26. okt 2017.

Šta je Ljiljana Smajlović u ime UNS-a predložila Ministarstvu kulture

“UNS predlaže da minimalni iznos sredstava koji treba da u budžetima bude izdvojen za projektno sufinansiranje iznosi dva odsto budžeta lokalne zajednice, a da jedino u većim gradovima bude moguć i manji iznos”, jedan je od predloga koje je Ljiljana Smajlović kao predstavnica UNS-a u Radnoj grupi za izradu Medijske strategije uputila Ministarstvu kulture i informisanja.

Predlozi UNS-a sastavljeni su na zahtev Ministarstva, koje je od svih članova Radne grupe zatražilo da u pismenom obliku dostave priloge organizacija koje predstavljaju u Radnoj grupi za izradu Medijske strategije.

Ljiljana Smajlović 13. oktobra podnela je ostavku na članstvo u Radnoj grupi za izradu Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2023. godine, sa obrazloženjem  da je reč o ličnom protestu zbog imenovanja novog državnog sekretara za informisanje, koji je izjavio da žene ne treba birati za predsednice, „muškarac mora da vodi kuću“ i da se žene „nisu dokazale“ na važnim državnim poslovima.

UNS je 19. oktobra obavestio Ministarstvo da je Uprava odlučila da se UNS povuče iz Radne grupe do izbora novog državnog sekretara za informisanje, iz razloga navedenih u obrazloženju ostavke članice Radne grupe koja je predstavljala UNS.

Pre ostavke, Ljiljana Smajlović je Ministarstvu uputila predloge UNS-a šta bi trebalo da sadrži tekst Medijske strategije. Tekst upućen Ministarstvu prenosimo u celosti.

Predlozi Udruženja novinara Srbije

Pred usvajanje Zakona o javnom informisanju i medijima UNS je posebno isticao sledeće nedostatke:

1. Država se, nakon izlaska iz vlasništva u medijima, obavezala da će preko projektnog sufinansiranja podržavati  javni interes u medijskoj sferi. Međutim, Zakonom nije propisana obaveza raspisivanja konkursa za projektno sufinansiranje medija, odnosno nije predviđena kazna za starešine na svim nivoima vlasti ukoliko ne raspišu konkurse, a nije utvrđen ni minimalan iznos sredstava koji treba da u budžetima bude izdvojen za te namene. Nisu predviđeni ni rokovi (obvezan kalendar) za raspisivanje konkursa za projektno sufinansiranje medija.

UNS predlaže da minimalni iznos sredstava bude dva odsto budžeta lokalne zajednice, a da jedino u većim gradovima bude moguć i manji iznos.

UNS predlaže da se uvede obaveza po kojoj bi konkursi bili raspisani i sredstva dodeljena blagovremeno. Novac za projekte Ministarstva kulture i informisanja i Pokrajinskog sekretarijata bi trebalo da bude dodeljen medijima u prva dva meseca tekuće godine, a konkursi raspisani i okončani u poslednjem kvartalu prethodne godine. Rok za raspisivanje konkursa kod lokalnih samouprava bio bi 15. januar tekuće godine, a medijima sredstva uplaćena do 15. aprila tekuće godine.

2. Zakon je propisao obavezu vlasti (predviđena je i novčana kazna za neizvršavanje) da Agenciji za privredne registre (APR) dostavi podatke o iznosu sredstava koje je preko konkursa dodelila nekom mediju, ali takva obaveza ne postoji kada su u pitanju strani ili domaći donatori. UNS smatra da i taj vid finansiranja medija mora da bude transparentan.

3. Pored ostalih, i UNS je predlagao da izdavači medija imaju obavezu da jedanput godišnje APR-u dostave naziv agencije ili firme od kojih imaju marketinške prihode koji čine više od 10 odsto njihovih godišnjih prihoda. UNS smatra da bi bilo dobro propisati obavezu državnih organa (možda i javnih preduzeća) da oglasni prostor u medijima kupuju bez posrednika.

4. UNS i ove godine podržava predloge da se zakonom zabrani da of šor kompanije budu osnivači medija odnosno da osnivači medija ne mogu biti povezana pravna lica sa firmama koje posluju u poreskim rajevima.

5. Projektno sufinansiranje medija (posebno u opštinama i gradovima) palo je na ispitu kada je u pitanju izbor komisija koje raspodeljuju novac za proizvodnju medijskog sadržaja. Brzo po donošenju medijskih zakona, lokalne vlasti ali i novinarske i medijske organizacije uočile su slobodan prostor za manipulisanje pri formiranju komisija. Potrebno je delovati u dva pravca kako bi se ubuduće smanjile zloupotrebe u raspodeli novca poreskih obveznika za ostvarivanje javnog interesa.

Najpre treba zakonom propisati da u komisije mogu biti birani isključivo predstavnici reprezentativnih novinarskih i medijskih organizacija. To znači da bi novinarske organizacije koje daju predstavnike morale da postoje najmanje tri  godine i da imaju najmanje 500 članova, dok bi  reprezentativne medijske asocijacije morale da okupljaju najmanje 30 (alternativa 50) izdavača medija. Trebalo bi zakonom predvideti postojanje tela (komisija za reprezentativnost) koje bi udruženjima i asocijacijama potvrđivalo da ispunjavaju navedene uslove (500 članova i 30 ili 50 medija). Ta komisija ne bi trebalo da bude državna nego da ima javno ovlašćenje za svoj rad ili da funkcioniše na principu samoregulacije.

Strategijom treba odrediti kriterijume  koje treba da ispuni i osoba koja kao medijski stručnjak, uz predstavnike novinarskih i medijskih udruženja, učestvuje u odlučivanju u komisijama za projektno sufinansiranje medija.

Drugo, proces projektnog sufinansiranja trebalo bi da ima bolji način odlučivanja o žalbama učesnika na konkursima. Možda bi Ministarstvo kulture ili Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u prvom stepenu trebalo da imaju pravo odlučivanja po žalbama učesnika na konkursima, ili upravni nadzor koji bi zbog mogućnosti izricanja kazni starešinama lokalnih samouprava delovao kao mehanizam odvraćanja od zloupotreba u projektnom sufinansiranju.

6. Preko je potrebno propisati obavezu ocenjivanja finansiranih projekata na svim nivoima vlasti. Taj posao ne bi trebalo da rade iste komisije koje su odlučivale na konkursima.

Pravo na projektno sufinansiranje ne bi trebalo da imaju štampani mediji koji ne priznaju nadležnost Saveta za štampu ili odbijaju da štampaju odluke Komisije za žalbe ovog samoregulatornog tela. Nezavisne komisije koje ocenjuju projekte moraju kod odlučivanja da uzimaju u obzir i privrženost učesnika konkursa poštovanju etičkih standarda.

Kao i odluke sudova na štetu medija, mere Rem-a i Saveta za štampu po sadašnjim propisima treba da se uzimaju u obzir kod dodeljivanja novca medijima, Strategijom takođe treba predvideti da izdavači medija u kojima su zaposleni sindikalno organizovani imaju, pod istim uslovima, prednost kod odlučivanja o projektnom sufinansiranju. Strategijom kao jedan od ciljeva treba navesti zaključivanje granskog kolektivnog ugovora za novinare i medijske radnike. Novinarstvo mora da se tretira kao javno dobro.

7. Treba predvideti novčane kazne za starešine na svim nivoima vlasti koje koriste svoja ovlašćenja za diskriminaciju medija kao na primer: nepozivanje pojedinih medija na događaje posebno ako su od javnog značaja, nepuštanje novinarskih ekipa na događaje, odbijanje akreditacija bez obrazloženja zasnovanih na argumentima. U Zakonu o javnom informisanju i medijima takvi postupci predstavljaju nedozvoljeno ponašanje ali za njih nisu predviđene nikakve kazne.

Kad je reč o pitanjima koja nisu uređena propisima, UNS predlaže da se zakonom  uredi pitanje tzv. funkcionerske kampanje. Naime, uobičajena je praksa da funkcioneri koji su na vlasti kada raspišu izbore koriste sve resurse vlasti za izbornu kampanju, što propisima treba ograničiti. UNS predlaže preuzimanje britanskog propisa pod nadimkom purdah (po reči veo ili zavesa, na urdu jeziku). Propis zabranjuje vladinim ili lokalnim činovnicima da šest sedmica uoči izbora koriste javna sredstva za bilo koju aktivnost koja bi mogla da dovede u pitanje njihovu političku nepristrasnost. To znači i zabranu objavljivanja sadržaja kojim je, makar i delimično, cilj da utiču na javnu podršku bilo kojoj političkoj partiji. To se odnosi i na pokretanje ili najavljivanje novih velikih državnih projekata, zakona, otvaranje novih fabrika itd.

UNS takođe predlaže da se odredbe Pravilnika REM-a o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, članovi od 4. do 19, prenesu u odgovarajući zakon kako bi se obezbedilo da svi elektronski mediji poštuju etička pravila.

I konačno, ali ne najmanje važno, UNS traži da se Vlada Srbije u medijskoj strategiji obaveže da će napraviti paket posebnih podsticajnih mera za podršku medijima koji izlaze na ćirilici ili koji koriste ćirilicu u svom programu.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend