13. jul 2017.

Uspostaviti instituciju Zaštitnika novinara, zaustaviti napade na novinare

“Nijedno demokratsko društvo ne sme tretirati novinare kao neprijatelje, već kao važan korektivni element i stub demokratskih procesa"

Potrebno je pokrenuti javnu raspravu o osnovanosti i mogućnostima uspostavljanja pozicije Zaštitnika novinara, koji bi imao autoritet i ovlašćenja koja bi omogućila da se izgradi atmosfera kažnjivosti kada je reč o napadima na novinare, jedan je od zaključaka konferencije „Medijske slobode i bezbednost novinara u Srbiji – šta je sledeći korak?“

“Razvoj društvenih medija donosi sve komplikovanije situacije kada je reč o bezbednosti novinara i medijskih radnika, zbog čega je potrebno razmotriti potrebu za osnivanjem dodatnih institucija, sa jasnim fokusom na prevenciju i urgentno reagovanje u rešavanju slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara”, navodi se u zaključcima.

Ocenjuje se da Sporazum o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara, koji su krajem prošle godie potpisali predstavnici MUP-a Srbije, Republičkog tužilaštva i novinarskih i medijskih udruženja i asocijacija, kao ni druge mere koje čine sistem krivično-pravne zaštite novinara, neće sami po sebi dovesti do povećanja bezbednosti novinara, ukoliko se ne kreira društveno-politička atmosfera u kojoj se neće podsticati nasilje prema novinarima.

“Puna i efikasna primena Sporazuma osnovni je preduslov da se novinari ohrabre da prijavljuju brojne pretnje i da se na taj način dodatno unapredi proces vraćanja međusobnog poverenja između novinara i medija sa jedne i institucija nadležnih za procesuiranje slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara sa druge strane”, piše u zaključcima.

Ocenjeno je da je, nakon potpisivanja Sporazuma, došlo do određenog ali ne i dovoljnog napretka u komunikaciji između novinara, Tužilaštva i MUP-a.

“Nijedno demokratsko društvo ne sme tretirati novinare kao neprijatelje, već kao važan korektivni element i stub demokratskih procesa. Istraživačko, kritičko i analitičko novinarstvo temelj je svake demokratije. Zbog toga je neprihvatljivo hajke prema novinarima koji odgovorno rade svoj posao predstavljati kao legitimno praktikovanje slobode izražavanja, a posebno kada takve hajke dolaze od strane nosilaca državnih funkcija”, navodi se u zaključcima.

Ocenjeno je da se, u slučajevima kada se utvrdi da su novinari i mediji prekršili prava drugih, izrečene novčane kazne i naknade štete, moraju biti srazmerne finansijskoj moći novinara i medija i ni u kom slučaju ne smeju za posledicu imati gašenje medija, što je kao standard definisano i praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Učesnici konferencije preporučili su da u programske prioritete za konkurse za projektno sufinansiranje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, koje definiše Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, uključiti i pitanje bezbednosti novinara i na taj način dodatno afirmisati medijske projekte koji bi se bavili ovom temom.

Konferenciju „Medijske slobode i bezbednost novinara u Srbiji – šta je sledeći korak?“ održana je u junu u Beogradu, organizovali su Nezavisno društvo novinara Vojvodine, ambasada Australije u Srbiji i Misija OEBS-a u Srbiji.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend