15. apr 2019.

Komisija: Zaprepašćeni smo podmuklim napadom Branke Prpe na Ljiljanu Smajlović

Komisija za istraživanje ubistava novinara zaprepašćena je podmuklim napadom Branke Prpe na članicu ove Komisije Ljiljanu Smajlović i ujedno i nekadašnju spoljnopolitičku urednicu Evropljanina Slavka Ćuruvije, i to 20 godina posle ubistva Ćuruvije i nekoliko dana posle presude kojom su odgovornima za zločin izrečene kazne od stotinu godina zatvora.

Komisija za istraživanje ubistava novinara podseća da je Branka Prpa od nastanka Komisije omalovažavala njen rad i odbacivala svaku mogućnost da Komisija doprinese da ubice budu izvedene pred lice pravde.

Komisija se pita zašto je gospođa Prpa toliko ogorčena presudom službenicima Državne bezbednosti i šta je moglo da je natera da, sa dvadeset godina zakašnjenja, počne lično da optužuje i urednicu Evropljanina Ljiljanu Smajlović.

Komisija podseća da su i Veran Matić i Ljiljana Smajlović, zbog borbe da se okonča nekažnjivost zločina nad novinarima, već mesecima izložena napadima ljudi koji su u Politici ekspres 1999. otvorili sezonu medijskog lova na Slavka Ćuruviju. Napad Branke Prpe nije manje brutalan i beskrulupozan od napada Gorana Kozića i Đorđa Martića.

SMAJLOVIĆ: FALSIFIKATI BRANKE PRPE

„Zaprepašćena sam brutalnošću ovog napada Branke Prpe na moj lični integritet, ali sam jednako zgrožena i time kako ona falsifikuje Slavka Ćuruviju kakvog smo ga poznavali mi koji smo sa njim radili u Evropljaninu. On je bio patriota, nije bio izdajnik kakvim su ga u danima uoči ubistva prikazivale Politika ekspres i Radio-televizija Srbije. Ne razumem zašto Prpa sada nastavlja tamo gde je Đorđe Martić stao, kada je objavio da je ‘Ćuruvija dočekao bombe'“, kaže Ljiljana Smajlović u pisanoj izjavi povodom intervjua Branke Prpe podgoričkoj Pobjedi koji je prenela Beta.

„Ne razumem ni njen bes zbog presude odgovornim za ubistvo Ćuruvije. Po meni, bolja je pravda koju čekaš makar i dvadeset godina, od pravde koju nikad ne dočekaš. Možda bi se tu sa mnom i Slavko složio.

Jedino što je tačno u njenoj izjavi Pobjedi je to da sam putovala u Vašington sa Slavkom i Brankom u decembru 1998. Prevela sam Slavkov govor pred Helsinškom komisijom američkog Kongresa, a Slavko je insistirao i da putujem sa njim kako bih mogla da ga pročitam ako njemu ne omoguće da napusti zemlju. Osim toga, ni Branka ni Slavko nisu dobro govorili engleski i prevodilac im je bio potreban i za sastanke sa novinarima i potencijalnim donatorima.

Za vreme našeg boravka u Vašingtonu nije bilo nikakve večere sa „zvaničnicima Stejt departmenta“. Na večeru nas je pozvao Sorošev pomoćnik Džon Foks. Bilo nas je samo četvoro. Slavko nije predlagao nikakvu hašku optužnicu protiv Slobodana Miloševića.

Mislim da bih čula da je tako nešto rekao, pošto sam najvećim delom razgovora ja prevodila za sve njih. Dodajem da bi pominjanje ratnih zločina bilo besmisleno jer je večera bila u decembru 1998, a bombardovanje će početi tek krajem marta 1999. Osim toga, Amerikanci su davno pre toga pravili haški sud da optuže Srbe, mislim da im za tu ideju nije bio potreban Slavko Ćuruvija.

Nikome, pa ni Miloševiću, nisam mogla da prenesem da je Slavko predlagao Haški sud za Miloševića, budući da Slavko to nije predlagao.

Apsolutna je laž i ta priča o tobožnjem izbacivanju iz kuće, ali tu gospođi Prpi neće pomoći princip  „mrtva usta ne govore“ jer su svedoci bili Dragan Bujošević i Ivan Radovanović. Njih dvojica znaju i da se nisam sama pozvala da govorim na Slavkovoj sahrani. Ne razumem zašto Branki sada smeta i što sam tada kritikovala NATO i poredila Slavkove ubice sa NATO ubicama, budući da sam samo citirala Slavka sa poslednjeg redakcijskog sastanka (Mi smo protivnici ovog režima, ali smo patriote i protivnici  nezakonite i nelegitimne intervencije NATO).

Svesna sam da sam se zamerila Branki Prpi kada je Politika objavila da je ona tužila Slavkovu decu za ostatak Slavkove imovine, ali mi nikad nije palo na pamet da bi njena odmazda mogla da bude optužba za Slavkovo ubistvo. Malo prikrivena, doduše“, kaže se u izjavi Ljiljane Smajlović.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend