20. jul 2022.

TV B92: promena imena, vlasnika, bliskost sa vladajućom strankom i (ne)ispunjavanje zakonskih obaveza

Televizija B92 dobila je na korišćenje nacionalnu frekvenciju 2006. godine. Od tada je menjala vlasnike, ime i uređivačku politiku. Na tom putu izgubila je simboliku onoga što je nekada predstvljala: nezavisno novinarstvo, otpor diktaturi, nacionalizmu i ratu. Što se tiče zakonskih obaveza, ni ova televizija, poput ostalih korisnika nacionlane frekvencije, nije ih u potpunosti ispoštovala, a nije ispunila ni obećanja iz elaborata. Gledanost joj je najmanja, ali zato ne zaostaje u pravljenju prekršaja.

“Zašto B92 treba da dobije nacionalnu frekvenciju?” Glavni i odgovorni urednik ove televizije Dragan Karadžić prilikom predstavljanja elaborata protekle nedelje u REM-u rekao je: „B92 postoji 22 godine, rasadnik je novinarskih talenata. To je savremena televizija, namenjena i mlađoj i starijoj populaciji“.

Na to se nadovezala direktorka zabavnog programa B92 Katarina Pavlović, ističući da je mlađa populacija ciljna grupa B92, ali da se program ne pravi samo za nju. Ona je dodala da će ova televizija ubuduće raditi dinamičnije, kraće formate.

“Vratićemo u program „minijature“ po kojima je B92 bila poznata”, kazala je Pavlović.

Istina, B92 je nekada bio „rasadnik novinarskih talenata“ i imao je prepoznatljiv program. Međutim, vremenom se utopio u bezlični spektar prorežimskih glasila.

Koliko je program TV B92 popularan pokazuju podaci o gledanosti. Od četiri komercijalne televizije sa nacionalnom frekvencijom B92 ima  najmanji udeo u gledanosti, koji se na nedeljnom nivou meri od 2 do 3 %.

Šesnaest godina nacionalne frekvencije

Pre šesnaest godina Savet Republičke radiodifuzne agencije, prethodnik Regulatornog tela za elektronske medije (REM), odlučio je da dozvole za emitovanje televizijskog programa na teritoriji cele Srbije dodeli televizijama Avala, B92, Pink i Foks, kao i Košava i Hepi TV. Pink, Hepi, B92 i Fox (sadašnja Prva TV) zadržale su do danas te pozicije, a uskoro ćemo saznati da li se dominacija ovih televizija nastavlja ili ćemo dobiti osveženje na nacionalnoj frekvenciji.

U pomenutom periodu televizije B92 i Foks menjale su vlasnike, ime, uređivačku politiku, programske šeme, a ove transformacije svakako su uticale na rad tih medija.

TV B92 od kritičara režima devedesetih do Vučićevog glasila

Radio b92 osnovan je 15. maja 1989. godine kao omladinska nezavisna radio stanica čiji se program mogao čuti u samo nekoliko beogradskih opština, pisao je Insajder.net nedavno povodom 33 godine od osnivanja Radija B92. „Za kratko vreme prerastao je u najuticajniji medijski projekat s kraja 20. veka.  Bio je simbol građanske neposlušnosti i otpora represivnom režimu Slobodana Miloševića, glas protiv nacionalizma, mržnje i rata. Osim u etru, B92 je delovao na ulici, u beogradskim klubovima, kulturnim centrima. Bio je pokretač promena, aktivni učesnik i promoter alternativne muzičke i umetničke scene.“

„Nakon petooktobarskih promena, osnivanja televizije i dobijanja nacionalne frekvencije, usledila je komercijazacija programa. Ekonomska kriza 2008. dovela je do prvih problema u finansiranju, pa je dve godine kasnije RDP B92 prodat grčkoj TV Anteni.
Borba za slobodu i ljudska prava zamenjena je borbom za udeo na tržištu reklama. Bio je to kraj jednog autentičnog medija koji je igrao po svojim pravilima“, navedeno je na sajtu Insajdera.

Pored TV B92 Antena grupa je 2010. godine ušla u vlasničku strukturu Prve srpske televizije, bivše Fox TV.

Iako je program komercijalizovan, informativni deo je još uvek donekle odražavao stari duh, može se reći do promene vlasti 2012. godine, kada uređivačka politika polako počinje da naginje u korist naprednjačkog tabora. Tako je, na primer, 2014. godine ukinuto emitovanje „Utiska nedelje“, emisije koja je bila simbol stare TV B92.

Tri godine kasnije B92 u potpunosti nestaje i postaje O2, što je donekle i razumljivo jer su se vrednosti ove televizije potpuno izmenile i ne predstavljaju ono što je izvorni B92.

Nove promene usledile su decembra 2018. godine posle diskutabilne transakcije, kada je Telekom kupio Kopernikus thechnology . Gotovo odmah nakon što je za 195 miliona evra Srđan Milovanović Kopernikus prodao Telekomu, za 180 miliona evra pazario je 100 odsto osnivačkih prava Antena grupe u Srbiji i Crnoj Gori. Tako je brat tadašnjeg poverenika Srpske napredne stranke u Nišu, a sada člana predsedništva te stranke Zvezdana Milovanovića, postao vlasnik Prve srpske televizije i O2.

Ovu transakciju odobrila je Komisija za zaštitu konkurencije, a Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) doneo je rešenje da se promenom vlasničke strukture Prve televizije d.o.o. i Radio-difuznog preduzeća B92 a.d. iz Beograda ne narušava medijski pluralizam.

Nova promena usledila je 1. marta 2020. godine kada O2 ponovo menja ime, ali ne i uređivačku politiku. Tada B92 konačno postaje prorežimski glasnik gde se gotovo ne može čuti kritika na račun Aleksandra Vučića.

Šta kaže REM?

Što se tiče ispunjavanja zakonskih obaveza, prema izveštaju REM-a za komercijalne emitere iz 2019. godine Televizija B92, odnosno, tada O2, nije ispunila obaveznu zakonsku kvotu prema kojoj je emiter dužan da obezbedi udeo od najmanje 50% evropskih audio-vizuelnih dela u ukupnom godišnjem objavljenom programu. Naime, na ovoj televiziji su evropska audio-vizuelna dela, u odnosu na godišnje objavljen program, bila zastupljena sa 29,99%.

Zakonom je predviđeno da, ukoliko pružalac ne obezbedi predviđenih 50% evropskih audio-vizuelnih dela, dužan je da svake naredne godine poveća visinu te kvote u ukupnom godišnjem objavljenom programu u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu najniže početno učešće iznosi 20%.

Prema izveštaju iz 2020. godine, sada Televizija B92, ne da nije ispunila ovu obavezu, već je još smanjila udeo evropskih  audio-vizuelnih dela na 17,10%.

Sledeća zakonska obaveza pružaoca medijske usluge je da obezbedi da evropska audio-vizuelna dela nezavisnih producenata učestvuju sa najmanje 10% u ukupnom godišnje objavljenom programu.

Izveštaj REM-a za 2019. godinu pokazuje da ni ova obaveza nije ispunjena, odnosno, da je ova vrsta programa činila svega 4.66%.

Pravilnik o kriterijumu i načinu povećanja udela evropskih audio-vizuelnih dela predviđa da pružalac medijske usluge svake naredne godine povećava visinu udela evropskih audio-vizuelnih dela nezavisnih producenata u ukupnom godišnje objavljenom programu u odnosu na prethodnu godinu za najmanje petinu postotka koji mu je na kraju prve godine nedostajao do propisanog udela od 10%.

Kako je udeo ovog sadržaja u 2020. godini bio 4.61%, možemo reći da ni ova zakonska obaveza nije ispunjena.

Zakonska obaveza koju je O2 ispunila u 2019. godini je kvota sopstvene produkcije. Zakonom je predviđeno da sopstvena produkcija iznosi 25% u godišnjem emitovanom programu, a O2 je imala 30,51%. Međutim, već u narednom izveštaju za 2020. ova kvota nije ispunjena (20,41%).

Još jedna zakonska obaveza koju je ovaj emiter ispunio je udeo informativnog programa. Prema Pravilniku o minimalnim uslovima za pružanje medijskih usluga i kriterijumima za odlučivanje u postupku izdavanja dozvole za pružanje medijske usluge po osnovu javnog konkursa određeno je da je pružalac opšte medijske usluge dužan da obezbedi da informativni pogram učestvuje sa najmanje 10% u ukupnom godišnjem emitovanom programu. Tokom 2019. O2 TV je imala 94,41% informativnog programa, od čega 81,53% sopstvene produkcije. Tokom 2020. je udeo informativnog programa smanjen na 17,08%, od čega je 98,47% sopstvene produkcije.

Snimak ekrana, Jutjub

Program nije usklađen sa elaboratom

TV B92 se u Programskom elaboratu, na osnovu kojeg je dobila dozvolu za emitovanje programa, deklarisala kao emiter „celokupnog programa“ u čijem programu su prisutni „informativni, obrazovni, kulturni, sportski i zabavni sadržaji“, stoji u Izveštaju REM-a za 2020. godinu.

Sada je već svima jasno da pružlac opšte medijske usluge u svom programu mora imati: informativni, naučno – obrazovni, kulturno – umetnički, dokumentarni, dečji i program za maloletnike. Tokom 2020. godine na programu B92 izostao je kulturno – umetnički program, uz nastavljenu praksu od prethodnih godina.

Što se tiče ostalih programa preovladavali su: serijski (15,69%), dečji (14,61%), informativni (14,39%), zabavni (13,66%) i filmski program (13,25%). Ostali žanrovi bili su upola manje zastupljeni: naučno – obrazovni (6,55%), sportski (3,9%), dokumentarni (3,41%), rijaliti (0,87%) i muzički program (0,22%).

U odnosu na 2019. godinu, povećano je učešće serijskog, dečjeg, informativnog, zabavnog, naučno – obrazovnog, dokumentarnog, a neznatno i sportskog programa, dok je filmskog smanjeno, kao i rijalitija i muzičkog programa.

O2 TV / B92 2019. 2020.
Vrsta sadržaja % %
Informativni 12,42 14,39 ↑
Zabavni 8,21 13,66 ↑
Rijaliti 2,18 0,87  ↓
Dokumentarni 1,73 3,41  ↑
Naučno – obrazovni 4,63 6,55  ↑
Kulturno – umetnički 0 0
Dečji program 9,59 14,61 ↑
Sportski program + prenosi 3,76 1,47   ↓
Filmski 17,60 13,25 ↓
Serijski 14,85 15,69 ↑
Muzički 8,70 0,22   ↓
Promo 1.83 1.71   ↓

Tabela 1: Žanrovska struktura ukupnog emitovanog programa

Najzastupljenija vrsta programa tokom 2019. je bio filmski, a 2020. serijski.

REM-ova „uporedna analiza programskog elaborata i žanrovske raznolikosti tokom 2019. godine pokazala je da je O2 TV odstupila od navoda po kojima su „programski sadržaji uglavnom namenjeni podizanju opšteg kulturnog i saznajnog nivoa građana, prvenstveno kroz programe vesti i druge sadržaje informativne redakcije, koja obuhvata informacije iz oblasti kulture i obrazovanja“. O2 TV najavila je elaboratom više istraživačkih emisija informativnog karaktera, kao i kvalitetan dečji, dokumentarni i naučni program, kako sopstvene tako i strane produkcije sinhronizovane na srpski jezik. U odnosu na najavljenu šemu, program O2 TV je u posmatranom periodu bio, manje raznovrstan i manje obiman zbog velikog učešća repriza“. Članom 11. Pravilnika o minimalnim uslovima za pružanje medijske usluge i kriterijumima za odlučivanje u postupku izdavanja dozvole za pružanje medijske usluge na osnovu sprovedenog javnog konkursa definisano je da pružalac opšte medijske usluge u ovom programu mora imati: informativni, naučno – obrazovni, kulturno – umetnički, dokumentarni, dečji i program za maloletnike. O2 nije ispunio ovu Pravilnikom definisanu obavezu, jer je tokom 2019. godine iz njegove programske šeme izostao kulturno – umetnički program“, zaključak je REM-a u Izveštaju za 2019.

Budući da TV B92 u svom programu tokom 2020. takođe nije imala kulturno – umetnički program, ova televizija ponovo nije ispunila svoje Pravilnikom definisane obaveze.

Prekršaji Zakona o oglašavanju u padu

TV O2, odnosno B92, tokom 2019. godine je, prema evidenciji REM-a imala 3115 prekršaja Zakona o oglšavanju, dok je broj prekrašaja tokom 2020. bio u znatnom padu i iznosio je 1861.

Član Opis prekršaja Broj 2019. Broj 2020.
29.1.1 Zabrana neposrednog podsticanja prilikom plasiranja proizvoda 1 25
29.1.2 Zabrana neprimerenog pojavljivanja prilikom plasirnja proizvoda 1 39
30.1 Način označavanja plasiranja proizvoda   23
32. Jasna prepoznatljivost oglašavanja zvukom i slikom 8 3
33.4 Pravilo 30 minuta za filmove i vesti 417 319
33.5 Pravilo 30 minuta za dečje emisije 128 86
35.1 Najviše 12 minuta oglašavanja u satu kod komercijalnih PMU 2501 1253
37.1 Obaveza označavanja TV prodaje špicom 1 1
37.2 Obaveza trajanja 15 minuta TV prodaje kao posebnog programskog sadržaja   10
37.3 TV prodaja kao poseban programski sadržaj ne može se emitovati u drugoj emisiji 58 51
46.3.3 Dozvoljeno oglašavanje alkoholnih pića sa manje od 20% alkohola od 18:00 do 06:00 šasova   28
65.2 Obaveza oznčavanja sponzorstva   23
  UKUPNO: 3115 1861

Tabela 2: Prekršaji Zakona o oglašavanju

Zbog navedenih prekršaja REM je pokrenuo više postupaka pred Prekršajnim sudom u Beogradu.

Ipak, prema podacima sa sajta REM-a TV B92 nema nijednu izrečenu meru zbog povrede obaveza koje se odnose na programski sadržaj.

Odluka do 4. avgusta

Postojeće dozvole za emitere ističu 4. avgusta, a Regulatorno telo za elektronske medije potvrdilo je Demostatu da će do tada biti dodeljene nove dozvole televizijama.

Iako je predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić već najavila se prethodno ponašanje televizija neće uzimati u obzir i da sve televizije imaju jednake šanse bez obzira na to kada su počele sa radom, iz Demostata podsećaju da „Prema odredbama tog zakona (Zakona o elektronskim medijima, prim. aut), ukoliko je podnosilac prijave već pružao medijsku uslugu, REM prilikom odlučivanja mora da uzme u obzir i njegovu praksu u izvršavanju obaveza, kao i poštovanje programskog elaborata na osnovu koga mu je prethodna dozvola izdata“.

Na konkurs za dodelu nacionalnih frekvencija, koji je zatvoren 20. juna, prijavilo se 14 televizija – Pink, Hepi, Vesti, BK, Una, Nova S, N1, Prva, B92, Kopernikus, TV2, TV K1, TV Tanjug i Kurir TV. REM je prošle nedelje obavio razgovore sa kandidatima, a za ovu nedelju najavljen je obilazak studija i mesta odakle televizije emituju program, kako bi se uverili da su svi uslovi zadovoljeni.

Nakon toga će biti organizovana sednica Saveta REM-a, na kojoj će se tajnim glasanjem odlučivati o tome koji kandidati ispunjavaju uslove i ko će dobiti frekvenciju.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend