neke promene tih televizija, „možda neke male, „kozmetičke“, sitne programske intervencije ne bi li se neke vrste programa pojavile…“

Teško da ćemo doći do medijskog pluralizma, kaže gošća Dana uživo. Te televizije su, ponavlja, i dobile dozvolu baš zato što su tako radile kao što su radile – a to znači, kako konstatuje, da ne bi moglo da bude ni reči o medijskom pluralizmu.

Savet je naročito cenio garancije koje su podnosioci naveli u predlogu programskog elaborata, koji će postati sastavni deo izdate dozvole, da će u narednom periodu dodatno unaprediti postojeći program, baviti se važnim društvenim pitanjima, raditi na zaštiti medijskog pluralizma i biti otvoreni za različita mišljenja, argumente i ideje u cilju podsticanja najšireg društvenog dijaloga i doprineti daljem unapređenju medijskih standarda u oblasti informisanja, kulture i obrazovanja.

Martinoli kaže da ne može da pretpostavi kakve su to garancije. „Podrazumeva se da, ako uđeš u ovakav proces i ako želiš da budeš deo medijskog tržišta – da ćeš poštovati ono što si napisao i da ćeš biti odgovoran. Činjenica je da ove televizije nisu poštovale ono što su u prethodnim elaboratima pisale. Nisam sigurna da mogu bilo kakve garancije da ponude na koje bi REM mogao tako čvrsto da se osloni, u odnosu na ono što su druge televizije pružile kao garancije“, dodala je.

Ona ističe da u Srbiji, nažalost, najgledaniji, najuticajniji mediji nemaju obzir prema objektivnim činjenicama i da do ljudi dolaze aluzije i insinuacije, a ne činjenice, naglašavajući da je to poseban problem na našem medijskom tržištu.

Što se tiče zagovaranja određenih stavova i mišljenja, svaka televizija je neka vrsta preduzeća koja želi da ostvari neke interese koji često nisu interesi publike, a to su ove četiri televizije dovele do ekstrema, ističe gošća N1.

Kaže da, iako se čuju takvi predlozi u javnosti, ne postoje argumenti i nešto što stoji u zakonu, a što bi moglo da dovede do obaranja konkursa i oduzimanja dozvola. Znamo da postoji inicijativa u Narodnoj skuštini da se traži smena članova REM-a ali da bi se Savet REM oborio, potrebno je za to da glasa Skupština, a Skupština znamo neće osporiti rad REM u ovom trenutku, zaključuje Ana Martinoli.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend