23. feb 2020.

Senzacionalizam dodatno viktimizuje žrtve

“Odnos prema žrtvama je zaista test za sve nas, a to je nedavno pokazao i slučaj otmice devojčice Monike K., koji je bio višestruki test kako za državne organe, tako i za mnoge druge subjekte u društvu, a pre svega medije” – rekla je Nataša Novaković iz Misije OEBS-a u Srbiji.

OEBS kao partner Ministarstva pravde realizuje projekat “Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela” koji finansira Evropska unija.

Ona je na konferenciji za medije kojom je petnaesti put obeležen Evropski dan žrtava krminaliteta konstatovala da je posledica senzacionalističkog izveštavanja u ovom, kao i u mnogim drugim slučajevima sekundarna viktimizacija žrtve, i da to humana, demokratska društva ne smeju da dozvole.

Podatak da u Evopi na godišnjem nivou oko 75 miliona ljudi postanu žrtve kriminala zabrinjava, ali i opominje da države i svako društvo ovom pitanju moraju da posvete još više pažnje. Jedan od odgovora na narastajući kriminal je i Direktiva Evropske unije o pravima žrtava, podsetila je Una Keli, programska menadžerka u sektoru pravosuđa Delegacije EU u Srbiji.

“Evropski standardi zahtevaju puno prepoznavanje i poštovanje prava žrtava u pogledu ljudskih prava, a naročito poštovanje njihove bezbednosti, dostojanstva, privatnosti i zaštite prava porodice, kao i prepoznavanje negativnih efekata na žrtvu kriminala” – rekla je Keli.

Navodeći mnoštvo primera u kojima su mediji izveštavajući o žrtvama kršili Kodeks i pravo dostojanstva žrtve, novinarka Tamara Skroza navela je da je povodom slučaja pisanja o otmici devojčice Monike Komisiji za žalbe Saveta za štampu, čiji je i ona član, podneto čak 14 žalbi, što je rekord od kada ovo samoregulatorno telo postoji.

Prikazivanje stravičnih slika, iznošenje užasavajućih detalja o stanju žrtve i zloupotreba emotivnog stanja žrtve ili njene porodice suprotno je i profesionalnom i etičkom kodeksu, rekla je Skroza, ali i ukazala da krivica nije samo na novinarima već često i na onima koji takve informacije dostavljaju medijima.

Da Kodekse ne krše samo novinari, već i ljudi iz pravosuđa, veštaci, pa i predstavnici drugih državnih institucija, konstatuje i psihoterapeutkinja Biljana Slavković za koju je to znak da je preuzimanje profesionalne odgovornosti nužno u svim segmentima. „Mnogobrojni primeri pokazuju da se društvo suočava sa pravom spiralom nasilja i da pri tome nije spremno da se na adekvatan način odnosi prema žrtvama“ – kaže Slavković i ističe da je jedan od razloga i taj što je u Srbiji fokus i dalje na nasilniku, dok se sama žrtva marginalizuje.

„Nedovoljna senzibilizacija javnosti proističe i iz nedovoljno znanja, a poznavanje prava predstavlja najbolji put za njihovo ostvarenje“ – naglasila je dr Milica Kolaković Bojović, ekspertkinja angažovana i u izradi Nacionalne strategije za unapređenje položaja žrtava. Na ovo je ukazalo i inicijalno istraživanje javnog mnjenja urađeno u okviru projekta „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“ koje je pokazalo da građani Srbije nedovoljno poznaju problematiku podrške žrtvama i svedocima, prava koje oni imaju i načine njihovog ostvarivanja, a ujedno imaju i nizak stepen senzibilizacije u odnosu na žrtve teških krivičnih dela.

Ispitanici kao žrtve kriminala u najvećoj meri (30,8%) prepoznaju one koji su materijalno oštećeni, dok je,primera radi – žrtve seksualnog nasilja navelo samo 2,9%. Gotovo trećina (27%) ispitanika je reklo da ne zna ko se smatra žrtvom kriminala, a 37,5% ne zna koja prava imaju žrtve i svedoci kriminala. Četvrtina građana smatra da u Srbiji ne postoje službe koje pružaju podršku žrtvama kriminala, a od onih ispitanika koji kažu da znaju da u Srbiji postoje službe za podršku žrtvama i svedocima, 47,3% kao tu službu navodi policiju. Kao glavni razlog neprijavljivanja krivičnog dela, 2/3 ispitanika navodi strah i nepoverenje.

Sve ovo uzeto je u obzir pri izradi Nacionalne strategije koja uz osnivanje Nacionalne mreže za podršku žrtvama podrazumeva i definisanje kontakt tačaka u policiji i sudstvu na kojima će žrtve dobiti sve osnovne informacije o pravima i podršci na koju imaju pravo, uvođenje audio-video opreme koja će obezbediti davanje iskaza bez direktnog kontakta žrtve i okrivljenog i niz mehanizama koji će doprineti stvaranju sveobuhvatnog sistema podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela.

V. J.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend