25. nov 2022.

Zašto je sporan Zakon o javnom informisanju: Zahteva promene, ali i političku volju da se sprovodi

Nakon konstitutivne sednice na kojoj je juče formirana Radna grupa za izmenu Zakona o javnom informisanju, sledeći sastanak ovog tela zakazan je za ponedeljak, a u međuvremenu će članovi Radne grupe razmotriti nekoliko dokumenata, među kojima je i Nacrt zakona koji je svojevremeno podnela Koalicija za slobodu medija.

Postojeći zakon je sporan u više odredbi, ali, prema rečima članova tima za njegovu izmenu, i takav kakav je nije u potpunosti bio sprovođen, jer nije postojala politička volja.

Advokatica Gordana Konstantinović, koja je u Radnoj grupi ispred UNS-a, ističe za Danas da postojeći zakon mora da se menja radi usklađivanja sa medijskom strategijom, u čijem donošenju je učestvovao i UNS.

– Preciznije informacije vam mogu dati kada budu prosleđeni materijali, pošto će se paralelno raditi na tri teksta – verzija oko koje je bila postignuta saglasnost, oko koje nije bila postignuta saglasnost i nacrtu koji je dostavila Ministarstvu informisanja Koalicija za slobodu medija. Očekujemo materijale danas ili sutra. Ono što je napredak, bar za sada, jeste što ova Radna grupa ima 20 članova, a prethodna je imala 35 (uglavnom GONGO – vladine nevladine organizacije – prim. aut) koji su nas, žargonski, o jadu zabavili prošli put – navodi Konstantinović.

Dr Saša Mirković, član Radne grupe ispred ANEM-a, kaže za Danas da se na konsitutivnoj sednici debatovalo o predloženom poslovniku o radu Radne grupe i da je dogovoren raspored budućih zasedanja.

– Predsednik Radne grupe iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija nas je obavestio da ćemo u budućem radu paralelno razmatrati tri dokumenta: 1. Tekst važećeg Zakona o javnom informisanju i medijima koji je potrebno dopuniti i izmeniti 2. Tekst prethodne Radne grupe u kojem postoji čak 26 neusaglašenih tačaka oko kojih smo se sporili u 35-članoj Radnoj grupi Ministarstva kulture i informisanja 3. Nacrt zakona koji je svojevremeno dostavila Koalicija za slobodu medija – navodi Mirković.

Imajući to u vidu, dodaje, članovima ostaje da sačekaju narednu sednicu Radne grupe koja će se održati u ponedeljak.

– Jasno je da će principi i predlozi proklamovani u Medijskoj strategiji Vlade Srbije biti ključni postulati na kojima će se bazirati stavovi novinarskih udruženja i medijskih asocijacija koje su učestvovale u njenoj izradi. U ovom trenutku ne možemo znati šta će se sve menjati i u vezi čega ćemo se sporiti unutar Radne grupe. Nadam se da ćemo sve odluke donositi konsenzusom a ne preglasavanjem, što bi značilo da u ključnim tačkama ostajemo na nepomirljivim tačkama neslaganja u vezi sadržaja budućeg Zakona o javnom infomisanja i medija – ukazuje Mirković.

Naš sagovornik dodaje da postojeći medijski zakonodavni okvir ne predstavlja smetnju reformskim procesima u medijskoj sferi i daje sasvim dovoljno osnova za poboljšanje aktuelog stanja. Prema njegovim rečima, ključni problem je nedostatak političke volje za njegovu primenu.

– Drugim rečima, možemo da usavršavamo odredbe ovog zakona u domenu projektnog sufinansiranja, jačanju uloge Saveta za štampu, transparentnosti i kriterijumima raspodele i kontrole potrošnje državne pomoći, medijskom pluralizmu i u drugim oblastima gde su primetni najveći problemi. Promene i dopune zakonskih odredbi neće predstavljati nikakvu garanciju za poboljšanje postojećeg stanja ako vlast i resorno ministarstvo nastave sa praksom u kojoj se izradom i usvajanjem zakonskih akata okončava njihov angažman – smatra Mirković.

On zaključuje da je glavna praktična primena zakona „koja je zastala već na primeni Vladinog strateškog dokumenta“ što nam, kako kaže, ukazuje da treba da budemo svesni značaja implementacije koja daje smisao angažmanu na izmeni i dopuni krovnog medijskog zakona.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend