07. dec 2018.

Da li su mediji uticali na postupak zbog ubistva Ćuruvije?

Što je suđenje koje se vodi zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije bliže prvostepenoj presudi, to su i žučnije rasprave o ulozi novinara u tom postupku i težini koju su pojedini medijski izveštaji imali na određene postupke veća.

Jedna struja negira da je izveštavanje novinara i komentarisanje postupaka suda ostavilo ikakve posledice na tok postupka i da je sudska vlast podložna kritici. Druga struja je pri stavu da pojedini mediji svesno usmeravaju tok postupka, kritikujući postupke veća koji ne idu u njihovu korist.

Vuk Cvijić, novinar koji za NIN prati suđenje za ubistvo Ćuruvije i predstavnik prve struje, kaže za Danas da se uticaj medija na slučaj mogao prepoznati jedino u nastojanju da se pronađu i kazne ubice.

– Medijski „pritisak“ vidim samo u tome što su mediji i medijska udruženja godinama podsećali javnost na ovaj slučaj i zahtevali kažnjavanje odgovornih. Međutim, mediji nisu uticali na to ko će biti optužen ili na to kako će teći postupak – kaže Cvijić.

Povezane priče

On je, osvrćući se na nedavno saopštenje Višeg suda u Beogradu, pred čijim većem se vodi postupak, a koje se ticalo upravo medijskih istupa u kojima se „unapred prejudicira krivica okrivljenih“, kazao da mu je čudan selektivan pristup suda u odbrani sopstvene nezavisnosti.

– Viši sud u Beogradu ne reaguje kada predstavnici vlasti direktno napadaju sudije ovog suda, a reaguje nakon novinskih tekstova koji se temelje na činjenicama – navodi Cvijić, apostrofirajući izjave predsednika države Aleksandra Vučića i gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića kao eklatantnu ilustraciju svoje teze.

On je u tekstu koji je objavljen u poslednjem broju NIN-a izneo sadržaj baznih stanica, dokaza koji je mesecima bio predmet medijskog interesovanja. Ovaj dokaz, koji pokazuje da su optuženi komunicirali međusobno na dan ubistva, kao i da su Ratko Romić i Miroslav Kurak bili na mestu zločina, dva puta je veće obaralo zbog sporne zakonitosti, dok ga je Apelacioni sud dva puta vraćao.

Podsetimo, Viši sud u Beogradu izdao je saopštenje nakon što su na N1 televiziji gostovali Veran Matić, član Komisije za istraživanje ubistva novinara i Jelena Ćuruvija, ćerka Slavka Ćuruvije i osnivačica Fonda Slavko Ćuruvija.

„Ponovo ističemo da nije dopušteno da se kritikuju niti komentarišu odluke suda u krivičnim postupcima koji nisu pravnosnažno okončani… Ovakvim izjavama i TV prilozima se unapred prejudicira krivica okrivljenih i isti se osuđuju bez sprovedenog krivičnog postupka, čime se neposredno utiče na sudsko veće i vrši nedopušteni pritisak na sudije koje svoje odluke donose isključivo na osnovu izvedenih dokaza i utvrđenih činjenica u postupku a ne na osnovu očekivanja javnosti i očekivanja Komisije za istraživanje ubistava novinara“, između ostalog stoji u saopštenju suda.

Sa ovakvim stavom slaže se i braniteljka optuženih Milana Radonjića i Ratka Romića, advokatica Zora Dobričanin Nikodinović.

– Pojedini mediji i pojedini predstavnici medija utiču na tok sudskog postupka. Radi se doduše o manjem broju medija, većina sasvim korektno prati sudski postupak – kaže Dobričanin Nikodinović ne želeći da precizira ko su mediji koji pritiskaju sud, ni na koji način to čine.

U toku jučerašnjeg dana glavni pretres u postupku za ubistvo Ćuruvije je odložen zbog službenog puta tužioca, a krajem godine očekuje se da počne sa iznošenjem završnih reči. Prvostepena presuda se očekuje početkom naredne godine, a postupak je, podsetimo, počeo u junu 2015. godine.

Zašto je BIA pratila Dojčinovića?

Zaštitnik građana Zoran Pašalić zatražio je od Bezbednosno-informativne agencije (BIA) dodatno izjašnjenje na pritužbe koje je na njen rad uložio urednik KRIK-a Stevan Dojčinović, saopštio je KRIK. Dojčinović je, podseća se, pritužbu podneo pre više od dve godine, nakon što je saznao da ga je BIA pratila i prisluškivala, kao i da su informacije koje su tako prikupljene objavljene u „Informeru“ tokom medijske kampanje protiv KRIK-a. Postupak kod Zaštitnika građana urednik KRIK-a pokrenuo je avgusta 2016, nakon serije tekstova koji su objavljeni u tabloidu „Informer“, a u kojima su izneti podaci iz njegovog profesionalnog i privatnog života. Dojčinović je saznao da su ovi podaci tabloidu dostavljeni iz Bezbednosno-informativne agencije.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend