12. feb 2020.

Kaznena politika ključ za pravilno izveštavanje

Kada sam počela da radim za AFP, morala sam ozbiljno da izučim kodeks vezan za to kako treba pravilno izveštavati o temama koje su osetljive.

Pa, kako treba? Ne objavljivati ime žrtve i počinioca sem inicijalima i imati zvaničan izvor. Potrebna je policija ili tužilaštvo ili sud. Novinar je u obavezi da zaštiti i očiglednog počinioca jer i oni imaju porodice koje nisu počinile ništa. Detalji zločina nikada se ne objavljuju.

Potrebno je pisati u skladu sa senzibilitetom javnosti. U Engleskoj imamo zloglasne tabloide, ali i jaku kaznenu politiku. Objavljivanje identiteta žrtve je krivično delo. To nama treba, kazala je Katarina Subašić, dopisnik AFP- a iz Beograda na tribini „Trauma i mediji“ održanoj večeras  u Domu omladine.

Na pitanje „Kako današnji mediji izveštavaju o deci?“, odgovor Marka Nedeljkovića, asistenta na Fakultetu političkih nauka i predsednika Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), nije pozitivan. Naime, kako je pokazalo istraživanje u kojem je učestvovalo brojke su poražavajuće.

– Izveštavanje je negativno (56 posto) i senzacionalističko (10 posto). U obzir smo uzeli sve dnevne novine i televizije sa nacionalnom frekvencijom. Manje je od jednog priloga dnevno posvećenog deci. Izveštava se o narkomaniji, zlostavljanju dece i raznim nesrećama. Znate li da svaki deseti tekst u dnevnim novinama krši Kodeks?, kazao je Nedeljković i istakao da “ televizija ima umereniji pristup“ i da su teme više socijalne prirode.

Tabela koju je pokazao podvlači cifru 19964. To je podatak da od 28 najčitaniji medija imamo upravo toliko priloga sa jezikom senzacionalizma i mržnje. Tu je još jedan podatak. Naime, 23 priloga imamo dnevno, po jednom mediju, sa istim jezikom. Na dnevnom nivou 85 tekstova u naslovu imaju velikim slovima ispisan termin „uznemirujuće“, koji „ne odbija, nego privlači“.

Na pitanje „Zašto ljudi kupuju tabloide?“, pokušao je da da odgovor prof dr Dragan Popadić, socijalni psiholog, koji se celoga života bavio temom socijalnih konflikata.

– Urednici medija traže senzacije, to podiže tiraž. Ali treba razumeti ljude koji to kupuju, oni se stavljaju u pozicije tih ljudi o kojima čitaju i gledaju kako bi se oni tu ponašali. Možemo tu radoznalost označiti kao bolesnu, ali ona je deo naše prirode. Nije to problem. Problem je što živimo u vremenu senzacionalizma gde se ratovi isporučuju u naše stanove. Gubi se dostojanstvo, kazao je Popadić.

Na tribini je učestvovao i čovek koji je u svom bolu od otmice i ubistva deteta, prošao put od saučesnika do heroja – Igor Jurić. On je govorio o svom iskustvu i naveo da „samo čeka momenat kada će opet biti omražen“.

– Kada je Tijana oteta bio sam najsvesniji. Znao sam da mediji imaju veliku ulogu. Bez pritiska medija ne možete ništa, ali prošao sam sa njima dva pakla. U jednom trenutku, pomislio sam i na samoubistvo, iskren je bio Jurić govoreći o bolu kroz koji je prošao sa svojom porodicom.

Održana tribina prva je u ciklusu tribina „Stres i trauma“, koje organizuje psihološko savetovalište Mozaik uz podršku Doma omladine.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend