15. jun 2020.

Ana Lalić među svetskim herojima informisanja tokom pandemije

Novinarka portala Nova.rs Ana Lalić uvrštena je među 30 heroja informisanja u svetu tokom pandemije koronavirusa, u izboru međunarodne medijske organizacije Reporteri bez granica.

Ilustracija: Reporteri bez granica

Novosadska novinarka bila je privedena zbog teksta o nedostatku osnovne opreme i o haotičnim uslovima rada u Kliničkom centru Vojvodine tokom pandemije, u momentu kada je na snazi bio cenzorski zaključak Vlade Srbije o centralizovanom informisanju. 

Među heroine i heroje, Reporteri bez granica uvrstili su novinarke i novinare, uzbunjivače i medije širom sveta. 

Neke od njih Reporteri su proglasili herojima zbog toga što su se borili protiv dezinformacija i lažnih vesti, pojedini novinari su zbog hrabrog izveštavanja bili hapšeni, neki su kritikovali odluke predsednika država, drugi su bili uzbunjivači…

Generalni sekretar Reportera bez granica Kristof Deloar izjavio je da su pojedinci toliko rizikovali kako bi istinito izveštavali o pandemiji da su zbog toga preminuli, nestali ili su bili hapšeni.

„Procesuirani, napadani, vređani – mnogi su platili visoku cenu za odbranu prava na informisanost i za borbu protiv glasina i dezinformacija koje su pogoršavale posledice ove krize javnog zdravlja. Ovi novi heroji nas podsećaju da novinarstvo može da spasi živote. Oni zaslužuju našu pažnju i divljenje“, naveo je Deloar.

RSF posebno podseća na kineske heroje, lekara Lija Venlianga, koji je prvi upozorio svet na početak epidemije, zbog čega je uhapšen, da bi na kraju preminuo od posledica infekcije kovidom 19, i advokata Čena Kjušija, koji je izveštavao o haosu u bolnicama u Vuhanu. On je  prisilno stavljen u karantin, da bi mu se na kraju izgubio svaki trag.

Iz regiona, reporteri su među heroje uvrstili i slovenačkog istraživačkog novinara Blaža Zgagu, koji je na društvenim mrežama i medijima napadan pošto je tražio informacije o zarazi u Sloveniji.

U Bangladešu se sudi karikaturisti Ahmedu Kabiru Kišoreu, koji može da dobije doživotnu robiju zbog crteža kojima osuđuje korupciju.

U Ekvadoru je 13 novinara umrlo od koronavirusa tokom izveštavanja o epidemiji u toj zemlji.

Hapšenje Ane Lalić

Policija je Anu Lalić privela 1. aprila u večernjim satima, a povod tome bilo je njeno objavljivanje teksta KC Vojvodine pred pucanjem: Bez zaštite za medicinske sestre. U tom momentu na snazi je bila uredba o centralizovanom informisanju, zbog koje je medijska zajednica izrazila nezadovoljstvo. 

Privođenje novosadske novinarke usledilo je nakon što je Klinički centar Vojvodine (KCV) reagovao na njen tekst, označavajući ga kao „netačan, neproveren i zlonameran“. Smatrajući da je njegovim objavljivanjem uznemirena javnost i narušen ugled ustanove, obavestili su tužilaštvo.

Kao odgovor na tvrdnje KCV-a da je tekst uznemirio javnost, Ana Lalić je odgovorila da nikoga u javnosti tekst nije uznemirio, jer „ovi ‘neposlušni i neodgovorni’ građani vrlo dobro znaju kakvi su uslovi u srpskom zdravstvu bili i pre korone“.

Ipak, Ana Lalić je provela noć u pritvoru, a tom prilikom oduzeta su joj bila i sredstva za rad – laptop i dva telefona. 

Naravno, hapšenje novinarke za vreme vanrednog stanja izazvalo je reakcije i domaćih i međunarodnih novinarskih organizacija, koje su zatražile hitno puštanje Ane Lalić, kao i odustajanje od krivičnog progona. 

I dok je javnost saznavala da Ani Lalić preti pet godina zatvora, vlast je odlučila da povuče sporni zaključak koji je centralizovao informisanje, otežao novinarima rad i doveo u opasnost svakog ko bi objavio informaciju koja ne bi došla iz usta onih koji su bili označeni kao „zvanični izvori“. 

Poziv na linč novinarke

Naravno, kako obično i biva u ovakvim situacijama, tabloidno-režimska mašinerija se uzdigla da objasni i dokaže kako novosadska novinarka nije bila u pravu. U jednom momentu je na društvenim mrežama bio i plaćeni oglas koji je pozivao na linč novinarke.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić priznao je da je držanje novinarke u pritvoru bila greška, dok je član Kriznog štaba Predrag Kon na kraju rekao da na početku ipak nije bilo dovoljno zaštitne opreme. 

I samo tužilaštvo u Novom Sadu je posle svega odbacilo krivičnu prijavu protiv Ane Lalić. 

Tokom čitavog ovog burnog perioda za novinarku, hapšenja, napada i pretrpljenog stresa, niko od predstavnika vlasti joj se nije izvinio. 

Kao „nagradu“ za svoj rad dobila je fizičko obezbeđenje i panik taster. 

Ovo nije prvo priznanje koje je Ana Lalić dobila zbog svog rada u prethodnim mesecima i zbog onog što je proživela. Početkom maja Dojče vele joj je dodelio Nagradu za slobodu govora.

KO SU SVE HEROJI

Među heroine i heroje, prema izboru Reportera bez granica, spadaju (imena novinara i medija su ostavljena u engleskoj transkripciji):

– Andjouza Abouheri (Komori), 

– Mahmood Al-Jazeeri (Bahrein), 

– Salim Akash (Jordan / Bangladeš), 

– Chris Buckley (Kina), 

– Buenos Dias Guinea (Ekvatorijalna Gvineja), 

– Caixin (Kina), 

– Chen Qiushi (Kina), 

– Eugene Dube (Esvatini), 

– Fang Fang (Kina), 

– Gabinete de Crise (Brazil), 

– Ahmed Kabir Kishore (Bangladeš), 

– Ana Lalić (Srbija), 

– Li Wenliang (Kina), 

– Pajhwok Afghan News (Avganistan), 

– Guayaquil’s Local Media (Ekvador), 

– Radio Corona Internationale (Alžir / SAD), 

– Darvinson Rojas (Venecuela), 

– Roya TV (Jordan), 

– Serguei Satsouk (Belorusija), 

– Anisseh Shahid (Avganistan), 

– Mahmud Shariari (Iran), 

– Tashny Sukumaran (Malezija),
– Syndicate-100 (Rusija), 

– Togocheck (Togo), 

– Siddharth Varadarajan (Indija), 

– Vijay Vineet (Indija), 

– WA FM (Obala Slonovače), 

– Rede Wayuri (Brazil), 

– White House Correspondents’ Association (SAD), 

– Blaž Zgaga (Slovenija).

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend