28. jul 2021.

Visok rizik po medijski pluralizam u Srbiji, politička nezavisnost medija najugroženija

U Srbiji postoji visok rizik po medijski pluralizam zbog velike koncentracije medijskog vlasništva, a politička nezavisnost medija je najugroženiji indikator, pokazuje istraživanje Monitoring medijskog pluralizma.

Foto: Pixabay/ Skratos1983

U izveštaju Centra za medijski pluralizam i slobodu medija za 2020. godinu neke od glavnih ocena su nedostatak transparentosti vlasništva medija, preveliki politički uticaj, nedovoljna zaštita novinara i nejednaka zastupljenost svih političkih aktera u javnom servisu.

Osam najvećih vlasnika u svim medijskim sektorima ima udeo u publici od gotovo 75odsto, a među njima su najveći mediji koji snažno podržavaju vladajuću partiju, navodi se u izveštaju.

Na drugoj strani, dodaje se, nezavisni mediji se bore da prežive, a poslednjih godina su projekti budžetskog sufinansiranja lokalnih i regionalnih medija visoko politizovani.

Rizici po pluralizam medija procenjeni su na osnovu indikatora u četiri oblasti – osnovna zaštita, tržišni pluralizam, politika nezavisnosti i socijalna inkluzija. Rezultat do 33 odsto je niskog rizika, a iznad 67 odsto predstavlja visok rizik.

Po osnovnoj zaštiti, u šta spada zaštita slobode izražavanja, prava na informisanje, dosega medija, pristupa internetu, nezavisnosti regulatornih tela, Srbija spada u kategoriju srednjerizičnih zemalja (45 odsto).

Iako postoji solidan zakonodavni okvir, nedostaje njegovo sprovođenje, a regulatorno telo je neefikasno i pod velikom političkom kontrolom, ocenjuje se u izveštaju koji je objavio Evropski univerzitetski institut.

U oblasti tržišnog pluralizma rizik u Srbiji je 69 odsto, pri čemu najveći rizik dolazi od koncentracije informativnih medija (83 odsto) i onlajn platformi (88 odsto), kao i od komercijalnog i vlasničkog uticaja na uređivački sadržaj (73 odsto).

„Veliki uticaj vrši vladajuća elita, direktno (preko javnih nabavki i državnog oglašavanja) i indirektno (preko veza državnih i partijskih zvaničnika i određenih vlasnika medija i marketinških organizacija)“, navodi se u izveštaju.

Prosečan nivo rizika u oblasti političke nezavisnosti je u srednjem rangu (57 odsto), ali jedan od kriterijuma u toj oblasti – indikator političke nezavisnosti samih medija ima najviši nivo rizika, čak 92 odsto.

Indikatori koji se odnose na uređivačku autonomiju i državnu regulaciju resursa i podršku medijskom sektoru su srednjeg nivoa.

„Novinari i urednici su pod velikim političkim i ekonomskim pritiskom“, ocenjuje se u izveštaju i dodaje da su na početku pandemije kovida-19 profesionalna udruženja pozivala vlasti da garantuju bezbedno okruženje u kojem novinari mogu da rade svoj posao nezavisno, slobodno i u javnom interesu.

Što se tiče novinskih agencija, u izveštaju se navodi da je u periodu od 2014. do 2021. postojanje Tanjuga bilo „privilegovano i u velikoj meri bilo zavisno od državnog finansiranja, nasuprot drugim dvema nezavisnim agencijama Beti i Fonetu“.

„Ni javni serivis nisu bili nezavisni, što je dovelo do stalnih pritužbi opozicije na nejednak tretman, posebno tokom izborne kampanje“, dodaje se u izveštaju.

Po kriterijumu socijalne inkulizije Srbija je na granici visokog rizika (67 odsto).

Srbija potpada pod visok rizik po indikatorima pristup manjina medijima (69 odsto), zaštita od nezakonitog i štetnog govora (75 odsto) i politika medijske pismenosti (75 odsto).

Za pristup žena medijima Srbija je ocenjena kao kao srednjerizična (65 odsto).

„Mediji (posebno onlajn) često su zloupotrebljavani za širenje naučno neosnovanog i obmanjujućeg sadržaja o pandemiji, kao i lažnih vesti i dezinformacija o izborima i protestima, dok je politika medijske pismenosti nedovoljno razvijena“, navodi se u izveštaju.

Glavna preporuka izneta u Monitoringu je da postojeći zakonodavni okvir sve relevantne institucije počnu hitno da primenjuju i da treba da bude poboljšan u oblastima političkog i državnog oglašavanja, a da zakon o digitalnim medijima treba da bude unapređen u skladu sa evropskim propisima.

„Političko oglašavanje treba da bude jednako dostupno svim političkim igračima pod istim uslovima. Javni servisi treba da ponude svim političkim akterima jednak tretman“, preporučuje se u izveštaju i dodaje da proces izbora članova upravnog odobra i direktora javnih servisa treba da bude oslobođen političkog pritiska.

Istraživanje je sprovedeno u članicama EU i zemljama kandidatima Srbiji, Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Turskoj, uz finansijsku podršku Evropske komisije.
Stanje u oblasti medijskog pluralizma i slobode medija stagnirao je ili se pogoršalo i u drugim zemljama regiona tokom 2020.

U oblasti osnovne zaštite, Severna Makedonija je jedina rangirana kao niskorizična zemlja (32 odsto), a najbolje je ocenjena i u oblastima političke nezavisnosti (50 odsto) i socijalne inkluzije (58 odsto).

U oblasti tržišnog pluralizma Crna Gora i Severna Makedonija su u kategoriji srednjeg rizika, dok je Albanija, kao i Hrvatska i Slovenija, ocenjena kao visokorizična.

Slovenija je i po političkoj nezavisnosti i socijalnoj inkluziji svrstana u visokorizične zemlje.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend