Istraživanje je sprovedeno u periodu od avgusta 2021. do jula ove godine. Rezultati pokazuju da ne postoji ujednačen pristup ni u direktnoj komunikaciji sudova i tužilaštava sa medijima, kao i da postoji nesklad u broju, vrsti i kvalitetu informacija na sajtovima.
Uvidom u sajtove utvrđeno je da veliki broj tužilaštava iz uzorka nema posebno imenovanu osobu za komuniciranje sa javnošću. Neki sudovi i tužilaštva i dalje nemaju veb sajtove, što je prvi preduslov za komunikaciju u vremenu u kom živimo – navode autori istraživanja.
Dodaju da je utvrđeno i da nema informacija o istragama i postupcima za koje postoji povećano interesovanje javnosti, kao i da iz pravosuđa ne odgovaraju dovoljno na zahteve za informacije od javnog značaja.
Slanjem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja želeli smo da saznamo u kojoj meri su sudovi i tužilaštva transparentni kada su u pitanju predmeti povezani sa korupcijom, a odnose se na tužilačke istrage i sudske postupke koji su u toku, te da li je ujednačena praksa postupanja sudova, odnosno tužilaštava kada postupaju po zahtevima za pristup informacijama – kažu autori.
Takođe, navode da se iz odgovora Visokog saveta sudstva (VSS) ne vidi šta je urađeno kako bi se unapredila transparentnost sudova i tužilaštava i poboljšala komunikacija sa novinarima, niti koliko se sprovode postojeći strateški dokumenti.
Iz Partnera Srbija ističu da su u odgovoru VSS-a bile navedene neke od aktivnosti za unapređenje komunikacije, poput izrade vodiča za portparole i radionica.
U odgovoru DVT se navodi da je poslednja Komunikaciona strategija tužilaštva važila do 2020, ali da DVT nije radio izveštaj o sprovođenju strategije. U odgovoru se takođe navodi da je izrađen nacrt nove Komunikacione strategije, te da je izrada strategije produžena usled pandemije kovida i izbora novog sastava DVT. Opravdano se može pitati na osnovu kojih indikatora je izrađen nacrt nove strategije, ako nije izrađena evaluacija prethodno sprovedene – ojašnjavaju iz Partnera Srbija.
Kako navode, održana su i dva sastanka na kojima je učestvovalo 35 predstavnika osnovnih i viših sudova i tužilaštava, Apelacionog suda u Beogradu, VSS-a, Udruženja tužilaca Srbije, NUNS-a, organizacija civilnog društva i novinara.
Neujednačena praksa u komunikaciji, nemogućnost pristupa sudnicama i održavanju ročišta, nedovoljno sistematizovani podaci, nedostatak konferencija za medije, neadekvatna zaštita prava na pristup informacijama od javnog značaja, nepostojanje odgovornosti u slučaju neodgovaranja novinarima, senzacionalizam u tabloidima i nedovoljno znanje novinara o funkcionisanju pravosuđa – neki su od problema istaknutih na sastancima.
Preporuke koje autori istraživanja daju za poboljšanje stanja u odnosima pravosuđa i medija jesu, pre svega, da sudovi i tužilaštva objavljuju više informacija o istragama na sajtovima.
Jedna od preporuka je i da informacije objavljuju po vrstama, kao i da imenuju zaposlene koji će komunicirati sa novinarima i razumljivo im davati podatke.
Iz Partnera Srbija smatraju i da je neophodno regulisati pitanje odgovornosti pravosuđa kada ne odgovaraju medijima ili favorizuju neke od njih.
Preporučuju i redovne i vanredne konferencije, prostup ročištima za novinare, nova strateška dokumenta, evaluacije, uputstva, obuke za medijske radnike, portparole, sudije i tužioce.
T. R:
Ni tri meseca nakon izricanja presude za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića presuda nije napisana
Savet za štampu godinama ukazuje na brutalne sadržaje u medijima, ali ih država uporno nagrađuje: Da li je njegov uticaj moguće osnažiti?
Asanž pred poslednjom žalbom: Odluka sudije koja će imati ogroman uticaj na novinarstvo u svetu
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.