28. jan 2017.

Više od 3.000 žalbi Povereniku zbog uskraćivanja informacija

Poverenik za informacije od javnog značaja primio je prošle godine 3.474 žalbe iż oblasti slobodnog pristupa informacijama, od kojih je 670 podneto zbog odbacivanja zahteva za pristup informacijama, rečeno je Beti i EurAktivu u Kancelariji poverenika.

Ukupan broj podnetih žalbi je nešto manji nego 2015. godine kada ih je primljeno 3.817, dok se broj žalbi zbog odbijanja zahteva za pristup informacijama povećao za 120, odnosno za 21,8 odsto.

Prema podacima Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, mediji su 2016. godine podneli 353 žalbe, što je 31,7 odsto više nego 2015. kada su podneli 268 žalbi.

U Kancelariji poverenika navode da od početka rada te institucije pre 12 godina raste broj žalbi građana i medija zbog odbacivanja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja ili takozvanog ćutanja institucija kada one ne daju odgovor.

Prema podacima te institucije, ukupan broj žalbi se udesetostručio od 2005. godine kada je podneto 345.

Predrag Blagojević iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) rekao je da „posle duge uzlazne putanje“ u oblasti pristupa informacijama, „gde je uz manje izuzetke mnogo toga funkcionisalo prilično dobro, u poslednjih nekoliko godina utvrđeno je alarmantno povećanje broja ozbiljnih problema“.

„Pokazatelj toga je ogromno povećanje broja žalbi koje građani šalju Povereniku zbog toga što predstavnici vlasti odbijaju da im dostave tražene informacije ili jednostavno ignorišu te zahteve“, rekao je on.

Blagojević je rekao da zabrinjava to što Vlada ne obezbeđuje primenu odluka Poverenika i naveo da, prema podacima koje je NUNS dobio iz kabineta Poverenika, Vlada nije od 2004. godine sprovela nijednu njegovu odluku.

„U takvoj situaciji izlazimo iz domena prava i prelazimo u polje politike“, rekao je on za Betu i EurAktiv.

Izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama u maju 2010. godine Povereniku je omogućeno da novčano kazni sukcesivnim kaznama maksimalne ukupne vrednosti od 200.000 dinara odgovorne za uksraćivanje informacija.

Poverenik može da se, ako kazna nema efekta, obrati Vladi da merama prinude obezbedi izvršenje njegovog rešenja.

Blagojević je rekao i da se očigledno državnim institucijama, javnim preduzećima i ustanovama više „isplati“ da plate velike novčane kazne, nego da sprovedu odluku Poverenika i građanima dostave informacije.

„Jedan od nedostataka postojećeg zakona je to što čak i u slučaju kada Poverenik izriče novčane kazne, formalno to plaćaju institucije, a ne pojedinci koji ih vode. Tako zapravo ispada da kaznu za to što direktor javnog preduzeća krši zakon plaćaju građani, poreski obveznici. Treba definisati ličnu odgovornost“, rekao je on.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend