11. maj 2022.

Savet za borbu protiv korupcije uputio Vladi Srbije preporuke zbog Tanjuga

Savet za borbu protiv korupcije, analizirajući "slučaj Tanjug", preporučio je Vladi Srbije da državnim institucijama naloži da prestanu sa finansiranjem medijskih usluga medijima sa privatnim kapitalom i sugerisao da to, ako postoji potreba za dodatnim medijskim sadržajima, treba da radi javni servis koji građani već plaćaju.

Foto: Cenzolovka

U opširnoj analizi „slučaja Tanjug“, to Vladino telo za borbu protiv korupcije ukazalo je da je država, kao stoprocentni vlasnik, u procesu transformacije, „propustila priliku da racionalo upravlja jednom respektrabilnom državnom agencjom“.

„Savet smatra da je u ‘slučaju’ Tanjug ostalo puno nrešenih problema i da ono što je rešeno traži određena preispitivanja“, istaknuto je u izveštaju, uz preporuke upućene Vladi.

Izvršnoj vlasti preporučeno je da „naloži državnim institucijama da prestanu sa finansiranjem medijskih usluga medijima sa privatnim vlasništvom i dodatno finansijski opterećuju sve građane Srbije“.

„Savet smatra da o svim aktivnostima državnih institucija svi mediji mogu preuzeti informacije od samih institucija ako su ih zaposleni u tim institucijama blagovremeno obradili i prosledili u medije“, a „ako postoji posebna potreba za dodatnim medijskim uslugama državnim institucijama, to treba da radi javni servis koga građani Republike Srbije već plaćaju“.

Resornim ministarstvima predloženo je „da preispitaju programsko sufinansiranje medija, pre svega koji projekti se finansiraju, koliko su oni značajni za nacionalni i državni interes, ekonomski opravdani, transparentni i dostupni ne samo za privilegovane privatne medije“.

Od Vlade Srbije Savet traži da „preispita ugovor o zakupu poslovnog prostora“ na adresi Obilićev venac 2 koji koristi društvo ‘Tačno’ d.o.o, kome su ustupljeni žigovi Tanjuga, imajući u vidu da je taj ugovor „zaključen slobodnom pogodbom i duplo je manja vrednost tog zakupa od cene zakupa koji grad Beograd plaća iz budžeta privatnim firmama za korišćenje prostora predškolskih ustanova“.

Savet predlaže da na sajtu Republičke direkcije za imovinu budu dostupne informacije koliki je iznos ukupnih obaveza novinske agencije Tanjug, „prema kojim poveriocima i u kom iznosu, kao i način izmirenja tih obaveza i izvor sredstava iz kojih će biti izmirene“.

Po preoporuci Saveta, na sajtu Republičke direkcije za imovinu treba da bude dostupna i „informacija o vrsti i vrednosti 205 umetničkih dela koja su bila u vlasništvu Tanjuga“.

Predloženo je da se „u što kraćem roku predloži rešenje za imovinu Tanjuga“ u bivšim jugoslovenskim republikama, konkretno – u Skoplju, Podgorici i Zagrebu.

Savet je prethodno u izveštaju konstatovao da je „prodajom žigova i imovinskih prava ostalo puno nerešenih problema, pre sve ga obaveze iz poslovanja koje nisu prenete na Republičku direkciju za imovinu“.

„Postavlja se pitanje koliko su te obaveze, prema kome, u kom iznosu i iz kojih će izvora biti izmirene“, istaknuto je u Izveštaju.

Jedan od zaključaka Saveta je da se „privatizacijom žigova i ostalih imovinskih prava Tanjuga, jednom rečju ‘brenda’, moglo se videti da su novi vlasnici, koristeći pre svega takav brend, uz sve druge pogodnosti koje su dobili i dobijaju od države, u mogućnosti da stvore ozbiljnu medijsku imperiju“.

Savet je u izveštaju istakao i brojne pogodnosti koje je kupac „Tačno“. d.o.o. dobio kupovinom žigova i imovinskih prava Tanjuga.

Savet je naveo da je „pored državne imovine koju koristi po izuzetno povoljnim cenama“ kupcu omoućeno „da dobija i poslove od državnih institucija“.

„Njihova najveća obaveza je da se vršenjem svojih usluga ne zameraju vlasti, a kakve će benefite od toga imati građani to i nije bila tema prilikom ugovaranja prodaje“, konstatovao je Savet za borbu protiv korupcije.

U analizi je ukazano da, „iako se raspisuje javna nabavka za medijsko praćenje i druge medijske usluge pojedinih ministarstava i drugih državnih institucija, ponudu najčešće dostavlja jedan ponuđač, a to je prema Portalu javnih nabavki najčešće Tanjug, odnosno društvo ‘Tačno’ d.o.o“.

U tabeli sačinjenoj prema podacima Portala javnih nabavku, tokom 2021. godine to društvo je zaključilo ugovore sa javnim preduzećima, ministarstvima i službama u ukupnom iznosu od 22,25 miliona dinara.

Savet istovremeno ističe kako „ne poseduje informaciju da li su to i konačna sredstva koja je društvo „Tačno“ d.o.o. na ime pružanja medijskih usluga dobilo od državnih institucija u 2021. godini“.

Stav Saveta je da „nema potrebe za izdvajanjem milionskih suma privatnim medijima na ime praćenja rada državnih institucija, iz više razloga“.

Prvi razlog je što sve te institucije imaju službe zadužene da obaveštavaju javnost o svim bitnim događajima i uopšte o svojim aktivnostima, kao i da prate aktuelna društvena zbivanja.

Drugo je ako ti zaposleni ne rade svoj posao, a uredno mesečno primaju zarade iz budžeta, koji finansiraju svi građani koji treba da dobiju tačne i objektivne informacije, konsatatovao je Savet za borbu protiv korupcije.

„Još je veća šteta ako se iz budžeta dodatno plaćaju pojedini privatni mediji, koji upravo zbog dobijenog novca neće imati objektivan pristup i najčešće će izostati kritički osvrt za pojave i događaje koji imaju štetne posledice po društveni interes“, naglasio je Savet.

Naglašeno je da pod štetnim posledicama po društveni interes, „Savet pre svega misli da se trošenjem javnih sredstava nepotebno promivišu državni funkcioneri, izabrani „po političkoj liniji, kao i da se omogućava vlasnicima privatnih medija da se bogate na uštrb širenja medijskih sloboda“.

Dokument „Izveštaj o novinskoj agenciji Tanjug“ upućen je Vladi Srbije 21. aprila, a dostupan je na zvaničnoj internet stranici tog Vladinog tela http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/izvestaji/cid1028-3334/izvestaj-o-novinskoj-agenciji-tanjug.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend