Filipović Stevanović o Zakonu o AI: Problematični delovi za bezbednosne strukture i kazne

Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović Stevanović izjavila je danas da je Zakon o veštačkoj inteligenciji (AI), prema prvobitnom planu u Srbiji trebalo da bude usvojen do kraja ovog meseca, ali da se to nije dogodilo, ističući da u njemu postoje pojedini problematični delovi, poput izuzimanja bezbenosnih struktura iz zakona, ili jedinstvenih kazni od 17.000 evra za sve.

Filipović Stevanović je agenciji Beta rekla da se ključni delovi Zakona koji je u izradi odnose na obavezu usvajanje deklaracije o korišćenju AI bilo koga ko koristi AI alate, uključujući i medije, kao i obaveze da zaposleni budu upoznati sa korišćenjem tih alata u procesu rada, uključujući i u redakcijama.

„Što se tiče medija, zabranjeni su ‘dip fejkovi’ (deep fake), kreiranje dezinformacija i za to sve postoji neka odgovornost. To u suštini nije nešto mnogo novo, jer je to zabranjeno i našim medijskim zakonima. Na kraju krajeva, imamo i Kodeks novinara Srbije, koji je jedan od prvih kodeksa koji je izmenjen u Evropi. U njemu ima jedan deo koji se tiče transparetnosti korišćenja AI, deklarisanja takvog sadržaja i zabrane zloupotrebe“, kazala je ona.

Zakon o veštačkoj inteligenciji se radi po uzoru na evropski Zakon o veštačkoj inteligenciji (AI Act), a Filipović Stevanović navodi da usklađenost srpskog nacrta zakona sa evropskim jeste velika, ali da u njemu postoji veliki prostor za zloupotrebu, posebno što se zakon ne odnosi na bezbednosne strukture.

„Najveći problem tu jeste na koji način se pravi, ko je tu uključen, da li prepoznaje civilno društvo u tim mehanizmima zaštite – ne prepoznaje trenutno, zatim isključivanje bezbednosnih struktura iz tih zabrana i procena rizika… U zemljama sa niskim nivoom demokratije, onda to zaista otvara ogroman prostor za zloupotrebu“, ocenila je generalna sekretarka NUNS-a.

Navela je da je takva situacija i u evropskom Zakonu o AI, ali i da u njihovom zakonu postoje drugi mehanizmi zaštite, dok je nivo demokratije i institucija na mnogo višem nivou nego danas u Srbiji.

Kao problem je ukazala i to što srpski nacrt zakona predviđa jedinstvene kazne za sve – u iznosu od 17.000 evra, što prema njenim rečima može mnogo da utiče na pojedine medije.

„Te kazne su potpuno sumanute, da vi imate jednu kaznu za sve vrste prekršaja i za sve učinioce prekršaja. U evropskom Zakonu o AI, te kazne idu od sedam odsto od profita, a ima i nekih kazni u stotinama miliona. 17.000 evra za medij u Srbiji koji nije uveo internu politiku korišćenja AI, ili je prekršio neku odredbu zakona – znači zatvaranje. Za neku veliku kompaniju, to je operativni trošak na nedeljnom ili mesečnom nivou“, dodala je ona.

Ocenila je i da je propuštena prilika da se kroz taj zakon reguliše pitanje autorskog prava na sadržaj koji koristi veštačka inteligencija, što je prema njenim rečima, škakljivo pitanje na koje niko još nije našao pravo rešenje.

„(Nije nađeno rešenje) na koji način da se to monetizuje, ili da se zabrani, ili da se izdaju dozvole, ili da autori dobijaju bilo kakvu vrstu nadoknade za sadržaj. Ali to nije problem samo medijske zajednice, već i naučne, kulturne… Svih autora i kreatora nekih sadržaja. Mislim da to u budućnosti mora da bude nekako regulisano, jer veštačka inteligencija samo uči iz onoga što je već proizvedeno“, rekla je Filipović Stevanović.

Generalna sekretarka NUNS je navela i da Srbija mora da se uskladi sa evropskim Zakonom o digitalnim uslugama (Digital Service Act), ali da je ;problem za Srbiju što još uvek nije deo jedinstvenog digitalnog tržišta EU, dok iz EU nema pozitivnih signala da bi do toga moglo da dođe.

„Digitalno ne poznaje granice u smislu koje poznaje EU i mislim da bi to bilo obostrano korisno, s obzirom da su ove naše zemlje Zapadnog Balkana vrlo često prepoznate kao generatori dezinformacija koje se neminovno šire tim digitalnim tržištem. Ne ostane ta inforamcija na granici sa na primer Hrvatskom, jer će neko u Hrvatskoj to da pročita zato što zna jezik“, rekla je Filipović Stevanović.

Prema njenim rečima, civilno društvo u Srbiji ima veliku opredeljenost da zemlje kandidati za članstvo u EU postanu deo tog tržišta pre nego što postanu punopravne članice, postoji želja i zagovaranje da se tako nešto dogodi, zbog čega ne treba stati iako za sada nema pozitivnih singala iz EU.

„Trenutno radimo na tome da priđemo kao veći konzorcijum samim platformama (Gugl, Meta…), da neke mehanizme koji već postoje, koji već postoje u tim evropskim zakonima, mi počnemo na neka mala vrata da koristimo. Zaista mislim da bi bilo obostrano korisno da nas EU prihvati i na taj način obaveže velike kompanije da se ponašaju kao i prema njima. Videćemo dokle ćemo da stignemo“, rekla je Filipović Stevanović.