02. dec 2020.

Savet za štampu: KRIK, tabloidi i tri vranjska portala prekršili Kodeks

Da su mediji odgovorni kad prenose uvredljiva saopštenja političkih stranaka, da su dužni da poštuju privatnost žrtava, ali i da objavljuju dokaze za istraživačke priče, zaključci su poslednje sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu koja je razmatrala primedbe na kršenje Kodeksa novinara Srbije koje su Savetu stigle za mesec novembar.

Komisija za žalbe Saveta za štampu je na onlajn sednici 26. novembra odlučila da su Kodeks novinara prekršili mediji koji su preneli saopštenja odbora Srpske napredne stranke u Vranju, kao i Informer, Alo, Srpski telegraf i KRIK.

Jednoglasno je odlučeno da su tri portala – podprzarpress.rsvranjskaplustv.rs i rtv-vranje.rs, prekršila novinarski kodeks u delu koji se odnosi na kulturu i etiku javne reči jer su objavila uvredljiva saopštenja odbora Srpske napredne stranke. Reč je o saopštenjima koja su osudila i novinarska udruženja u kojima se vređa novinar portala Info Vranjske, kao i taj medij.

Članovi Komisije jednoglasno su utvrdili da je Kodeks prekršen, ističući da mediji nisu dužni da objavljuju stranačka saopštenja uvredljivog sadržaja. Članovi Saveta, međutim, nisu bili saglasni kada je reč o objavljivanju fotografije sa mesta ubistva novinara Milana Pantića koja je bila u jednom od tih tekstova.

Ljiljana Smajlović, članica Komisije za žalbe, protivila se tome da se redakcijama uputi poruka da samo u „prikladnim situacijama“ treba objavljivati tu fotografiju.

„Poznajem dobru porodicu Pantić. Oni se raduju što se neko seća tog slučaja, što Milan nije zaboravljen, što kolege insistiraju na rešavanju tog zločina. Taj slučaj smo jedva izvukli na površinu. Strah me je da odavde ode poruka – pazite kada objavljujete slike sa mesta ubistva novinara. Ne mislim da mi treba da određujemo ko kada sme da objavi sliku sa mesta ubistva novinara, ne mislim da je politička zloupotreba kad neko objavi fotografiju sa mesta ubistva novinara, kamo sreće da se stalno i na svako mestu podseća na naše kolege koji nisu dočekali pravdu, ne slažem se da mi propisujemo kada se ove fotografije smeju koristiti“, rekla je ona. Drugi članovi, pak, nisu bili saglasni sa tom konstatacijom, ističući da je u ovom kontekstu fotografija zloupotrebljena u političke svrhe.

Sličan slučaj našao se pred Komisijom po žalbi bivšeg ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića protiv portala Nova S. Na tom portalu objavljen je tvit Sergeja Trifunovića uz fotografiju bivšeg ministra na kojoj je predstavljen kao nacista. Članovi su doneli odluku da Kodeks nije prekršen, iako je bilo suprotnih mišljenja u ovom slučaju.

Tamara Skroza smatra da je Nova S „prešla granicu dopustivog u javnoj sferi“, te da ne vidi javni interes da se ovakvi tvitovi Sergeja Trifunovića objavljuju. Snežana Andrejević rekla je da je ovo „jedinstven slučaj“, da je javna ličnost dužna da trpi kritike, ali ne i „uvrede, klevete i ovakvu vrstu fotomontaže“.

Ljiljana Smajlović navela je da se ovaj slučaj ne razlikuje od uvredljivog saopštenja koje su preneli mediji u Vranju, ali da smatra da je Nova S trebalo informaciju da objavi, uz drugačiji uređivački pristup. „To se dešava na našoj sceni. Tviter nije nebitan“, rekla je ona i istakla da ipak treba uputiti poruku redakcijama da nisu dužne da doslovno objavljuju „prostakluke“ javnih ličnosti sa Tvitera, kao i saopštenja stranaka.

Članovi Komisije za žalbe jednoglasno su doneli odluku i da je KRIK prekršio novinarski kodeks u delu koji se odnosi na novinarsku pažnju i objavljivanje odgovora, po žalbi firme Mineko.

U diskusiji, članovi Komisije su rekli da je reč o kompleksnom slučaju, da se oni ne mogu baviti utvrđivanjem istine, ali da je jasno da KRIK nije objavio demanti Mineka na njihovu istraživačku priču koju su preneli i drugi mediji, već samo reakciju na taj demanti.

Sporno za članove bilo je i što KRIK nije pružio čitaocima dokaze za svoje tvrdnje, odnosno nije objavio nikakva dokumenta, već je naveo da je imao uvid u njih i da ih ne može objaviti.

Zlatko Čobović je istakao da je „tanko“ to što KRIK nije objavio dokumenta ili bar deo njih. Ljiljana Smajlović smatra da je ovde reč o iznošenju krupnih optužbi o korupciji bez valjanih dokaza, ali i da je KRIK bio dužan da objavi odgovor Mineka. S tim je bila saglasna i Tamara Skroza, koja je rekla da je odgovor trebalo da bude objavljen jer je reč o osetljivoj temi.

Da su Informer i Alo prekršili Kodeks novinara u odeljku koji se odnosi na istinitost izveštavanja, jednoglasno su odlučili članovi Komisije po žalbi novinara agencije Fonet Davora Lukača. Ovi mediji netačno su objavili da je Lukač na konferenciji Kriznog štaba za borbu protiv virusa korona „napao“ Dariju Kisić Tepavčević, kao i da je štab uporedio sa Golim otokom.

Komisija za žalbe donela je i odluku da je Srpski telegraf prekršio novinarski kodeks. Ovaj medij je narušio privatnost, ali i zloupotrebio emocije ljudi objavljujući tekstove o žrtvi seksualnog nasilja, samo zato što je srodstvu sa poznatom voditeljkom Anom Grubin (Mihajlovski), koja je i podnela žalbu.

J. P.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend