20. jul 2022.

Deklaracija EU: Decenija zakona o stranim agentima u Rusiji, represija sve veća

Deceniju od kako je predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao zakon o "stranim agentima" obeležili su rastući strah ruskih vlasti od kritičkih glasova u društvu i novi, sve represivniji zakoni usmereni na opoziciju, civilno društvo, nezavisne medije, navodi se u Deklaraciji Visokog predstavnika EU povodom 10. godišnjice tog zakona.

Foto: Pixabay

Zakon, usvojen na današnji dan 2012, bio je prvi od nekoliko, uključujući zakon o „nepoželjnim organizacijama“ iz 2015. i „zakon o lažnim vestima“ iz 2022, donetih sa ciljem da se utiša i vrši pritisak bez presedana na rusko civilno društvo, političku opoziciju i nezavisne medije.

Zakon o „stranim agentima“ s godinama je evoluirao ali se i dalje razrađuje, kako bi se dodatno stigmatizovala i značajno ograničila prava različitih društvenih grupa, uključujući nevladine organizacije, udruženja, medije, novinare, aktiviste za ljudska prava.

Tim zakonima Rusija očigledno krši obaveze po međunarodnom pravu da garantuje ljudska prava i osnovne slobode svojim građanima. To je potvrđeno u Mišljenju Venecijanske komisije iz 2021, kao i Evropskog suda za ljudska prava u junu 2022.

Prema ruskom Ustavu, međunarodno pravo je integralni deo ruskog zakona.

Dalje se navodi da je neopravdana i neisprovocirana agresija Rusije na Ukrajinu pojačala represiju u Rusiji ciljajući „obične“ građane i drastično ograničila pravo na slobodu izražavanja i medijske slobode.

Ekspanzija restriktivnih zakona usvojenih od početka agresije na Ukrajinu, uključujući zakon o tzv. lažnim informacijama o upotrebi oružanih snaga Ruske Federacije („zakon o lažnim vestima“), za cilj ima da Ruse dodatno liši nezavisnih informacija o nelegalnim akcijama i zločinima ruskih snaga u Ukrajini.

„Sve veća represija je stoga značajan faktor koji omogućava rusku agresiju u inostranstvu i ljudi u Ukrajini za to plaćaju veliku cenu“, ističe se u Deklaraciji Visokog predstavnika EU.

Dalje se navodi da su zbog cenzure i represivnih zakona opozicija, borci za ljudska prava, LGBTI osobe, nezavisni novinari i drugi ruski gradjani koji strahuju od represije države bili primorani da pobegnu iz svoje zemlje.

Istovremeno su lokalne i medjunarodne organizacije civilnog društva, kao i medjunarodni i ruski nezavisni mediji, ugušeni ili prinudjeni na likvidaciju.

EU, kako se ističe, snažno osudjuje sistemske pokušaje izazivanja straha i razbijanja civilnog društva, nezavisnih medija i demokratske opozicije u Rusiji i nastaviće da podržava rad ruskih organizacija civilnog društva, branilaca ljudskih prava i nezavisnih medija i novinara u i izvan Rusije.

U Deklaraciji Visokog predstavnika se ruske vlasti ponovo pozivaju da se drže medjunarodnih obaveza koje se odnose na poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend