06. okt 2022.

Eksploatacija straha

Postoji okvir društvenih uloga koje su u medijima dodeljene ženama i one su ili seksualizovane i svedene na telo, ili se u tabloidima žrtve nasilja označavaju kao nesrećne i jadne, izjavila je FoNetu novinarka i članica Autonomnog ženskog centra Sanja Pavlović.

Ona je u serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni Srbije navela da se u kontekstu intervjua koji je tabliod Inforemer objavio sa višestrukim silovateljem, ali i u kontekstu onog što tabloidi rade godinama unazad, postavlja pitanje šta se u Srbiji smatra javnim interesom.

Kako je preczirala, potrebno je razjasniti ko je uključen u grupu koja ima svoj interes i koga vidimo kao javnost.

“Ako u javni interes uvrstimo i interes žena, ni na koji način nije nam u interesu da u medijima vidimo višestruko osuđivanog silovatelja koji do detalja opisuje ono što je radio žrtvama, i čak im daje savete kako da se ponašaju u takvim situacijama”, objasnila je Pavlović.

Taj intervju je ponizio žene i dodatno ih zastrašio, ukazala je ona i predočila da se u medijima apsolutno može govoriti o eksploataciji straha i zločina nad ženama.

Pavlović je ocenila da se tabloidi i deo publike vode time da novine prodaju “krv, suze, znoj, seks, nasilje i ubistva”, zanemarujući kako izaći iz nasilja, koliko je ono rasprostranjeno i kome se obratiti.

Mediji plasiraju individualne priče i situacije, konstatovala je ona i podsetila da je na naslovnoj strani jednog tabloida priča silovane žene bila ilustrovana fotografijom stolice i objašnjenjem da je silovanje izvršeno drškom te stolice.

Javnost treba da zna da se silovanje dogodilo i da u Srbiji ima silovanja, ali detalji apsolutno ne treba da zanimaju javnost, poručila je Pavlović, koja smatra da bi oni trebalo da ostanu u domenu privatnosti, intime i dostojanstva žene.

Komentarišući izjavu predsednice Saveta Regulatornog tela za elektronske medije Olivere Zekić da novine prodaju upravo “suze, krv i slavne ličnosti”, ona je naglasila da je to “poražavajuće i anticivilizacijski”.

“Negde duboko grešimo” ako ne možemo da prodamo novine bez “krvi, suza i ženske patnje”, protumačila je Pavlović i obrazložila da u tom slučaju nešto nije u redu “ni sa nama, novinarima i novinarkama, urednicima i urednicama, niti sa javnošću koja to kupuje”.

Ona misli da zabrana izlaženja Informera ne bi donela smanjene broja silovanja i nasilja, jer se to dešavalo od pamtiveka.

Sa novim tehnologijama došli su i novi načini seksualnog nasilja, ali Pavlović podržava zahtev da prestane finansiranje Informera novcem građanki i građana.

Kako je precizirala, Informer dobija velike sume novca posredstvom javnih konkursa, ukazujući da je to “naš novac”, i da u tom smeru treba razmišljati.

Prema njenom mišljenju, ne treba razmišljati o velikoj cenzuri, jer to može da dovede do nekih drugih opasnih posledica, ali valja razmisliti da li podržavamo Informer, dajući mu finasijsku podršku.

Upitana kako bi nepristrasni mediji trebalo da se odnose prema tabloidima, Pavlović je odgovorila da “ne misli da obračun može bilo šta da reši”, ali smatra da je važno što su se novinarska udruženja oglasila povodom intervjua silovatelja u Informeru.

Važno je da unutar struke postoji drugi glas, da se on čuje i da se jasno zauzme stav, jer su prekršeni novinarski stanardi, a time i da se vidi ko se bavi novinarstvom, a ko nečim drugim, zaključila je Pavlović.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend