11. maj 2018.

Gorke pilule

Danas sledi drugi deo odgovora na pitanje koje je @krle22 u ime svojih čitalaca postavio meni i još nekolicini persona dramatis poznatih po britkom peru i poganom jeziku.

Foto: Medija centar Beograd

Kao što smo davno apsolvirali, Krle je uvek polovično u pravu, nevolja je u tome što obično nije u pravu kad misli da jeste, a u pravu najčešće bude nehotično, kad mu se omakne. U pravu je, dakle, Krle kada kaže da se u zemlji Srbiji može objaviti praktično sve šta kome padne na pamet – naročito je u pravu kad su u pitanju paradržavni tabloidi i paravojne televizije – ama Krle ne govori ništa (a sumnjam da mu to promiče) o neslobodi ambijenta u kome cvetaju stotine naših medijskih cvetova.

Evo na šta mislim. O slobodi štampe (medija uopšte) može se što rekla Ana Brnabićeva, „s ponosom govoriti“, tek kada novinari i kolumnisti zbog svojih pisanija i istraživačkih novinarstava ne budu izloženi toplim zečevima, tabloidnim linčevima i obreckivanjima i pičkaranjima visokih državnih dužnosnika.

Povezane priče

Tek kada srpski visoki dužnosnici, njihova crevna fauna i njihova posluga nauče da ćutke progutaju poneku gorku pilulu i da se, kad ih mediji savataju spuštenih gaća, počnu posipati pepelom po glavu, tek onda možemo govoriti o stvarnoj slobodi medija, pre ne. Gorkih pilula što se tiče, pre ili kasnije ih, inače, progutaju (i to petostruku dozu) svi do jednog davitelji medija, srpski tirjani i voždovi, mogao bi Krle da se seti gorčine pilule koju su popili njegov ex šef, JexS (i on sam), pa da iz te gorčine izvuče zaključak da se javnost – makar ona bila i srpska – olupa o glavu svakome ko pokuša njome da zagospodari, da je ignoriše ili omalovažava.

I – šta kažem? Kakve su šanse da gornje naravoučenije dođe iz dupeta u glavu nekoj srpskoj vladajućoj garnituri, možda čak i ovoj? Ne bih da širim defetizam, ali držim da su nikakve. Ali to već nije politički, nego kulturološki problem, zato što je naša mainstream kultura (i iz nje nastale politike svih boja) u svojoj biti nasilnička, mada si laska da je duhovno vertikalna i junačka. Biti učtiv, ispoljiti empatiju, govoriti razložno i tiho, sve se to u Srbiji odvajkada smatralo znakom slabosti, a možda i protivprirodnosti seksualne orijentacije, samo je nakon vađenja onomad pominjanog čepa iz boce sa duhovima poprimilo groteskne oblike.

S druge strane, ovlašan uvid u tiraže nezavisnih (i poprilično slobodnih) medija – Danasa, Vremena, NIN-a, još ponekih – mogao bi Krletu poslužiti kao dokaz da u Srbiji sloboda medija malo koga interesuje i da je otuda logično što je i nema. Snaga (štampanih) medija, nisu oni sami, nego njihovi čitaoci, da ne kažem baš konzumenti, što nas vraća na staru tezu da će u Srbiji sloboda (ne samo medija) uznapredovati onda kada tiraž Danasa – koji je, btw, u slobodnoj prodaji – bude 150.000 primeraka. Do tada – gutajte gorke pilule.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend