Marko Vidojković: Odlazak iz Srbije mi je najbolja odluka u životu. A nije bilo sile koja bi me oterala iz Beograda 2008. 
Skandalizovanje s predumišljajem 
Predsednik Saveta REM-a ponovo nije izabran: Dogovor nije postignut, odnos snaga ostaje isti 
Univerzitet Kolumbija: Slučaj „Ćuruvija” presedan, važan za pitanja slobode izražavanja, odgovornosti i istorijskog pamćenja 
Zdravković: Na regulisanje zlonamernih tužbi treba da pristanu upravo oni koji ih koriste protiv novinara i kritičara 
Agencija za kvalifikacije (AZK) tražila je 5. februara od Manje Grčić da dostavi apostil na stranoj diplomi, za koju je tražila priznavanje 30. januara, osam dana nakon što je Upravni odbor RTS-a utvrdio da je njena prijava za generalnog direktora RTS-a uredna. Ovo proizilazi iz dokumentacije koju je AZK dostavila UNS-u u odgovoru na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.
Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić doneo je Rešenje o raspodeli ukupno 35.200.000 dinara za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2026. godini. Najviše sredstava dobili su mediji Vladana Stefanovića 14,8 miliona dinara, dok je Yu Eco dobio 9,6 miliona dinara.
REM nije potreban "vladajućoj eliti" i posledice neizbora njegovog Saveta su katastrofalne, izjavila je u intervjuu za FoNet članica izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije Mileva Malešić.
Za 11 godina, Društvu sa ograničenom odgovornošću „Impres“ iz Bačke Topole je, prema UNS-ovoj bazi o projektnom sufinansiranju proizvodnje medijskih sadržaja, na ime državne pomoći dodeljeno 34.530.000 dinara za 39 odobrenih projekata tj. nešto iznad 295 hiljada evra.
Zamenica urednika Cenzolovke Marija Vučić i Saša Mirković iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija govorili su o finansiranju tabloida državnim parama u emisiji Među nama na Novoj S.
Na najnovijem konkursu za projektno sufinansiranje u Nišu, od dodeljenih 100 miliona dinara, četvrtinu je dobila firma INI Media za sajt nistv.rs. Ovo je firma koja stoji iza istoimenog prorežimskog kanala Niš TV, koji ni nema dozvolu za emitovanje, ali dobija novac od države. Odmah potom je TV Zona Plus, u vlasništvu sina Bratislava Gašića, koja je dobila 20 miliona dinara. Grad Niš je, inače, od 2015. godine do danas na konkursima podelio skoro 7 miliona evra medijima, od čega su najbolje prošli oni naklonjeni vlastima - za sedam najvećih otišlo je 2,5 puta više para nego za preostalih sto dobitnika ukupno.
Na osnovu konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Srbiji za 2026. godinu do sada su podeljena sredstva u 45 lokalnih samouprava, u ukupnoj vrednosti od više od 556 miliona dinara.
Društvena i politička kriza dominantno se doživljava kao kriza demokratije, institucija i poverenja u javnu komunikaciju, a nalazi istraživanja ukazuju da su vladavina prava, funkcionalan društveni poredak i slobodni i pošteni izbori ključni prioriteti ispitanika, pokazali su danas objavljeni rezultati istraživanja Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) sprovedenog "među aktivnom javnošću Srbije".
Naprednjačka vlast, uz potpunu saglasnost vlade, godinama javni novac nelegalno upumpava u rad i funkcuonanje jedine lokalne TV stanice, Radio-televizije Kragujevac, poslednjeg neprivatizovanog elektronskog medija u Srbiji
Javni servis je od 2020. godine do danas za reklamiranje sopstvenih TV programa u prorežimskim tabloidima sklopio ugovore vredne više od 90 miliona dinara (oko 780.000 evra), pokazuju podaci Uprave za javne nabavke. RTS je najveći pojedinačni oglašivač na listi od četrdesetak javnih institucija i ustanova koje raspisuju tendere za oglašavanje i dodeljuju ugovore tabloidima. Zašto je RTS-u, nekomercijalnoj televiziji sa najvećom pokrivenošću, uopšte potrebno oglašavanje u drugim medijima, i to onim najneprofesionalnijim, iz javnog servisa nam nisu odgovorili.
Društvo sa ograničenom odgovornošću „Ini media“, koje je osnivač neregistrovane Niš TV, a koja uprkos tome godinu dana nesmetano emituje kablovski program, započet gostovanjem predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, od svog „osnivanja“ je inkasirala najmanje 23 miliona dinara iz javnih izvora.
“Subotica grad budućnosti”, “Subotica grad potencijala”, “Subotica u srcu”, “Subotica u fokusu”, “Subotica na dlanu”… ovo su samo neki od naziva projekata podržanih putem konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja, koji bi trebalo da zadovolje tu potrebu, pre svega, lokalnog stanovništva.
Na osnovu konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Srbiji za 2026. godinu do sada su podeljena sredstva u 28 lokalnih samouprava, u ukupnoj vrednosti od više od 355 miliona dinara.
„Direktor programa i glavni urednici RTV-a biće izabrani kada ja budem smatrao da je taj trenutak. Još uvek čitam elaborate i razmatram prijave“, rekao je danas za UNS generalni direktor Radio-televizije Vojvodine Goran Karadžić.
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) pozvao je Regulatorno telo za elektronske medije da saopšti da li su lokalni mediji koje je preuzela kompanija „Best Media Team“, povezana sa izdavačima tabloida Alo i Informer, prijavili promenu vlasničke strukture, što je njihova zakonska obaveza, a ukoliko nisu da protiv njih pokrene postupke.
Prema izveštajima o troškovima kampanje na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, protiv naprednjaka, koji su milionima plaćali medije, ostale liste borile su se uglavnom nalepnicama, bedževima, upaljačima i olovkama
Novinar BIRN-a Saša Dragojlo otkrio je za KTV kako je ta istraživačka mreža došla u posed kampanje koji je marketinški stručnjak Srulik Ajnhorn izradio za predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a koja se, kako je ocenio, trenutno sprovodi.
Najviše novca iz ovogodišnjeg užičkog budžeta za sufinansiranje medijskih projekata, kao i prethodnih godina, dodeljeno je medijima koji veličaju režim Aleksandra Vučića i SNS.
„Urušavanje javnih servisa nije samo problem medijske zajednice, već pitanje od ključnog značaja za očuvanje demokratskih vrednosti u društvu“
Za tri projekta o deci, zdravlju i kulturnim znamenitostima Beograda, Informer je iz beogradskog budžeta prošle godine dobio 10,5 miliona dinara (oko 90.000 evra). Pročešljali smo sadržaje objavljene u okviru tih projekata: ne samo da su tekstovi plaćeni milionima kratki, površni i banalni, već su u nekim slučajevima novinari „kraduckali“ rečenice i pasuse od drugih medija, ili iz svojih starijih tekstova, a za projekat o kulturnim znamenitostima Beograda (3,5 miliona dinara) čak i plagirali tekstove sa zvaničnog sajta Grada. Nisu bili ništa manje lenji ni kad je reč o zvanju sagovornika, pa su za neke tekstove jednostavno uzimali izjave iz drugih medija bez navođenja izvora.
