06. feb 2020.

REM vodi računa da se ništa ne promeni i dopušta medijima neograničenu propagandu

Raša Nedeljkov, programski direktor organizacije CRTA, koja je imala značajnu ulogu tokom pregovora vlasti i opozicije i javne rasprave o Pravilniku REM-a, ističe da je razočaran time što REM zanemaruje interes javnosti, da se svesno odriče odgovornosti za izveštavanje elektronskih medija tokom predizborne kampanje, iako po zakonu mora da obezbedi jednaku medijsku zastupljenost svih aktera

Raša Nedeljkov (foto: Zoran Drekalović/ CRTA)

„Regulatorno telo za elektronske medije usvaja dokumenta kojima sebi svesno sužava prostor za delovanje i u najvećoj meri se odriče odgovornosti za to kako će mediji izveštavati tokom izborne kampanje. Na delu opet imamo princip da je važno zadovoljiti formalnosti, vodeći računa pri tome da se ništa suštinski ne promeni“, ocenjuje Raša Nedeljkov, programski direktor organizacije CRTA, koja je bila izuzetno aktivna tokom javne rasprave o Nacrtu pravilnika o načinu izvršavanja obaveza javnih medijskih servisa tokom predizborne kampanje, koji je izradio REM. Te rasprave su i organizovane na inicijativu ove nevladine organizacije.

Zabrinjavajuće je kada se vladajuće partije ponašaju kao da i ne pomišljaju da će se više ikada naći u cipelama opozicije i kao da im nikada neće biti potrebna fer pravila igra koja omogućavaju smenjivost vlasti na izborima

U razgovoru za Cenzolovku Nedeljkov naglašava da je REM usvajanjem Pravilnika o ponašanju emitera tokom predizborne kampanje ponovo dokazao da ljudi koji su zaposleni u tom regulatornom telu ne žele da rade svoj posao.

Sudeći prema dosadašnjim rezultatima monitoringa medija sa nacionalnom frekvencijom, koji sprovodi CRTA, jasno je da je „pluralizam proteran iz najuticajnijih medija“ i da fer-pleja tokom predizborne kampanje neće biti.

Cenzolovka: I pored brojnih sugestija koje su predstavnici organizacija civilnog društva izneli tokom javne rasprave, Predlog pravilnika je usvojen maltene u izvornom obliku. Da li ste razočarani zbog toga?

Raša Nedeljkov: Insistirali smo na javnoj raspravi verujući da imamo argumente i dobra rešenja kako da se manjkavosti Nacrta pravilnika izmene. Ispostavilo se, nažalost, da je prihvatanje dijaloga bilo puka forma iliti „odrađivanje“ i da REM, zapravo, nema nameru da radi svoj posao.

REM i dalje odbija da sebe prepozna kao učesnika u izbornom procesu, koji po zakonu mora da se stara o obezbeđivanju ravnopravne medijske zastupljenosti učesnika izborne trke. Naravno da smo razočarani kada se suočimo s takvim zanemarivanjem javnog interesa.

Odobravanje postojećeg stanja u elektronskim medijima

Cenzolovka: Otišli ste i korak dalje i izradili svoju verziju pravilnika, dakle ponudili ste gotovo rešenje. Jedna od vaših ključnih zamerki, na koju su ukazali i gotovo svi učesnici javnih rasprava – da se nacrt ne odnosi na komercijalne medije – takođe nije razmatrana. Znate li zbog čega?

Nedeljkov: Zaklanjajući se iza stava o navodnom nemešanju u uređivačke politike komercijalnih medija, REM se postavlja kao da ne razume da svaki emiter na izvestan način koristi javno dobro i da, u  skladu s tim, ima i obaveze prema javnom interesu. Zašto REM odbija da to shvati već je u zoni spekulacija.

Cenzolovka: CRTA je saopštila da REM nije obuhvatio nijednu suštinsku sugestiju učesnika javnih rasprava, te da očigledno nema nameru da vrši svoju zakonsku ulogu. Kakve posledice može da izazove donošenje ovakvog Pravilnika?

REM usvaja dokumenta kojima sebi svesno sužava prostor za delovanje i u najvećoj meri se odriče odgovornosti za to kako će mediji izveštavati tokom izborne kampanje. Na delu opet imamo princip da je važno zadovoljiti formalnosti, vodeći računa da se ništa suštinski ne promeni

Nedeljkov: Učesnici javne rasprave, među kojima su bili predstavnici organizacija civilnog društva, medijski stručnjaci i profesori Univerziteta u Beogradu, bili su jednoglasni kada su pozivali REM da prihvati tri ključna predloga: da Pravilnikom ne obuhvati samo javne medijske servise već i komercijalne pružaoce medijskih usluga; da zabrani favorizovanje funkcionera tokom kampanje i da jasnije odredi pojam zastupljenosti učesnika izbora u programu bez diskriminacije.

Pravilnik REM-a potencijalno bi imao pozitivne efekte tek u slučaju da su ovi predlozi usvojeni i da je REM sve, dakle i komercijalne medije i javne medijske servise, jasno obavezao da o aktivnostima funkcionera tokom kampanje mogu da izveštavaju onoliko koliko je neophodno da gledaoci budu u toku sa važnim dešavanjima u državi, tako da funkcioneri nemaju privilegovan položaj u odnosu na druge izborne aktere.

Dodatno, bilo je važno i da se REM drugačije odredi prema značenju pojma „zastupljenost bez diskriminacije“. Jednaku zastupljenost u striktnom smislu, koja bi pogodovala malim i neafirmisanim učesnicima izbora i za koju se zalagala većina učesnika javne rasprave, REM nije smatrao dobrim rešenjem. Obrnuto, opredelio se za zastupljenost koja uvažava značaj političke partije, odnosno kandidata.

Ovo rešenje je posebno sporno jer će prepustiti urednicima mogućnost da bez zadatih kriterijuma određuju koliko je neki učesnik izbora bitan ili nebitan. Takođe, ovaj pristup podstiče održavanje istog odnosa snaga koji je uspostavljen ranijim izborima i u potpunosti marginalizuje manje političke stranke.

Sadržina Pravilnika i činjenica da komercijalni mediji ostaju van domašaja obavezujućih pravila predstavljaju ozvaničenje dosadašnje prakse i odobravanje postojećeg stanja u elektronskim medijima. Svojim pasivnim držanjem u poslednje četiri godine, REM nas je praktično pripremio za usvajanje ovakvog akta, tako da su posledice odluke REM-a da dopusti medijima da nekažnjeno i neograničeno sprovode propagandu koju uveliko osećamo.

Funkcionerska kampanja

Cenzolovka: Jedna od odredaba u pravilniku koji je CRTA ponudila REM-u jeste i zabrana emitovanja programa u kojima funkcioneri obavljaju svoje redovne aktivnosti i „koriste ih za partijsku ili predizbornu promociju“. Potpuna inovacija za predizborni program u Srbiji je i vaš predlog da se informisanje o redovnim aktivnostima funkcionera, koji su i učesnici izbora, vrši samo tekstualno, bez audio i video snimka. Zašto mislite da su ova dva predloga organizacije CRTA važna?

Nedeljkov: Ti predlozi su od velikog značaja za ostvarivanje ravnopravnih uslova za sve učesnike u predizbornom ciklusu. Prednost koju javni funkcioneri stiču kroz forsirano kreiranje javnih događaja za promovisanje tokom predizborne kampanje jedna je od zamerki domaće i strane stručne javnosti.

Svojim pasivnim držanjem u poslednje četiri godine, REM nas je praktično pripremio za usvajanje ovakvog akta, tako da su posledice odluke REM-a da dopusti medijima da nekažnjeno i neograničeno sprovode propagandu koju uveliko osećamo

Predložena rešenja bi značajno doprinela uravnoteženosti u izveštavanju o predizbornim akterima, bez obzira na to da li su na vlasti ili u opoziciji, a ujedno bi se i zadržao prostor za informisanje javnosti o svim značajnim aktivnostima javnih funkcionera.

Cenzolovka: Pojedini medijski stručnjaci su ocenili da Pravilnik ne samo da ne suzbija mogućnost funkcionerske kampanje nego je kroz pojedine odredbe i podstiče. Da li se slažete s tim mišljenjem?

Nedeljkov: REM ne samo da je propustio da javni medijskim servisima zabrani da pružaju privilegovan tretman javnim vlastima u predizbornim programima već je u Predlog pravilnika uneo odredbu da „javni medijski servis može u informativnim emisijama, izvan programa koji se odnosi na predizbornu kampanju, obaveštavati o aktuelnim zbivanjima i aktivnostima državnih organa i funkcionera“.

Ova odredba je sasvim suvišna, budući da javni medijski servisi, kao i svi drugi mediji, o aktuelnim zbivanjima treba da obaveštavaju građane bez odobrenja REM-a da to čine. Rad Vlade i, uopšte, funkcionisanje države, ne staje kada počne kampanja i niko nema nedoumice u vezi sa tim da mediji o pojedinim događajima, zbog njihovog društvenog značaja, imaju ne samo mogućnost već i obavezu da obaveste javnost.

I bez unošenja ove odredbe, u prethodnim izbornim procesima koje je CRTA posmatrala, REM je zauzimao stanovište da je „izveštavanje o aktivnostima državnih funkcionera stav uredničke procene i da ne podleže zabrani izveštavanja u toku predizborne kampanje“.

U tom smislu, ovo preciziranje izvršeno u Pravilniku neće imati nikakvog dodatnog negativnog efekta, ali ono svakako predstavlja još jedan dokaz nedostatka razumevanja REM-a za medijsku sliku koja nas okružuje.

ZAKONSKA OBAVEZA REM-A DA KONTROLIŠE RAD MEDIJA

Cenzolovka: Više puta ste isticali da je to što REM ne radi svoj posao veliki problem, te da je u njihovoj nadležnosti da kontrolišu rad televizija sa nacionalnom frekvencijom, što ne čine. Iz REM-a smo mogli čuti suprotno mišljenje, da oni nemaju obavezu da prate izbornu kampanju. Kako ocenjujete tu izjavu?

Nedeljkov: Zakonodavac nije zamislio REM kao telo koje je svedeno na davanje mišljenja i preporuka. Zakon je svim elektronskim medijima propisao obavezu da u toku predizborne kampanje registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbede zastupljenost bez diskriminacije.

Dodatno, zakon obavezuje sve elektronske medije da obezbede slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje. Na ovo se nadovezuje i zakonom propisana obaveza REM-a da kontroliše rad medija i da osigura poštovanje navedenih zakonskih obaveza.

Da se ništa suštinski ne promeni

Cenzolovka: Među dogovorima postignutim tokom dijaloga vlasti i opozicije bio je i izbor članova REM-a koji nedostaju, što je ispunjeno krajem 2019, a raspisan je i konkurs nakon ostavki dva dosadašnja člana Saveta. Da li vam ova dva poteza deluju kao pozitivan pomak?

Nedeljkov: Da li Savet REM-a radi u punom ili nepotpunom sastavu i do kakvih je personalnih promena u njemu došlo, zaista je sekundarno pitanje u svetlu činjenice da REM, kako sam rekao, usvaja dokumenta kojima sebi svesno sužava prostor za delovanje i u najvećoj meri se odriče odgovornosti za to kako će mediji izveštavati tokom izborne kampanje.

Na delu opet imamo princip da je važno zadovoljiti formalnosti, vodeći računa pri tome da se ništa suštinski ne promeni.

Cenzolovka: Predstavnici vladajuće stranke su o vašim preporukama uglavnom govorili pozitivno, ali ipak većina njih nije usvojena. Kako to tumačite?

Pravilnik REM-a potencijalno bi imao pozitivne efekte tek u slučaju da je REM i komercijalne medije i javne medijske servise jasno obavezao da o aktivnostima funkcionera tokom kampanje mogu da izveštavaju tako da oni nemaju privilegovan položaj u odnosu na druge izborne aktere

Nedeljkov: Ponavljam, formalno se vlast zalaže za unapređenje izbornog procesa, ali istinski izbegava da načini bilo koju bitnu promenu. Zabrinjavajuće je kada se vladajuće partije ponašaju kao da i ne pomišljaju da će se više ikada naći u cipelama opozicije i kao da im nikada neće biti potrebna fer pravila igra koja omogućavaju smenjivost vlasti na izborima.

Cenzolovka: Počeli ste da radite monitoring medija sa nacionalnom frekvencijom u oktobru prošle godine i uočili evidentan nedostatak političkog pluralizma i potpuni disbalans u medijama u korist vladajuće stranke. Da li očekujete da se takav trend nastavi i do kraja izbora?

Nedeljkov: Monitoring nam jasno brojevima pokazuje do koje mere je pluralizam proteran iz najuticajnijih medija. U programima svih televizija s nacionalnom pokrivenošću od sredine oktobra prošle do sredine januara ove godine čak tri četvrtine vremena posvećenog političkim akterima pripalo je predstavnicima vladajućih partija, koji su uglavnom predstavljeni u afirmativnom tonu.

Jednu trećinu vremena koje RTS posvećuje domaćim političarima zauzima predsednik Aleksandar Vučić. Trećinu tog vremena u programu javnog servisa predsednik, u kapacitetu predsednika Republike, koristi za napade na svoje političke protivnike.

To su, u grubim crtama, razmere medijske situacije u kojoj mi treba da očekujemo da će građani za koji mesec moći slobodno i na temelju dobre informisanosti da donose odluke na izborima.

Drugim rečima – od pluralizma gotovo ništa, a REM na to stanje ostaje nem, ne reaguje i time dodatno doprinosi uspostavljanju jednostranosti, gušenju slobode mišljenja i izražavanja.

Cenzolovka: Pomenuli ste da bi ovakav monitoring trebalo da realizuje REM. Da li vi zapravo radite njihov posao?

Nedeljkov: Apsolutno je monitoring jedan od zadataka REM-a. Tu ne sme da postoji nikakva dilema. U izostanku kredibilnog, profesionalnog i nezavisnog regulatornog tela, koje bi svoj posao radilo u cilju zaštite javnog interesa, organizacije civilnog društva su jedine koje u ovom okruženju prate medije sa ciljem da pokažu kakvo je stanje, informišu javnost i stvore pritisak za unapređenje stanja zasnovan na validnim argumentima.

Ali, kada bi REM radio svoj posao, na nama, kao civilnom društvu, bi bilo da pratimo njihov rad i zagovaramo kontinuitet odgovornog i kvalitetnog rada te institucije.

Raša Nedeljkov (foto: Zoran Drekalović/ CRTA)

Usvojene samo preporuke koje su u interesu vlasti

Cenzolovka: Iz izveštaja o pregledu mera preduzetih od strane vlasti u odnosu na preporuke OEBS/ODIHR i organizacije CRTA u vezi sa nadzornim aktivnostima REM-a tokom predizborne kampanje, vidi se da je u oblasti medija od sedam mera prihvaćena jedna, dve su prihvaćene delimično, a četiri su odbačene. Šta mislite zbog čega su odbačene preporuke koje se odnose na REM?

Nedeljkov: Tokom prethodnih godinu dana, CRTA je ponudila izvod sa liste dugoročnih preporuka za unapređenje izbornog ambijenta. Kriterijumi za uži izbor bili su pre svega sprovodljivost u kratkom vremenskom okviru i relevantnost za rešavanje ključnih problema.

Sve preporuke kojima bi se ograničila stečena prednost partija na vlasti su delimično ili u potpunosti odbačene, što uključuje i mere za dodatno obavezivanje REM-a da radi svoj posao.

Ispostavilo se, nažalost, da je prihvatanje dijaloga bilo puka forma iliti „odrađivanje“ i da REM, zapravo, nema nameru da radi svoj posao

Da je pritisak šire javnosti na donosioce odluka bio veći i dosledniji, verujem da bi prostor za odbacivanje tih preporuka bio daleko manji. Ovako, neograničena i formalno i efektivno, moć vladajuće većine je presudila da se usvoje samo one preporuke koje su isključivo u njihovom interesu.

Cenzolovka: Šta mislite o angažovanju ličnosti u Savetu REM-a koje su bliske samom vrhu vlasti, kao što je Olivera Zekić?

Nedeljkov: Dokle god članove u Savet REM-a mogu da predlažu političke partije, jasno je da su ti kandidati ranjiviji na politički uticaj. REM nije jedina nezavisna institucija čiji se predstavnici biraju u Narodnoj skupštini na predlog poslaničkih grupa.

Međutim, ključna mana postupka izbora je nedostatak transparentnosti i odgovornosti, a zatim i nedovoljno jasne ili nerazrađene procedure pomoću kojih bi se potencijalno preispitivala odgovornost izabranih pojedinaca tokom njihovog rada. Srbija, nažalost, nema dugu demokratsku tradiciju i očigledno je da u procesu razvoja institucija moramo da prođemo i fazu njihove relativizacije, zarobljavanja, pa možda i ukidanja, da bi se društvo pobunilo i stalo u odbranu svojih institucija. Da je 2016. godine bilo pritiska na REM da radi svoj posao, gotovo sigurno ne bismo došli u situaciju u kakvoj smo danas.

Cenzolovka: Da li postoji način da se uvede red i profesionalno izveštavanje na televizijama i kako to uraditi sa ovako ignorantskim odnosom REM-a?

Nedeljkov: Sa ovakvim REM-om, sva je prilika – teško. Ali, to ne znači da javnost treba da odustane od poziva REM-u da izađe iz REM faze. Upravo suprotno, do promene, duboko verujem, doći će samo ukoliko pritisak javnosti bude dovoljno jak, a mi ćemo kao organizacija nastaviti da pružamo argumente i činjenice za takav pritisak.

IZUZETNO VAŽNA ULOGA REGULATORA

Cenzolovka: Kakve posledice po ovo društvo ima namerno kreiranje haosa u elektronskim medijima?

Nedeljkov: Uloga medija, naročito elektronskih, u društvu je veoma značajna. Velika većina građana se informiše i na osnovu izveštavanja elektronskih medija formira svoje stavove o svim važnim političkim, ekonomskim, socijalnim i drugim društvenim pitanjima. Izostanak kritičkog mišljenja, dijaloga, objektivnog i istinitog izveštavanja vodi ka društvu u kome mesta za pluralizam nema. Otuda je uloga regulatornih institucija od nesagledivog društvenog značaja, koji svakako prevazilazi uske interese jedne političke partije ili jedne vlasti.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend