04. mar 2021.

SOS telefon za novinare, iz udruženja kažu – dobro, ali nedovoljno za zaštitu

Od 1. marta novinari u Srbiji kojima je bezbednost ugrožena mogu napad ili pritisak da prijave na besplatu SOS liniju, koja će biti otvorena 24-sata. Iako u regionu i Evropi to nije uobičajna praksa, Vlada i predstavnici Vladine Radne grupe za bezbednost novinara smatraju da je to prvi korak u ohrabrivanju novinara da nasilje i pritiske prijave. Ipak i dalje je veliki broj nerešenih slučajeva napada na novinare, a verbalni napadi i pristici na novinare nižu se i na gotovo svakom zasedanju Skupštine Srbije i to od poslanika vladajuće većine. Zato, novinari čiji su životi bili ugroženi kažu da je SOS telefon samo "bacanje prašine u oči".

SOS linija je 0800 100 115 na koju svi novinari koji smatraju da im je ugrožena bezbednost mogu da se jave, da pretnju, pritisak ili nasilje prijave i od pravnika dobiju pravni savet šta bi dalje trebalo da preduzmu. Ideja je da se – pre svega – prijavljivanje napada pojednostavi.

„Ako je reč o krivičnim delima, mi imamo već razrađen sistem kontakt tačaka u Tužilaštvima i Ministarstvu unutrašnjih poslova, to je više od 90 kontakt tačaka u Tužilaštvu i više od 70 u Ministarstvu unutrašnjih poslova, pa ako je neko iz Niša – dobiće kontakte osoba kojima treba da se javi u Tužilaštvu i MUP-u. Onda može da dobije određenu vrstu saveta na koji način se pravi određena vrsta prijave“, kaže Veran Matić iz Radne grupe za bezbednost novinara.

A sve kako bi se smanjio i broj slučajeva u kojima su, kaže Matić, prijave neadekvatne i na kraju odbačene. Za N1 objašnjava da ANEM vodi projekat, da je državni Telekom obezbedio opremu, a Vladina Radna grupa za bezbednost novinara sve podržala.

„SOS linija bi – prema dosadašnjem broju napada na novinare – mogla da bude zatrpana. U 2020. godini je prema evidenciji NUNS-a bilo 189 napada na novinare, 32 fizička napada, 14 napada na imovinu, prijavljenih pritisaka – 92, a verbalnih pretnji 50, a jedna je bila pretnja imovini“, saopšteno je.

Iz novinarskih udruženja kažu: dobar, ali ne i dovoljan korak u zaštiti novinara. Ključno je, dodaju, da institucije reaguju.

„Mi smo se izborili sada pre 12 godina da se uvede član Krivičnog zakonika 138 koji kaže da ko ugrozi pretnjom sigurnost osobe koja radi posao od javnog značaja i informisanjem – biće zaprećena kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina. Nije se ni jednom desilo da Tužilaštvo pretnju oceni dovoljno kvalifikovanom da bi izreklo kaznu po ovim članu Krivičnog zakonika – tu vidim najveći problem“, navodi Nino Brajović iz UNS-a.

„Generalno, novinari i medijski profesionalci nemaju poverenja u institucije i ne prijavljuju svaku pretnju i svaki napad, pa će možda na ovaj način možda prijavljivati više slučajeva, ali to je samo prvi korak. Ono što moramo da insistiramo dalje jeste postupanje tužilaštva i policija, a kasnije i suda, ako taj slučaj stigne do suda – da efikasnije postupaju“, izjavila je Marija Babić iz NUNS-a.

Samo od početka 2021. prijavljen je 21 napad na novinare, neki od tih slučajeva nisu još uvek ni otvoreni pred nadležnim institucijama.

„Ja sam isticao slučaj Jelene Zorić kao jedan veoma uznemirujući slučaj na koji treba obratiti pažnju i tek je pre dva dana dobijen drugi iskaz, snimatelja, upravo zbog bolesti, nije moglo ranije, ali ja se nadam da će Tužilaštvo od ovog trenutka krenuti sa rešavanjem tog slučaja mnogo intenzivnije, nego što je to do sada bio slučaj“, naglasio je Matić.

Prvostepena presuda u slučaju paljenja kuće novinara Milana Jovanovića i kazna zatvora za nalogodavca Dragoljuba Simonovića – redak je primer da je napad na novinara dobio epilog.

A upravo Milan Jovanović za SOS liniju kaže: „To je bacanje prašine u oči javnosti. Novinari su daleko od bezbednosti i sigurnosti“.


Video prilog N1

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend