06. okt 2022.

Mala škola dnovinarstva

Rečju, koliko god se zgražavamo nad objavljenim intervjuom sa serijskim silovateljom, ponajpre bi morali da se zgrozimo nad samim sobom, nad našim moralnim načelima i pohotom, željom da svuda zavirimo, da budemo deo opšteg razvrata, patologije i opšteg ludila koje je zahvatilo celokupno društvo.

Pater familias srpskog tabloidnog žurnalizma i jedan od najtiražnijih urednika u našoj novijoj istoriji, održao nam je, tokom protekle nedelje, nekoliko besplatnih lekcija iz novinarstva. Predavanja su namenjena široj javnosti, ali i nama, profesionalnim novinarima, koji ni posle višedecenijskog bavljenja ovim poslom, očigledno, nismo shvatili suštinu zanata.

A ona je, da zlo bude veće, očigledna i prosta: senzacija, tiraž, novac! Što više novca to uspešniji urednik, što veći tiraž to veća zarada. I tačka. Svaka priča o etici, moralu, profesionalizmu i odgovornosti je suvišna, predstavlja samo nepotreban balast u ostvarivanju svetog cilja, sticanju novca. Ako se, pritom, pregazi i po neki leš, ako se ugrozi nečija bezbednost ili povrede nečija osećanja, pa šta?! Koga je briga.

Nazori ovog istaknutog znalca odavno su poznati. Dovoljno je podsetiti da je u interesu javnosti prvi preko naslovne strane objavio leš obnaženog, rastrgnutog mladića, koji je sa kalemegdanskog bedema pao u kavez sa medvedima. Znatiželja javnosti bi, verovatno, bila uskraćena i da nije prvi, protivno zakonu i zdravom razumu, objavio fotografiju silovane devojčice.

Ili fotografiju porno glumice tvrdeći da je reč o predsednici naše susedne države. Čak i da ne pominjemo orkestriranu mržnju prema lideru Srba sa Kosova koja je završena brutalnom likvidacijom.

Niska je poduža i sve se svodi na interes javnosti odnosno, da ne kažem, zanimanje čitalaca. I tu zaista dolazimo do suštine, do mesta gde bismo morali kolektivno da se zapitamo ko smo, šta smo i čemu stremimo. Jer ovaj čovek očigledno poznaje čitalačku
publiku i zna kako da zadovolji njene najniže strasti. Uostalom, o tome govore i tiraži njegovih novina, ali i gledanost najopskurnijih sadržaja na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću. Da je drugačije, verovatno bi ostao samo minoran i izolovan incident u istoriji beščaća, a ne „ugledni“ medijski radnik sa značajnim uticajem na javno mnjenje.

Rečju, koliko god se zgražavamo nad objavljenim intervjuom sa serijskim silovateljom, ponajpre bi morali da se zgrozimo nad samim sobom, nad našim moralnim načelima i pohotom, željom da svuda zavirimo, da budemo deo opšteg razvrata, patologije i opšteg ludila koje je zahvatilo celokupno društvo.

Biće nam bolje kad mi budemo bolji, rekao je patrijarh Pavle. Kad budemo prestali da konzumiramo ovakve sadržaje, kada prestanemo da se „zgražavamo“ i dodatno skrećemo na njih pažnju, kada počnemo da ih ignorišemo i
bojkotujemo, nestaće i onih koji nam to svakodnevno plasiraju.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend