03. apr 2019.

Medijsko opismenjavanje

Najopasnije je da se države u nemoći pozivaju da će pravno regulisati lažne vesti, jer bi se time ugrozila sloboda izražavanja i sloboda medija, izjavila je FoNetu Nevena Martinović iz SHARE Fondacije i ocenila da je u društvu potrebno podići nivo medijske pismenosti.

Martinović je, za serijal Pres Ekstra, napomenula da svaki građanin može poverovati u lažnu vest, jer se u „moru informacija“ one nalaze na tankoj liniji između neistine koja se plasira i istine koja bi trebalo da se plasira.

Prema njenim rečima, zbog svakodnevnog „bombardovanja“informacijama sa portala, tradicionalnih medija i društvnenih mreža, ljudi nemaju dovoljno vremena da provere verodostojnost vesti.

U takvoj društvenoj atmosferi, rekla je Martinović novinarki Sandri Krstanović Živković, stalno ćemo se vraćati ukazivanju poverenja nekom tradicionalnom obliku medijskog izveštavanja, čije će se infomacije prihavatiti kao jedine istinite.

Kao članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, ona smatrada je etička i pravna odgovornost novinara podjednaka, bez obzira na to da li plasira neistinu ili lažnu vest.

Za razliku od ranije kada nije bilo toliko informacija, danas novinari ne snose posledice za plasiranje lažnih vesti, naglasila je Martinović.

Ona je primetila da „jedna informacija može da se plasira preko nekoliko različitih kanala“, pa je pitanje ko će se baviti time da pozove novinara na odgovornost.

Kako je ocenila, u Srbiji je veliki disbalans između propisa i njihove praktične primene. To pokazuje i činjenica da država, prilikom dodele finansijskih sredstava medijima na konkursima, ne razmatra odluke Saveta za štampu o kršenju kodeksa novinara, predočila je Martinović.

Prema njenoj proceni, protiv lažnih vesti je mnogo efikasnije boriti se podizanjem nivoa medijske pismenosti ili nekim neformalnim mogućnostima sprečiti njihovo širenje, dok bi regulatorni okvir trebalo da bude poslednja opcija.

Lažne vesti u Srbiji doprinose stvaranju problematičnog medijskog okruženja, upozorila je Martinović i sugerisala da bi medijska pismenost trebalo da postane deo formalnog obrazovanja.

Ona smatra i da postoji veliki jaz između starih ljudi, usled nedostatka znanja, i mladih sa različitim saznanjima, koji je važno ispuniti nečim što će i jedne i druge podučiti kako da se informišu.

Pojam lažnih vesti trebalo bi približiti javnosti, da bi znala da ga prepozna i ukazati da su blagovremene i istinite vesti jedini vid kvalitenog informisanja, istakla je Martinović.

„Svi mi u medijskom sektoru trebalo bi zajedničkim snagama da osudimo lažne vesti kao nešto što je neprihvatljivo i da se borimo za podizanje medijske pismenosti u društvu“, zaključila je Martinović.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend