30. okt 2021.

Malo je medija koji poštuju etička pravila izveštavanja o deci

Zloupotreba dece u medijima, ali i u političke svrhe veoma je prisutna u Srbiji. Ali tom trendu nije moguće suprotstaviti se bez aktivnog učešća same dece, roditelja i nastavnika, koji zajedno mogu da medijsko okruženje učine zdravijim, zaključak je danas održane konferencije za medije u organizaciji Prijatelja dece Srbije, na kojoj su predstavljeni gorući problemi, načini na koje se deca kod nas predstavljaju u medijima, šta je neophodno promeniti kako bi se najmlađi zaštitili od mogućih zloupotreba.

Foto: Medija centar Beograd

Iva Eraković, izvršna direktorka Prijatelja dece Srbije, navela je da je čak u vreme ratova 90-ih, kada su deca nemilosrdno korišćena u različite svrhe, bilo više razumevanja tog problema, te da su potpisnici tada objavljenog Kodeksa protiv medijske zloupotrebe dece bile gotovo sve medijske kuće i političke partije, što danas nije slučaj.

– Između 2015. i 2019. stvari se drastično pogoršavaju, pa smo tada intenzivirali naš program, a publikovano je novo izdanje Kodeksa koji se ovog puta zove Pravilnik protiv zloupotrebe dece u medijima, jer se u međuvremenu mnogo toga u regulativi promenilo, nastao i Kodeks novinra Srbije. Nažalost, taj problem dobio je oštriji i zastražujućiji put, kaže Eraković.

Ona napominje da javnost mnogo bolje zapaža i prepoznaje teže oblike eksploatacije dece, kada se ona nađu na naslovnim stranama, kada se od njih uzimanju izjave, krši dostojanstvo ili otkriva identitet dece.

– Prepoznaje se i kada je ugrožena bezbednost deteta, primera radi, kada se objavi slika kuće gde dete živi apsolutno ste ga ugrozili na sve moguće načine. Međutim, problem je to što se teže uočavaju suprilni oblici zloupotrebe, kao recimo šou programi, gde se deca stavljaju u neprilagođen i neprihvatljiv koncept. Deca se seksualizuju, ostavljaju na snimanjima koja traju do 3, 4 ujutru, ne idu u školu, a pritom su roditelji prinuđeni da potpišu ugovor da ukoliko dete odustane od nekog od tih takmičenja, plaćaju enormne odštete. Za jedan takav program odšteta je 100.000 evra. Dete se stavlja u robovsku ulogu, a još jedna vrsta zloupotrebe su navodni humanitarni programi gde pod delom humanosti dete bude izloženo sekundarnoj viktimizaciji, izloženo javnosti, podaci o bolesti, siromaštvu, teškoj porodičnoj situaciji, pa u vršnjačkoj grupi biva izloženo maltretiranju, ismevanju i raznim drugim oblicima neprijatnosti, dodaje Eraković i napominje da je od najveće važnosti da se i deca, roditelji i nastavnici osnaže da oni budu prva brana zloupotrebi.

Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić istakao je da su mehanizmi za kontrolu i suzbijanje zloupotreba slabi, dok je na delu “srozavanje profesije u poslednjih 30 godina i više, koje poslednje decenije dobija naročito ubrzanje”.

– Ssenzacionalizam je u prvom planu, a sadržaj u drugom. Osipa se kvalitetan novinarski kadar iz medija, ljjudi koji su radili profesionalno u nekom trenutku su osetili zamor i nemogućnost da ispune lične zahtevene, najpopularniji su u društvu novinari koji to više nisu, propagandisti koji sede u studijima najgledanijih televizija i oni zaokupiraju pažnju javnosti. Oni su ti koji predstavljaju nekog novinara u javnom prostoru i oni su ti koje građanstvo u najvećem delu percipira kao pripadnika novinarskog esnafa. Najpoznatiji su novinari ovi koji svakodnevno gaze Kodeks, radi podizanja tiraža ili propagande ili nekog drugog motiva. Danas su Milomir Marić, Sarapa i Dragan J. Vučićević ljudi koji su zauzeli najveći medijski prostor i predstavljaju našu profesiju a istovremeno i srozavaju i ugled i sve norme koje su podrazumevane za novinarstvo. Zato i u redakcijama ima sve manje novinara, najviše se obrađuju teme iz politike, estrade i šou biznisa, dok su ugašene kulturne i društvene redakcije. Ova vlast je drastično vremenom legalizovala takve medije i dala im legitimitet. Običan gledalac, slučalac i čitalac , vidite da funkcioneri odlaze tamo i daju im legitimitet. Te redakcije nemaju stručne ljude koji se bave ovako osetljivim temama, dok je u društvu empatija prema slabijem i drugačijem potpuno iščezla, kaže Bodrožić.

On dodaje da su NUNS i UNS usvojili Kodeks, iz kog je izrastao i Savet za štampu, koji bi trebalo da utiču na štampane i internet medije da ostanu u okvirima etičnog delovanja.

– Međutim, Savet je samo regulatorno telo koje nema mehanizme prinude i kažnjavanja, pa onda isključivo od novinara i redakcija zavisi da li će prihvatiti nadležnosti Saveta. U normalnim zemljama mišljenje takvog tela je cenjeno i poštovano i odluke imaju konsekvence. Mnogo je veća kazna ako vas esnaf označi kao nekoga ko se služi nečasnim sredstvima nego da vas kazni sud. Kod nas ne pomažu ni sudske odluke, tabloidi koji se sa najvećom nemarnošću ponašaju prema deci, i te sudske kazne sa lakoćom plaćaju, jer su dotirani iz raznih budžeta i imaju publiku koja plaća sve to i dosta oglašivača. U takvim okolnostima je teško bilo šta urediti. Imamo i REM koji prati elektonske medije, koji ima ingerencije i instrumente kako da uredi tu oblast, međutim, REM ne radi svoj posao već godinama,navodi Bodrožić i objašnjava političke i druge elite ne žele uređemo i normalno društvo, žele da lakše vladaju u stanju “permanentnog verbalnog građanskog rata “.

– Mali broj redakcija, koje mogu da se izbroje na prste jedne ruke, ima ljude koji savesno i profesionalno rade svoj posao, obraćaju pažnju na prava dece, imaju kvalitetne i etici odane novinare koji paze kako izveštavaju o deci i drugim ugroženim grupama, zaključuje Bodrožić.

Jelena Holcer, osnivačica i direktorka Škole za roditelje, naglasila je da je u ovom problemu velika uloga rodiotelja, koji moraju da održavaju komunikaciju sa decom, da budu upućeni u njihove internet aktivnosti i da ih upuite u umeće samoodbrane, prvenstveno verbalne.

– Roditeljima treba reći da ako potpišu neku saglasnost, mogu i da se predomisle. Ali, retko koji roditelj to radi, jer je neprijatno, jer ne želi da se sukobljava i slično. Borite se za roditeljsko pravo i prava svog deteta, poručila je Holcer.

Dragana Soćanin, članica UO MODS-a (Mreže organizacija za decu Srbije), osnivačica i članica UO Udruženja građana Roditelj, napominje da nije poenta da roditelji deci zabranjuju neke sadržaje, već da ih nauče da se sistemski zaštite.

– Roditelji često nisu svesni šta je to zloupotreba u medijima, i da mi nismo svesni gde će fotografije ili snimci dece da završe. Moramo da budemo svesni posledica, jer jednom objavljeno na internetu ostaje. imamo pravo da intervenišemo kada su, ne samo naša deca ugrožena. Tu je i velika opdgovornost škola. Školstvo ne prati društvene promene ali ni potrebe dece. Ne postoji program koji se odnosi na rad sa decom o temi medija. Mi smo na sajtu otvorili odeljak za nastavnike, obogaćen paketom alata i poslali ga svim školama u Srbiji. Bili smo iznenađeni vrepoma burnom i širokom reakcijom. Obratilo nam se mnogo škola i čak 35 škola je poslalo izveštaje kako realizuje program i samo za sad je obuhvatio preko 5.000 dece, navela je Soćanin.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend