29. mar 2021.

Biljana Srbljanović – Silovanje duše

Jedna žena, Danijela Štajnfeld, rekla je da je silovana. Za to delo, optužila je svog kolegu, poznatog, slavnog, omiljenog i talentovanog glumca Branislava Lečića.

Prvo nije htela da ga imenuje, jer su joj u tužilaštvu rekli da tu informaciju neće sačuvati od javnosti, makar samo dok postupak traje. Institucija je, dakle, odbila da zaštiti i žrtvu a i samu sebe, čak i eventualnog počinioca: da sama onemogući sudjenje u medijima, hajku i linč, da ne dozvoli da se pravi spektakl od nečije tragedije i potencijalnog teškog krivičnog dela. Isti ti mediji su Danijelu onda mesecima maltretirali: zašto ćutiš, reci nam ko je, moraš da kažeš, ako ne kažeš znači da lažeš. I ona je rekla. Iz solidarnosti prema drugim žrtvama, posebno prema potencijalnim, odlučila da kaže i pokuša da prodje zvaničan put mukotrpnog dokazivanja nečeg sada gotovo nedokazivog, od čega ona sama ne može imati nikakve koristi.

Identitet Branislava Lečića je, iz te same pravosudne institucije kojoj se obratila, odmah dospeo u javnost. I krenuli su tekstovi po medijima, potpuno neodgovorno i besramno “izveštavanje”, rasprave na mrežama, vredjanje, pretnje, ponižavanje, psovke, lascivnosti, vrlo brzo su se, a zahvaljujući glumačkom talentu, popularnosti i medijskoj harizmi samog Lečića, sa iživljavanja nad njim okrenule u javno i masovno silovanje nje. I ne samo nje, nego svake žene koja je ikad prijavila nasilje, a posebno svake one koja je uopšte i pomislila da silovanje, zlostavljanje, ikada više prijavi.

Mediji su onda dodatno podivljali. Progonili su sve žene iz Lečićevog života, prvu suprugu, drugu suprugu (jedna ga je “varala”, a druga “samo plače”) intervjuisali bivšu taštu, koja se, besramno opoganila po Danijeli, progonili njegovu kćerku (ne sina) i s punim pravom zahtevali od nje da se izjašnjava o rodjenom ocu.

I to im je bilo malo, regrutovana je voditeljka od koje mediji inače mesecima prave stereotip lude naste, da sa nacionalnog kanala danima gosti raspale političare i osoblje udbaških glasila, koji šire sumanute priče o tome da je u pitanju američka i jevrejska zavera, da je to pokušaj reketiranja glumca, da je Danijela žena sumnjivog morala, što je snimala “vrele scene u albanskom filmu”, da je antisemitski ponižavaju, da je prozivaju da je kurva, nimfomanka, da razvlače njene fotografije, njeno telo i njenu dušu, redjajući se tako  zadrigli, cinični i koristoljubivi, a u direktnom prenosu, na njoj, uz kikot i aplauz voditeljke koja deluje kao da joj je hitno potrebna pomoć.

Cenjeni književnici, uvaženi glumci, popularni “šarmeri” i “šmekeri”, davali su jedan akademski nivo raspravi, ponižavali su Danijelu i sve žene pre nje koje su nasilje prijavile, sa intelektualnog stanovišta. Kroz podsmeh su govorili da je silovanje “moda”, a prijavljivanje krivičnog dela, zapravo”pomodarstvo”. Na sve to je sledio spektakl sa detektorom laži, slanje poljubaca u kameru, šapat u mikrofon “Poligraf prošao” i direktno obraćanje žrtvi, i sve je postalo tako sablasno i tako gadno, da je svako normalan digao ruke od namere da sazna istinu. Ovi preostali nastavili su da ponavljaju da silovanje nije silovanje ako ga ne prijaviš odmah, ako nemaš rane i modrice kojima dokazuješ da si se borila za svoju čast. Onda da se Danijela “promoviše”, da “sigurno hoće pare”, te da je Lečić tako popularan “da može svaku da ima” i šta će njemu da siluje okolo?

U ovom poslednjem je i suština moralnog posrnuća, u kom smo se, kao društvo, našli, i koje je mnogo veće od konkretnog slučaja. Sistem verovanja i patrijarhalnog vaspitanja koje podrazumeva da neki, bilo koji muškarac, zbog svoje slave, uspeha, moći i bogatstva, “može svaku da ima”, razlog je naše velike nesreće. Jer, ova sredina, a i sam glumac, duboko i iskreno veruju u sada već čuvene reči sa mučnog snimka, da je ženino dostignuće da se ON seksualno zainteresuje za nju. I sredina, a i on sam, zaista veruju da se ženi tako ukazuje čast, i da pravi muškarac, domaćin i laf, svoje genitalije, kako reče, “usrećuje” i “okolo meće”, samo ako je neka žena tu svečanost zaslužila. U ovo, na žalost, veruju i same žene, a ne samo muškarci, i to je možda najtužnije od svega. Zato je licemerno da se svaki put kao iznenadimo, kada saznamo da je neki muškarac posegao za telom žene, jer “ne” je “ne” samo kad on to kaže.

Ja zaista ne znam šta će dalje biti, verovatno ništa. Samo znam da je Danijela Štajnfeld, upravo, pred našim očima, preživela najbrutalnije silovanje. Silovanje njene duše.

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend