Satira pred sudom: Bivši načelnik policije traži pola miliona zbog izmišljenog intervjua 
Surdulica: Izveštavanje u neprijateljskoj atmosferi, pod pritiscima, pretnjama i uvredama 
Stiven Kolber uživo optužio svoju matičnu kuću CBS za cenzuru i njihovo saopštenje bacio u đubre 
Prorežimski Alo i Zaple Media Group nastavljaju pohod na lokalne medije 
Savet za štampu: 25 medija prekršilo Kodeks učestvujući u kampanji koju je protiv Matića pokrenulo „Zlo doba“ 
Nezavisno udruženje novinara Srbije, BIRN Srbija i Fondacija za otvoreno društvo objavili su publikaciju istraživanja “Transparentnost podataka o državnom finansiranju medija: Tri slučaja neprimerenog postupanja institucija” koje se bavi monitoringom potrošnje javnog novca u medijskom sektoru i potencijalnim zloupotrebama i korupcijom koji u tom procesu mogu da se jave.
Predsednik Srbije o gostovanju na Radio-televiziji Srbije. (TV Prva, 5. septembar 2021. godine)
Žalbe koje Povereniku za informacije od javnog značaja šalju građani, novinari i drugi kad institucije odbiju da im dostave informacije, sve češće se završavaju tako što Poverenik traži institucijama da o zahtevu ponovo odluče. U poslednje dve godine broj ovakvih odluka je skoro udvostručen, pokazuje analiza CINS-a. Dok Poverenik Milan Marinović za takve odluke „krivi“ Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, drugi sagovornici upozoravaju da se time postupak produžava, a tražioci informacija demotivišu.
Dobra vest je da na sajtu Republičkog javnog tužilaštva odnedavno postoji strana posvećena bezbednosti novinara, sa nizom relevantnih informacija i linkom koji upućuje na sajt: bezbedninovinari.rs.
Istraživanje Fakulteta političkih nauka u Beogradu pokazalo je da je ukupan broj žena koje se bave novinarstvom u Srbiji (60 odsto) daleko veći nego u većini zemalja sveta, ali da ih je na glavnim uredničkim pozicijama samo 18 procenata. Ni u jednim dnevnim novinama žena nije glavna urednica, pa ni u javnom servisu – sve ključne pozicije na RTS-u drže muškarci.
Da li je predlog evroparlamentaraca za regulisanje predizborne medijske scene u Srbiji prihvatljiv i za koga, na koga bi Srbija trebalo da se ugleda i ko i zašto deli medije u Srbiji, neke su od tema o kojima su večeras mišljenja sukobili Suzana Vasiljević, savetnica predsednika Srbije za medije i Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Primećujem da je nezapaženo prošla informacija da je u Srbiji trenutno registrovano čak 2.608 medija.
Koalicija za slobodu pristupa informacijama (SpiKoalicija) ocenila je danas da je pravo za pristup informacijama od javnog značaja ugroženo i da najavljene izmene zakona „ne rešavaju sve bitne probleme“.
Uoči 16. Međunarodnog dana prava javnosti da zna, u organizaciji Partnera Srbija, održana je konferencija o dostupnosti informacija od javnog značaj i zaključeno da i dalje ne postiji efikasan mehanizam koji bi primorao institucije da podele informacije kada to odbijaju da učine
I pored toga što Vesna Stojadinović tvrdi da nije protivnica vakcinisanja, ona javnu funkciju ombudsmana koristi da ponavlja iste teze koje antivakseri koriste na svakom koraku, optužujući medije da forsiraju samo stručnjake koji su za vakcinaciju. Kragujevački novinari kažu da zaista nisu davali prostor onima koji bez dokaza osporavaju vakcinaciju i podsećaju zaštitnicu građana da se nije oglašavala kada tokom epidemije novinari nisu mogli da dobiju informacije o koronavirusu niti kada su penzioneri zatvarani tokom policijskog časa
Mnogobrojni indeksi, indikatori, različite metodologije – bilo da su razvijeni globalno, regionalno ili u domaćim okvirima – upućuju na strmoglavi pad medijskih sloboda u Srbiji.
Prošla je Tviter euforija koja je rezultirala svojevoljnim napuštanjem ove društvene mreže od strane Radio-televizije Srbije.
Debatne emisije na javnom servisu, koje se pretvaraju u vređanje opozicionara od strane predstavnika vlasti i završavaju veličanjem nastupa naprednjaka u prorežimskim tabloidima, predstavljaju, prema oceni Raše Nedeljkova programskog direktora CRTE, „neuspeli pokušaj“ popravke pluralizma i „otvaranja“ RTS-a za opoziciju.
Povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, koji se 28. septembra u Srbiji obeležava 16. godinu za redom, organizacija civilnog društva Partneri Srbija podseća na neke od informacija od javnog značaja za koje je javnost ostala uskraćena u 2021. godini.
Branko Klanšček apsolutno ispunjava sve uslove za funkciju predsednika Upravnog odbora RTS. Po svim pravnim aktima član UO RTS ne mora da ima visoku stručnu spremu – ističe za Danas Olivera Zekić, predsednica Saveta REM-a.
Ukoliko bi Mere za unapređenje sprovođenja izbora koje su predložili posrednici u celosti bile sprovedene, došlo bi do ograničenog poboljšanja, ali u nedovoljnoj meri da se omoguće uslovi za poštene i slobodne izbore po međunarodnim standardima, zaključila je organizacija Crta u analizi tog dokumenta.
Predsednik Upravnog odbora Radio televizije Srbije Branko Klanšček optužio je portal Nova.rs za manipulisanje činjenicama nakon što je objavio rezultate monitoringa Biroa za društvena istraživanja o zastupljenosti vlasti i opozicije u Dnevniku RTS. Ovi podaci pokazuju da je opozicija za nešto više od pola meseca u glavnoj informativnoj emisiji javnog servisa dobila svega 106 sekundi, dok je predsednik Aleksandar Vučić bio zastupljen ukupno 26 minuta i 47 sekundi. Klanšček ni u jednom trenutku ne spori tačnost informacija BIRODI, već način na koji su predstavljene, a naknadno se sam kandiduje za "majstora manipulacije" tvrdnjama da to što se nalazi na ovoj poziciji bez fakultetske diplome uopšte nije sporno.
Od non-stop obožavanja Vučića, širenja laži, obračuna, straha i ogoljene propagande u korist interesnih grupa koje ih finansiraju i kontrolišu, urednici televizija sa nacionalnom frekvencijom, izgleda, ne stižu da se podsete zakona, novinarskih standarda i etičkog kodeksa, niti pokazuju da ih to i najmanje zanima. A i što bi, kad se na sve to previše ne osvrće ni REM, kome je to posao?
Formiranje privremenog tela za nadzor medija, koje je dogovoreno u poslednjoj rundi međustranačkog dijaloga, neće sprečiti cenzuru i obezbediti strankama opozicije jednak pristup javnom medijskom prostoru, smatraju sagovornici Danasa.
Vlast u Srbiji nastavlja da igra aktivnu ulogu u uticaju na medijsko tržište. Određeni broj novinskih kuća ima bliske veze sa vladom, a politička polarizacija medija pogoršana je povlašćenim tretmanom vlasti prema provlaidnim tabloidima.
