24. maj 2019.

Pro-ruski narativ u srpskim medijima (2) – Zašto su domaći mediji emotivniji od ruskih?

Veza koja postoji između pozitivnog stava o Rusiji u srpskoj štampi i pokazanom stepenu pristrasnosti i emocionalnosti govori potreba da se da dodatni naboj u tekstovima gde se spominje Rusija. Stiče se utisak da ovakvim pristupom urednici i novinari dnevnih novina u Srbiji kreiraju proruski narativ odnosno da se taj narativ stvara upravo u Srbiji, odnosno da ne dolazi iz Rusije.

O mogućim interesima i strategiji ruskog delovanja na Zapadnom Balkanu pisano je u prvom delu serije tekstova posvećenim istraživanju kreiranja pro-ruskog narativa u srpskoj dnevnoj štampi.

U ovom, drugom delu saznaćemo više o tome kako dnevna štampa u Srbiji izveštava o Rusiji i srpsko-ruskim odnosima, a kako izveštava ruski portal Sputnjik na srpskom jeziku.

Naslovi srpske dnevne štampe – Putin i naoružanje

Zapad Srbiju gura u ukrajinski scenario (Informer, 19.02.2018), Srbija nabavlja leteće tvrđave (Večernje novosti, 04.04.2018), Putinove zveri stižu u Srbiju (Kurir, 04.04.2018), Vučić rame uz rame sa Putinom, ‘Bože pravde’ grmelo u Moskvi (Kurir, 10.05.2018), Putinov pancir spas za Srbiju (Informer, 11.05.2018), Bratski predsednik Rusije jasno poručio, Putin: Hoću još jaču saradnju sa Srbijom (Kurir, 26.10.2016.).

Ovo su samo neki od senzacionalnih naslova i tekstova koje je bilo moguće pročitati u ranijem periodu, a kojih ima mnogo više, dok se isti narativ i dalje kreira što govori i naslovna strana Informera sa likom Vladimira Putina i naslovom Rusija: Srbiji STIŽE PANCIR (21.05.2019).

Osim Sputnjika na srpskom jeziku, u Srbiji ne postoji ni jedan drugi uticajan i ozbiljan ruski medij. Međutim, postoje domaće dnevne novine koje su naklonjene Rusiji, a neke od njih se deklarišu kao proruski mediji poput tabloida Informer bliskog vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci.

Cilj sprovedenog istraživanja bio je da odgovori na pitanje ko, kako i zašto kreira proruski narativ u dnevnoj štampi Srbije, ali i da utvrdi da li je taj narativ više proizvod direktnog stranog uticaja na srpske štampane medije ili takav narativ kreiraju novinari i urednici u Srbiji.

Predmet istraživanja o kreiranju proruskog narativa

Kako bih odgovorio na postavljeno pitanje, prvo je bilo neophodno istražiti kako o istim događajima izveštava srpska dnevna štampa (Informer, Politika, Večernje novosti, Kurir, Blic), a kako ruski Sputnjik. Za potrebe istraživanja analizirano je preko 200 novinskih članaka koji se odnose na nekoliko zvaničnih poseta ruskih i srpskih delegacija Beogradu i Moskvi tokom 2018. godine, kao i na mogući pokušaj državnog udara u Crnoj Gori 2016. godine.

Analizom sadržaja dnevnih novina i portala Sputnjik moguće je videti na koji način pojedinačne novine izveštavaju o posmatranim događajima, kao i koliko su njihovi tekstovi senzacionalni, emocionalni, pristrasni i polarizovani. Dodatno, videćemo i koje reči sa emocionalnim potencijalom koristi dnevna štampa i Sputnjik kad opisuju srpsko-ruske odnose. Najvažnije, na osnovu dobijenih podataka moguće je uraditi i komparativnu analizu izveštavanja domaće štampe i Sputnjika i odgovoriti na pitanje ko više favorizuje Rusiju – Sputnjik ili srpska dnevna štampa.

Površno izveštavanje i odsustvo činjenica

Ono što je odmah uočljivo prilikom analize sadržaja domaće dnevne štampe jeste površnost u pristupu i izveštavanju. To je slučaj i prilikom izveštavanja o Rusiji i srpsko-ruskim odnosima gde nema nikakve dublje analize niti kritičkog osvrta, dok se u najvećoj meri samo prenose zvanična saopštenja političara uz kreiranje senzacionalnih naslova i priča.

Zanimljivo je da ni jedan od analiziranih tekstova o srpsko-ruskim odnosima nije negativan prema Rusiji dok je samo njih 10 neutralno a ostali pozitivni, dok se Evropska unija ni jednom ne pojavljuje u pozitivnom kontekstu.

Još jedna karakteristika tekstova koji se odnose na srpsko-ruske odnose, a pogotovo oni koji govore o nabavci ruskog naoružanja jeste odsustvo činjenica na osnovu kojih bi čitalac mogao da zaključi da li je pomenuto naoružanje donacija Rusije ili se radi o kupovini koju građani Srbije treba da plate.

Senzacionalizam, emocionalnost i pristrasnost srpske dnevne štampe prema Rusiji

Kad je reč o senzacionalizmu u domaćoj štampi i na ruskom portalu Sputnjik, on je najprisutniji u tabloidu Informer gde je čak 76.3% tekstova označeno kao senzacionalno, dok je na ruskom Sputniku taj broj svega 14.8%. Osim Informera, u senzacionalizmu se izdvaja i list Kurir sa 54.5% senzacionalih tekstova, dok je najmanji broj takvih tekstova u dnevnom listu Blic i Politika (5%).

Slična je situacija i kad se radi o emocionalnosti u tekstovima o srpsko-ruskim odnosima gde prednjače tabloidi Kurir i Informer u kojima je polovina analiziranih tekstova izuzetno emocionalna, dok je samo 16% Sputnjikovih tekstova izrazito emocionalno.

Jedan od primera emocionalnosti u srpskoj štampi jeste naslov Ljubav prema srpskom narodu (Kurir, 23.02.2018) gde patrijarh Irinej u ime Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda „zahvaljuje bratskoj Rusiji i njenom predsedniku Putinu za ljubav prema našem narodu“.

Sledeća analizirana varijabla jeste pristrasnost odnosno favorizovanje jedne strane u odnosu na drugu i to iznoseći stavove koji idu u prilog samo jednoj strani. Najviše takvih tekstova se ponovo nalazi u srpskoj dnevnoj štampi gde se posebno izdvaja tabloid Informer sa skoro 70% izrazito pristrasnih tekstova, dok je 20% takvih tekstova na ruskom portalu Sputnjik.

Neki od primera takvih tekstova nalaze se u tabloidu Informer koji nose naslove Zapad Srbiju gura u ukrajinski scenario (19.02.2018) i Putin će zbog NATO zapaliti Crnu Goru (19.10.2016).

Za razliku od Sputnjika, domaća štampa stvara dodatni naboj u izveštavanju o Rusiji

Veza koja postoji između pozitivnog stava o Rusiji u srpskoj štampi i pokazanom stepenu pristrasnosti i emocionalnosti govori potreba da se da dodatni naboj u tekstovima gde se spominje Rusija. Stiče se utisak da ovakvim pristupom urednici i novinari dnevnih novina u Srbiji kreiraju proruski narativ odnosno da se taj narativ stvara upravo u Srbiji, odnosno da ne dolazi iz Rusije.

Ako bih uporedio način izveštavanja o Rusiji u srpskoj štampi i na portalu Sputnjik, dolazim do zaključka da domaća štampa senzacionalnije, pristrasnije i emocionalnije izveštava o Rusiji i srpsko-ruskim odnosima nego što to radi portal Sputnjik.

U sledećem nastavku saznaćemo više o potrebi i razlozima za ovakvim izveštavanjem, kao i o načinu kreiranja proruskog narativa u dnevnoj štampi Srbije. Boljem razumevanju ove tematike pomoći će nam odgovori intervjuisanih novinara i urednika dnevnih novina.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend