21. apr 2022.

Više slobode, manje govora mržnje – jasna poruka iz izveštaja Žozepa Borela

Rečnik u srpskom parlamentu je "zapaljiv", napadaju se neistomišljenici i mediji, a zaštita prava diskriminsanih osoba bi morala biti bolja, ukratko je poruka Izveštaja o ljudskim pravima i demokratiji u svetu visokog predstavnka EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepa Borela za prošlu godinu. Piše i da bi Srbija trebalo više da podrži slobodu izražavanja, a da se govoru mržnje suprotstave svi političari.

Dijalog između političkih partija u koji su se protekle godine uključili skoro svi i zbog kojeg su u Beograd dolazili posrednici iz Evropskog parlamenta, bio je važan zbog napretka Srbije na putu ka Evropskoj uniji, piše u godišnjem Izveštaju o ljudskim pravima i demokratiji visokog predstavnka za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepa Borela. Međutim, i pored napora iz Evrope da se u Srbiju vrati dijalog, „politička klima“ je, navode, ipak ostala polarizovana.

„Zapaljiv jezik protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija koji izraze drugačije mišljenje koristio se tokom parlamentarnih debata. Ovo je uključivalo i verbalne napade predstavnika vladajuće koalicije na organizacije civilnog društva i medije“, navedeno je u Izveštaju o ljudskim pravima i demokratiji za 2021. godinu svetu visokog predstavnka EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepa Borela.

Govoru mržnje trebalo bi da se suprotstave svi političari, navodi Borel. Institucijama poručuje da bi trebalo bolje da sarađuju sa nevladinim sektorom, a kada je reč o ljudskim pravima i medijima, visoki predstavnik poručuje:

„Pored toga što bi trebalo da učini znatne napore da podrži slobodu izražavanja, Srbija mora da otkloni nedostatke i ojača institucije za ljudska prava i garantuje njihovu nezavisnost“.

Navodi Borel u svom izveštaju i da bi Srbija morala malo više da se potrudi oko zaštite prava diskriminisanih osoba i poručio joj da počne „aktivno“ da sprovodi istrage i sudske pocese za zločine iz mržnje.

„Zbog nedostatka poverenja u institucije, slučajevi nasilja i diskriminacije prema pripadnicima LGBT zajednice često ostaju neprijavljeni. Takođe, od suštinske je važnosti da Srbija omogući konzistentnu primenu zakona koji se tiču pripadnika nacionalnih manjina, uključujući Rome, kako bi se se njihova prava unapredila širom zemlje“, kaže se u izveštaju.

Na kraju Borel podseća da je Evropska unija za poboljšanje prava Roma u Srbiji dala 30 miliona evra, za nevladin sektor više od šest miliona, dok su za nevladine organizacije u 2022. godini opredelili dva i po miliona evra. Bespovratna pomoć medijima zbog pandemije bila je viša od dva miliona, a očekuje da će znatna novčana podrška izdvojena i ove godine.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend