29. okt 2022.

RTS skinut sa državne kase, RTV dobija i budžetski novac

Rade Veljanovski: Možda zvuči vrlo paradoksalno, ali finansiranje ne mora da bude povezano sa nezavisnošću. Postoje primeri da se javni servisi finansiraju iz budžeta, poput španskog javnog servisa, ali da su ipak nezavisniji od vlasti nego što je to RTS, čak i kada se ne finansira iz budžeta. U principu, u Evropi se smatra da je finansiranje iz pretplate odnosno takse najbolji način finansiranja, jer tako ne može da se ostvari uticaj vlasti. Jeste finansijska nezavisnost jedan od temelja nezavisnosti javnih servisa, ali to nije garancija.

Foto: Cenzolovka

Radio-televizija Srbije izgurala je 2021. i 2022. godinu bez pomoći iz budžeta Srbije, oslanjajući se samo na sredstva iz pretplate i marketinga. Tako bi bar trebalo da bude ako se pogledaju važeći propisi. Da li je međutim to zaista i slučaj, odnosno da li je novac iz državne kase ipak našao put do računa RTS-a, teško je znati, kažu sagovornici Dosijea. Ono što je prema njihovim rečima evidentno jeste da RTS nije postigao uređivačku nezavisnost za koju se govorilo da će doći onog trenutka kada se medijski javni servis oslobodi novčane zavisnosti od države, odnosno kada se bude finansirao samo iz pretplate i marketinga.

Razloga za to je više – od činjenice da vlast promenom zakona može da odredi visinu takse i na taj način direktno utiče na prihode javnog servisa, do toga da direktora RTS bira Upravni odbor koga opet bira REM, telo koje iako nazvano nezavisnim nije oslobođeno ogromnog uticaja vlasti.

Nula dinara iz budžeta

Vladana Jaraković, koordinatorka pravnog tima NVO Crta, podseća da u budžetu 2021. nisu bila opredeljena sredstva za RTS već isključivo za Radio-televiziju Vojvodine.

„Takođe izmenom Zakona o javnim medijskim servisima iz decembra 2021. godine onemogućeno je dalje finansiranje osnovne delatnosti RTS-a iz budžeta, već je ta mogućnost u 2022. godini ostavljena isključivo za RTV. RTS je, dakle, 2021. i 2022. godinu prebrodio finansirajući se prevashodno iz taksi i marketinga“, kaže Jaraković.

Upitana da li je moguće da je RTS svakako dobijao novac iz budžeta nezavisno od postojećih zakona, ona kaže da je to teško znati.

„Jedino što mogu da tvrdim jeste da u zakonu nema više osnova da se RTS finansira iz budžeta“, dodaje sagovornica Dosijea.

S druge strane Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, kaže da je teško biti siguran da ništa iz državnog budžeta nije stiglo u RTS tokom prethodne dve godine.

„Mislim da to niko ne može da dokuči. To znaju Dragan Bujošević i još par ljudi. A vlast ume da nagradi kada je zadovoljna ponašanjem RTS-a. Problem je što ova vlast nije zadovoljna kada RTS ostvaruje javni interes, već kad ostvaruje njen interes“, ističe Veljanovski.

Poslednji dostupan izveštaj o poslovanju RTS odnosi se na 2021. godinu i u njemu se navodi da je tokom 2020. godine javni medijski servis ostvario prihod od taksi od 8,6 milijardi dinara. Uz to iz budžeta je dobio još 1,6 milijardi dinara, a od marketinga je zarađeno 2,9 milijardi dinara. Godinu dana kasnije u delu koji se odnosi na sredstva iz budžeta stoji nula dinara. Prihod od takse je međutim povećan i prošle godine je bio 10,2 milijarde dinara, a prihodi od marketinga su došli do tri milijarde dinara.

Vladana Jaraković kaže da je povećanje taksi na početku 2021. godine omogućilo da se veći deo iznosa koji je do tada subvencionisan iz budžeta praktično „zameni“ prihodima iz pretplate.

Minimalna pretplata

Pretplata je u 2021. godini povećana na 299 dinara, umesto prethodnih 255. Uprkos ovom povećanju taksa je i dalje jedna od najmanjih u Evropi. Podaci Evropske radio-difuzne unije (EBU) pokazuju da je prosečna godišnja pretplata u Evropi 109 evra, što je preko tri puta više nego u Srbiji. Tokom 2020. godine Srbija je imala četvrtu najnižu godišnju pretplatu među posmatranim državama – manje su godišnje plaćali jedino u Alžiru, Albaniji, Jordanu… Sve druge zemlje u okruženja imale su veću pretplatu.

„Uprkos tome što je poslednjih godina taksa povećana, i dalje se radi o iznosu koji je manji od onog koji je javnim servisima potreban kako bi osnovnu delatnost iz ovog izvora finansirali u skladu sa svojim potrebama“, kaže Vladana Jeraković.

Sagovornica Danasa podseća da Zakon o javnim medijskim servisima dozvoljava upravnim odborima RTS i RTV da zajednički odrede visinu takse, s tim da ona ne može biti više od 500 dinara.

„Iako su upravni odbori dve televizije još 2015. usaglasili da je potrebno da taksa iznosi 500 dinara, ubrzo je Zakonom o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis taj iznos više nego prepolovljen“, navodi ona.

Zakon (ni)je dovoljan

Čak i ako RTS poslednje dve godine nije video dinara iz budžeta, postoje načini na koji vlast može zadržati kontrolu. Jedan je visina takse, koja je određena zakonom, a koja nikada nije dostigla vrednost koja je potrebna.

Aleksandar Milošević, urednik ekonomije u dnevnom listu Danas, kaže da je pretplata kao metod finansiranja javnih servisa osmišljena kako bi se medijski servisi u potpunosti izmestio van zavisnosti od državnog aparata.

„Visina pretplate mora biti takva da ne ostavi mesta da neko pozove glavnog urednika i zapreti mu. Najvažnije bi bilo to da pretplata bude dovoljno visoka da može da obezbedi finansiranje RTS i da ljudi budu spremni da je plaćaju. Sve dok RTS zavisi od Vlade Srbije na bilo koji način, ne možemo racionalno očekivati da bude u stanju da se otrgne od pritisaka. Međutim, ma koliko mi voleli da kritikujemo zaposlene na javnom servisu, činjenica je da se oni svaki dan suočavaju sa neprijatnim situacijima i bore se da što bolje informišu javnost. Koliko uspevaju u tome, drugo je pitanje. Na kraju to svaki građanin može da vidi u centralnom dnevniku u 19 i 30“, kaže Milošević.

Rade Veljanovski ističe da čak i najbolji zakoni i strategije nisu dovoljni u sredinama u kojima tranzicija nije sprovedena do kraja.

„Možda zvuči vrlo paradoksalno, ali finansiranje ne mora da bude povezano sa nezavisnošću. Postoje primeri da se javni servisi finansiraju iz budžeta, poput španskog javnog servisa, ali da su ipak nezavisniji od vlasti nego što je to RTS, čak i kada se ne finansira iz budžeta. U principu, u Evropi se smatra da je finansiranje iz pretplate odnosno takse najbolji način finansiranja, jer tako ne može da se ostvari uticaj vlasti. Jeste finansijska nezavisnost jedan od temelja nezavisnosti javnih servisa, ali to nije garancija. U nekadašnjim socijalističkim zemljama koje su krenule u tranziciju nakon pada Berlinskog zida desio se polet stvaranja javnog servisa po ugledu na zapadnoevropske zemalje. Međutim, dešava se da se i ti javni servisi vraćaju unazad i potpadaju pod veliki uticaj vlasti. To je dakle pitanje sazrevanja, medijske politike jedne zemlje i njenog ostvarivanja. U našim medijskim zakonima i strategijama piše sve što treba, ali stvarnost je drugačija“, kaže Veljanovski za Dosije.

Da javni medijski servis nikada nije bio nezavisan potrđuje i Aleksandar Milošević. On kaže da je to notorna činjenica a da je pravo pitanje kada će biti.

„Dva su preduslova, da bude finansijski nezavisan, i da izbor rukovodećih kadrova bude oslobođen mogućih uticaja izvršne vlasti“, navodi Milošević.

Treba li nam javni servis?

U ovom trenutku Upravni odbor bira direktora RTS-a. Članove Upravnog odbora pak bira REM, koji ovakav kakav je predstavlja još jednu polugu vlasti.

Zagrljaj između javnog servisa i javne uprave tako ostaje čvrst, smatra ekonomski novinar Miša Brkić.

„To je jedan brak iz računa koji ne samo da nas mnogo košta već nam godinama ispira mozgove. RTS ima anahroni uređivački koncept koji više služi da vlast zaglupljuje narod nego što služi da ljudi dobijaju informacije važne za njihov život i njihovo odlučivanje na izborima“, navodi Brkić.

On ističe i da Srbiji javni servis nije ni potreban.

„Najbolje bi bilo kada bi javni servis postao komercijalna televizija i kada bi država izašla iz te priče. Javni servis je recidiv prošlosti, ostatak naše opsednutosti državom i partijom. Kada rukovodstvo RTS zna da dobija siguran novac i nikome ne polaže račun kako ga troši, baš njih briga gde će taj novac da završi. Mi s vremena na vreme čujemo da je taj novac potrošen na budalaštine. Javni servisi treba da budu komercijalna televizija tako da svako može da bira šta hoće da gleda i sluša“, zaključuje Brkić.

RTV zavisan od budžeta

Za razliku od RTS-a, Radio televizija Vojvodina se u dobroj meri oslanja na pomoć iz republičkog budžeta. Tokom 2021. godine iz državne kaze RTV je dobio 900 miliona dinara. Uz to od takse je prihodovao 2,2 milijarde dinara, a od marketinga oko 70 miliona dinara.

Vladana Jaraković kaže da sredstva stvorena iz marketinga predstvljaju samo dva osto ukupnih prihoda u toj godini što je prevashodno posledica male gledanosti uzrokovane programskim sadržajima koje proizvodi ova televizija. Upitana šta se može očekivati u narednom periodu ona kaže da ne smatra da će doći do bilo kakvih promena, te da će RTV i dalje morati da se oslanja na budžetski novac.

„Postojeći način naplate i raspodele takse (od ukupnog iznosa taksi, RTS-u pripada čitav prihod sa teritorije van Vojvodine, dok se prihod sa teritorije Vojvodine deli u proporciji 70 odsto za RTV i 30 odsto za RTS) nije omogućio dovoljno finansiranje za RTV“, kaže Jeraković za Dosije.

Prošlost i budućnost TV pretplate

TV pretplata u Srbiji prvobitno je podrazumevala iznos koji je stizao kao poseban račun i koji je trebalo da plaćaju vlasnici televizora. Međutim, početkom 2014. godine pretplatu je plaćalo svega 25 odsto vlasnika televizora, a u periodu od 2005. do 2014. godine napravljen je dug građana od 500 miliona evra prema RTS, može se pročitati na sajtu ove medijske kuće. Da TV pretplatu treba ukinuti zagovarali su predstavnici sadašnje vlasti dok su bili opozicija.

Preteplata je ukinuta 2014. godine, a kako piše Cenzolovka najveće smanjenje ukupnih godišnjih prihoda zabeleženo je 2015, kada je RTS finansiran isključivo iz budžeta.

„Samo godinu dana ranije ostvareni prihodi bili su veći za 60 miliona evra, iako je u toj godini pretplata prikupljana samo prvih sedam meseci, da bi se potom prešlo na budžetsko finansiranje“, navodi Cenzolovka.


Dosije o medijima

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend