29. avg 2019.

„Šerovanjem“ lažne vesti dobijaju novi život

Glavni i odgovorni urednik veb sajta FakeNews - Tragač Stefan Janjić kaže da je veoma teško ustanoviti koliko se u Srbiji, gde je registrovano više od 2.000 medija, emituje lažnih vesti, a samo delić istrage FakeNews tragaca pokazuje da su dezinformacije svakodnevne.

Upitan koliko lažne vesti preuzimaju ulogu kreiranja javnog mnjenja, Janjić kaže da društvene mreže imaju veliku ulogu, jer stvaraju utisak o pluralizmu mišljenja.

„Mi imamo utisak da smo okruženi hiljadama prijatelja i pratilaca, a zapravo se zatvaramo u krug istomišljenika, čitamo vesti iz istih izvora i naravno da imaju veći uticaj od samih medija koji šire lažne vesti“, kazao je on.

Srpsko društvo nije svesno uticaja lažnih vesti, ali, kako dodaje, to nije samo problem Srbije, već i svake moderne zemlje koja ima slobodan pristup internetu i veliki broj medija i gde ne postoji apsolutna cenzura nalik Severnoj Koreji. Na put lažnim vestima ne može nikad do kraja da se stane, smatra on, a jedini pravi način je podizanje nivoa medijske pismenosti, kako bi građani postali osetljiviji, svesniji i manje podložni manipulativnim sadržajima kojima su izloženi.

Savetuje da kad uočimo sadržaj koji nam deluje sumnjivo i negativno ili nedovoljno kredibilno da zastanemo i vidimo da li postoji realna osnova da je takva vest istinita i da, tek nakon što je proverimo, odlučimo da je „šerujemo“ sa svojim prijateljima na društvenim mrežama, jer su upravo građani ti koji lažnim vestima, šireći ih daju novi život“, istakao je Janjić.

Najopasnijim Janjić smatra one koje su povezane sa zdravstvom i zdravstvenom politikom, kao i one povezane sa bezbednošću i bezbednosnom politikom, a njihovim deljenjem na društvenim mrežama daje im se novi novi život.

On navodi širenje panike, kako kaže, na naslovnim stranama tabloida u kojima se, prema istraživanju sajta čiji je urednik, svakog trećeg dana najavljuje rat sa susedima, što, kako kaže, podleže i Krivičnom zakoniku Srbije i gde je predviđena kazna za one koji dezinformacijom mogu uznemiriti javnost.

Na pitanje kako otkriti da je neka vest lažna – poput nepostojeće vesti Tanjuga koja je juče objavljena na društvenim mrežama sa nepostojeće stranice portala Blic, pod naslovom „Vučić o Stojkoviću: „Ne trebaju nam takvi stručnjaci“ – on kaže da postoje baze podataka gde se mogu proveravati statistički podaci.

„Ali, niko ne može da raspolaže svim tim sredstvima, alatima i znanjima ođednom“, kaže on.Janjić navodi da video i fotomontaže, poput pomenutog slučaja, nisu toliko česte u domaćim medijima, te da ih više iniciraju upravo korisnici društvenih mreža.

„Takve manipulisane fotografije i snimci uglavnom se razlikuju, jer to nije nikakva sofisticirana tehnologija i zapravo svako ko se malo udubi u te fotografije i snimke može da vidi da je reč o manipulaciji“, dodaje Janjić.

Ističe da svaka zemlja ima taj problem, ali je pitanje svakog pojedinca ponaosob koji treba da se posveti svom medijskom opismenjavanju i ličnoj borbi protiv dezinformacija.

„Veliki mediji imaju veliku odgovornost za sprečavanje širenja lažnih vesti. Postoje redakcije koje imaju dobre “čekerske“ timove koji se bave proverom podataka. Nije samo u pitanju greška, nego i kako se prema toj grešci postaviti. Neki mediji ne haju za to, njima je prioritet da imaju što više čitalaca, što više pratilaca, što više klikova i neće prezati ni od čega da to i ostvare“, zaključio je Janjić.

Dugogodišnji tviteraš Zoran Torbica, podseća da je širenje lažnih vesti i dezinformacija propisano kao krivično delo Krivičnim zakonikom, te da nema potrebe da se to posebno usmerava ka društvenim mrežama.

„Mislim da bi sama primena tih odredbi smanjila broj lažnih vesti i u klasičnim medijima“, naveo je on.

On smatra da je Twitter daleko pouzdaniji od klasičnih medija kada je u pitanju verodostojnost vesti, jer se verifikacija vesti vrši jednostavnom proverom dva ili više nezavisna izvora, koji su relevantni i dokazani u prošlosti kao osobe koje daju prave informacije.

On navodi da je tako u slučaju lažne – nepostojeće vesti Tanjuga na Twitteru, vrlo brzo došlo do verifikacije i da nije prošlo puno vremena da se otkrije da je u pitanju lažna vest.“Kroz istoriju prethodnih objava se vidi da li je neko relevantan, objektivan i pouzdan izvor ili je bot, ili naginje nekoj političkoj opciji…“,objašnjava Torbica za Tanjug.

On je podsetio da je analiza nezavisnih institucija pokazala da je ogroman procenat lažnih vesti u toku 2018. godine pronađen na naslovnim stranama klasičnih medija (mahom tabloida), kaže – više od 700.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend