Marić (SNS): Priča o nezavisnim kandidatima za Savet REM-a je za malu decu 
Kleut: Moram da priznam, rastužuje me sama pomisao da možda više neću biti u učionici sa studentima 
Dovođenje u vezu N1 i Nove S sa ustašama i nacistima za REM je samo kritika i stav o uređivačkoj politici 
Gavrilo Andrić: Napad u Negotinu je bio najstrašniji, policajac je praktično saučesnik 
Nuncijati: Postavljati pitanja čak i ako postoji rizik od otkaza 
U Srbiji ne postoji opšti konsenzus oko toga koja vrsta državne intervencije u funkcionisanje medija unapređuje medijski sistem i služi javnom interesu. Tome svedoči i činjenica da ukidanje državnog vlasništva u medijima ni posle 30 godina od zakonskog opredeljenja za privatizaciju nije završeno, kaže za N1 medijska ekspertkinja Jovanka Matić.
Ako se Vladini predlozi medijskih zakona usvoje, za pet godina ovde nećete imati medije, izjavio je za N1 urednik Nedeljnika Veljko Lalić.
U tekstovima nacrta medijskih zakona i dalje ostaju članovi koji će omogućiti državi da, preko svojih firmi, učestvuje u vlasništvu medija, čime će se samo ozakoniti dosadašnje, nelegalno stanje na domaćoj medijskoj sceni, kažu sagovornici Danasa.
Posle pet dana ćutanja od saznanja da se u verziji Zakona o elektronskim medijima naknadno našlo nekoliko članova koji dramatično menjaju predlog zakona, oglasilo se i Ministarstvo informisanja.
Da pritisak javnosti ipak može da dovede do nekih promena i spreči usvajanje po društvo štetnih zakona, najbolje pokazuje povlačenje spornih odredbi Zakona o elektronskim medijima koje je Vlada Srbije, bez znanja članova radne grupe, pred samo usvajanje ubacila u tekst nacrta.
U novim medijskim zakonima, uprkos brisanju jednog od spornih stavova člana 122 i postignutom kompromisu o članu 112, dve stvari ostale su sporne – Telekomovo vlasništvo u medijima i izbor i rad članova Saveta REM.
Direktor vesti TV Nova Slobodan Georgiev i član Radne grupe za izradu medijskih zakona Rade Veljanovski preneli su svoje utiske sa konsultacija o medijskim zakonima. Veljanovski kaže - sastanak bio konstruktivan, dok Georgiev ima dva utiska.
Vlada Srbije donela je predloge izmena teksta Zakona o elektronskim medijima, van očiju javnosti, nakon javne rasprave, odnosno dodata su dva stava u članu 122 kojim se suštinski ide na štetu kablovskih operatora, a u korist emitera sa nacionalnom frekvencijom, rekao je u intervjuju agenciji Beta izvršni direktor kompanije SBB Milija Zeković.
Današnji sastanak o nacrtima medijskih zakona, na kojem su učestvovali predstavnici Misije OEBS-a, Delegacije Evropske unije, ambasade Kraljevine Norveške, Vlade Republike Srbije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija, predstavnici radnih grupa, kao i predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, obeležio je značajan napredak u usaglašavanju stavova o Zakonu o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima, saopštila je Vlada Srbije.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić i poslednji državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja i novinar i publicista Aleksandar Gajović bili su gosti emisije "Newsnight" u kojoj se razgovaralo o postignutom dogovoru o medijskim zakonima.
Na sastanku o nacrtima medijskih zakona, na kome su učestvovali predstavnici Misije OEBS-a, Delegacije Evropske unije, ambasade Norveške, Vlade Srbije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija, predstavnici radnih grupa i predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, kako su nam rekli iz novinarskih udruženja, uspeli su da se dogovore sa premijerkom šta će ići u Vladu.
"Imate usvojenu medijsku strategiju po kojoj država treba sve više da 'izlazi' iz medija, a ovde se javljaju mehanizmi koji u ovakvim prilikama mogu da se zloupotrebe i da se favorizuju mediji za koje je upitno koliko ispunjavaju svoje zakonske i programske obaveze, a da se drugi gurnu na marginu i postepeno ugase", izjavio je stručnjak za medijsko pravo Miloš Stojković.
Sporni stavovi u članovu 122 Nacrta Zakona o elektronskim medijima, prema kojima je bilo predviđeno da će REM određivati cenu koju će kablovski operatori plaćati za redistribuciju programa nacionalnih televizija, biće obrisani iz finalne verzije dokumenta. Tako je barem dogovoreno danas na sastanku koji je inicirala Misija OEBS sa predstavnicima Ministarstva informisanja i novinarskih i medijskih udruženja, saznaje N1.
Izmena Zakona o elektronskim medijima, koje je predložila Vlada Srbije, pokušaj je gašenja poslovanja SBB-a, ocenio je izvršni direktor tog kablovskog operatora Milija Zeković.
Bezmalo je prošla decenija otkako se država zakonom obavezala da će izaći iz vlasništva nad medijima u Srbiji. To se formalno i dogodilo, pa su brojni lokalni i beogradski mediji privatizovani. Ipak, vlast je našla načina da „kontroliše“ deo medija i to preko državnog Telekoma koji je prethodnih godina pokretao svoje i podržavao druge medije. Međutim, uskoro će biti usvojen novi Zakon o javnom informisanju u kome država pokušava da „progura“ član koji ovu situaciju praktično legalizuje, državnim firmama poput Telekoma biće omogućeno da osnivaju medije.
Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever izjavila je da se i u Evropi postavlja pitanje da li su u Srbiji medijsko okruženje i medijska regulativa usaglašeni sa evropskim standrdima, ali da ona ne vidi političku volju srpskih vlasti da uopšte vodi zemlju u tom smeru.
Odlučujući u prvostepenom postupku koji je protiv „Takovskih novina“ pokrenuo predsednik opštine Gornji Milanovac, sudija Višeg suda u Beogradu Radun Bubanja stao je na stranu argumentacije koju je ponudila tužba.
Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je u Tirani da ona nema nikakve veze sa promenama koje su donesene u sferi medijskih zakona.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i dalje se ne oglašava povodom poslednjih izmena medijskih zakona koje su unete preko noći i mimo znanja članova Radne grupe koje su radili na izradi dokumenata. Sporne izmene nisu se nalazile među komentarima koji su stizali tokom javne rasprave, pa je nejasno odakle su se pojavile u predlozima zakona i ko ih je predložio.
Ukoliko se usvoje izmene medijskih zakona prema planu Vlade - ubrzo će nestati i ono malo televizija na kojima možete videti, na primer, kako izgledaju protesti protiv vlasti, kako se ponašaju kada im postavimo kritičko, a ne naručeno pitanje, kao i kako izgleda profesionalno informisanje u javnom interesu.
