29. jun 2021.

CINK: U štampanim medijima dominira govor mržnje ka političkim protivnicima

Analiza izveštavanja pet dnevnih novina u Srbiji, koju je uradio Centar za interkulturalnu komunikaciju iz Novog Sada, pokazala je da u njima dominira govor mržnje usmeren ka političkim protivnicima, a potom prema pripadnicima drugih nacija, dok je prema LGBT populaciji i izbeglicama u padu.

Četiri dnevna lista (Informer, Kurir, Večernje novosti i Alo) sistematski neguju govor mržnje kao deo svoje uređivačke politike, dok se peti posmatrani list, Blic, izdvaja iz ovog društva, saopšteno je na današnjoj onlajn debati „Kako prepoznati govor mržnje i kako se boriti protiv njega“, na kojoj su prezentovani zaključci analize sprovedene u februaru i martu ove godine.

Istraživač CINK-a Milorad Đurić je istakao da je karakteristika četiri lista koji redovno koriste govor mržnje to što imaju „prilično usaglašenu uređivačku politiku“, pa se može govoriti o „očiglednoj uređivačkoj orkestraciji“.

„Fiksiranje na određene teme nije plod autentične uređivačke politike već diktata spolja. Samim tim, moguće je očekivati da, u zavisnosti od interesa ‘viših instanci’, govor mržnje može u budućnosti biti orkestriran i uperen u bilo kojem pravcu“, rekao je Đurić.

Đurić je upozorio da je govor mržnje prema drugim nacijama uglavnom detektovan u izveštavanjima o susednima državama, ali da posredno predstavlja pritisak i na pripadnike nacionalnih manjina koji žive u Srbiji.

Kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić iz Centra za interkulturnu komunikaciju rekla je da je govor mržnje u našim medijima normalizovan i da on predstavlja „destruktivnu pojavu“ koja produkuje „podeljeno i zarobljeno društvo“ i „generiše nasilje“.

„Govor mržnje dovodi do podele u društvu, na podele na ‘nas’ i ‘njih’, što konstantno produkuje unutrašnje konflikte koji mogu da prerastu u otvoreno nasilje“, rekla je ona.

Đurić Bosnić je konstatovala da dominacija govora mržnje „odgovara autokratskoj vlasti“ i da ga ona zbog toga generiše.

Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Jelka Jovanović je rekla da je u Srbiji zapravo nestala granica između uobičajenog govora i govora mržnje.

„Kao noćna urednica ‘Danasa’ zgrožena sam komentarima čitalaca koji pristižu, a u kojima dominira jed, mržnja i neznanje“, rekla je ona.

Bodroža: „Katastrofalne posledice ostavlja po društvo“

Psihološkinja Bojana Bodroža je kazala da dominacija govora mržnje u javnosti smanjuje sposobnost ljudi da govor mržnje prepoznaju i da razumeju kakve katastrofalne posledice on ostavlja po društvo.

„Govor mržnje je normalizovan, a on produkuje, kao prvo, izbegavanje grupa koje su njegova meta, potom njihovu diskriminaciju, a na kraju i nasilje prema njima“, rekla je ona, ističući da režim Aleksandra Vučića uspešno koristi krilaticu „zavadi pa vladaj“.

Ona smatra da vlast veoma prisutnu ezistencijalnu frustraciju građana Srbije planski usmerava prema „drugima“.

Novinarka Branislava Opranović je rekla da su urednici koji su tokom devedesetih bili ratni huškači danas ponovo vladaju našim medijima, a da mladi novinari koji od njih uče počinju da smatraju da je upotreba govora mržnje – „sastavni deo profesije“.

Politikolog Duško Radosavljević smatra da je Srbija danas podeljena na „prijatelje društva“ i „neprijatelje društva“, a da su „neprijatelji“ svi oni koji imaju kritički odnos prema režimu Aleksandra Vučića.

„Ako izreknete bilo kakvu kritiku, ako se recimo požalite da nema vode u delu Novog Sada, vi ćete odmah postati neprijatelj“, kaže Radosavljević.

Novinar Boris Varga smatra da će se govor mržnje vratiti kao bumerang ovoj vlasti, a da je veliko pitanje kako će ona reagovati na to.

„Moguće je da će upotrebiti ‘ruski model’ i da će svi oni koji su kritični prema vlasti biti proglašeni za ekstremiste. Biće dovoljno da izreknete kritiku i da vam se, bez suda, oduzmu određena građanska prava. Osim toga, vrlo je moguće da zbog kritike budete i uhapšeni i procesuirani“, rekao je Varga.

Na konferenciji je prezentovan i vodič „Medijska samoregulacija: Kako prepoznati govor mržnje u štampanim i internetskim medijima i kako se boriti protiv njega“, koji je objavio Centar za interkulturnu komunikaciju.

Projekat „Prepoznaj i dekodiraj“, u okviru koje je urađena analiza medija, objavljen vodič i održana onlajn debata, finansirala je Evropska komisija.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend