28. dec 2021.

30 stvari o lažnim vestima iz ugla Stefana Janjića, urednika Fake News tragača

Zbog čega su lažne vesti štetne, na koji način da se od njih zaštitimo i kako da znamo da je pred nama lažna vest, pitali smo Stefana Janjića, urednika Fake News tragača

Stefan Janjić (foto: Medija centar Beograd)

Fake News tragač je portal namenjen borbi protiv dezinformacija u medijima koji sadržaje objavljuju na srpskom jeziku. Na ovom sajtu možete naći analize različitih izmišljenih vesti, u koje često i sami poverujemo, a Stefana Janjića, glavnog i odgovornog urednika Fake News tragača pitali smo da nam odgovori na 30 pitanja u vezi sa lažnim vestima.

Stefan Janjić osnovne studije novinarstva završio je 2014. kao najbolji student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, nakon čega je na istom fakultetu završio master studije komunikologije, kao i Interdisciplinarne doktorske studije u oblasti društvenih i humanističkih nauka. Dobitnik je brojnih nagrada iz oblasti naučnog istraživanja i deo KOMS istraživačkog tima, gde sprovodi godišnja istraživanja „Mladi u medijskom ogledalu”.

Stefana smo pitali na koje se načine informiše, da li je i u slobodno vreme fake news tragač, a otkrio nam je i zbog čega su lažne vesti štetne, na koji način da se od njih zaštitimo i kako da znamo da li je pred nama lažna vest.

Koje reči ili rečenice se u medijima prečesto koristite?

Rečenice koje podstiču bes i cinizam.

Koje 3 stvari su najbitnije za dobar tekst?

Pismenost, poštenje i kreativnost.

Koja su 3 najveća problema u tekstovima na domaćim portalima?

Brzina, nedovoljno objašnjen kontekst, nezainteresovanost za vizuelizaciju podataka.

Na koje načine se informišeš?

Budući da radim kao urednik portala koji se bavi detekcijom dezinformacija, čitam i ono što inače nikad ne bih. Moj fid na Fejsbuku i Tviteru prepun je dezinformacija, klikbejt naslova, govora mržnje i besmislica. Gledajte da vam fid izgleda potpuno suprotno od mog i bićete na dobrom putu.

Da li si i u slobodno vreme fejk news tragač?

Da, ali ne uvek uspešan. Iako se bavim detekcijom dezinformacija, često nasednem na neke od njih.

Šta od portala čitaš kada želiš da se zabaviš?

Zabavu uglavnom tražim na Jutjubu, a na portalima retko kad završim. Na Jutjubu me sve zanima: kako se pravi bazen u prašumi, šta se nalazi u zvečki zmije zvečarke, kako izgleda mladunče nilskog konja, kako astronauti peru kosu u Međunarodnoj svemirskoj stanici, kako iznutra izgleda mehanizam trobojne paste za zube… Nema kraja.

Navedi 3 razloga zbog kojih su lažne vesti štetne.

1. Iako su lažne vesti često banalne, pandemija korone i propaganda o MMR vakcinama pokazuju da nas laži mogu koštati zdravlja i života.

2. Lažne vesti najčešće idu podruku s diskriminacijom i govorom mržnje, a njihovi kreatori su spremni da zarad dodatnog lajka ili pregleda nekome upropaste život.

3. Publika stvara predstavu o medijima i novinarima vodeći se onim najgorim što postoji na medijskoj sceni. Zbog uverenja da „svi novinari lažu“ štetu trpe i novinari koji svoj posao rade kranje odgovorno.

Koje 3 stvari ti govore da je pred tobom lažna vest?

Česti indikatori su osnovna informacija koja je previše dobra ili previše loša da bi bila istinita, bes u podtekstu i na površini vesti, kao i sadržaj poslat / prosleđen putem skrinšota umesto direktnim linkom.

Koje su 3 osobine kreatora lažnih vesti?

Beskrupuloznost, nevaspitanje i – u slučaju domaćih medija – veoma nizak stepen kreativnosti.

Kako primetiš fotomanipulaciju?

Mislim da sam posle ovoliko vremena dobro istreniran da primetim finese koje otkrivaju da je reč o prevari. Na to uglavnom ukazuje prevelik kontrast boja ili loše opsecanje. Ipak, mnogo je perfektno izvedenih fotomanipulacija koje nikada golim okom ne bih umeo da prepoznam.

Koja je tvoja omiljena lažna vest?

Ona koja nije objavljena.

A omiljena lažna vest koja je prerasla u teoriju zavere?

Takvi sadržaji bili su mi zabavni dok su se odnosili na zemlju kao ravnu ploču ili na ljude-reptile. Otkad su se dominantno ukotvili na polju medicine prestali su da budu zabavni i prezirem ih, jer su usmereni protiv života.

Koja lažna vest te je nasmejala?

Tabloidi svakog leta, još od 2006, prenose istu lažnu vest, o Bojanu (33) i Mirjani (36) koje je udario grom dok su vodili ljubav na Adi Ciganliji, pri čemu je Bojan zadobio lakše povrede „jer je bio u ulozi provodnika”. Grom udara ovo dvoje ljubavnika svakog leta već duže od decenije, ali je sreća u nesreći to što je zaustavio njihovo starenje – broj Bojanovih i Mirjaninih godina nije nimalo porastao od 2006. do danas.

Lažna vest koja je imala velike negativne posledice?

Propaganda o MMR vakcinama koje „izazivaju autizam“. Opadanje broja vakcinisane dece pokazuje da je, nažalost, veliki broj roditelja naseo na ovu gnusnu izmišljotinu, zbog čega smo na velika vrata pustili bolesti za koje smo verovali da su deo prošlosti.

Na koju lažnu vest si „naseo“ i zbog čega?

To mi se najčešće desi na Tviteru – vidim nešto što odgovara mom interpretativnom okviru, pa pomislim da je sigurno istina. Kad shvatim da sam pogrešio, povučem lajk i obećam sebi da ću ubuduće biti oprezniji. I tako iznova, iznova, iznova…

Tri načina da se zaštitiš od lažne vesti?

1. Svaki medij može da pogreši, ali ne treba davati šansu onim medijima koji konstantno greše. Zaobiđite ih.

2. Uz napredak tehnika manipulisanja, napreduju i alati za razotkrivanje manipulacija. Uglavnom su besplatni i jednostavni – mogu se savladati za pola sata. Izdvojte vreme za to.

3. Pratite specijalizovane medije za utvrđivanje činjenica (fektčeking). Čak i ako ne čitate detaljno svaku njihovu analizu, ubrzo će vam postati jasni bazični šabloni manipulisanja, pa ćete ih lakše prepoznati u medijima.

Koje 3 stvari utiču na povećanje vidljivosti lažnih vesti?

Lakoverna publika, društvene mreže (pre svega Fejsbuk) i sama priroda laži – šarenilo, sjaj, snažna emocija, laka svarljivost.

Rekord u broju postavljanja jednog pitanja, dok na isto nisi dobio odgovor, iznosi…?

Pitanja obično postavljaju moje kolege. Jedan od njih je, ako se ne varam, više od 20 puta zvao različite institucije u Sopotu kako bi dobio informaciju da li je na teritoriji te opštine planirana izgradnja džamije. Analizu smo uspeli da završimo, ali da smo čekali odgovore institucija tekst ni dan-danas ne bi bio objavljen.

Najneobičniji način na koji si saznao za neku vest da je lažna?

Kolega iz jednog novosadskog medija je čitao kolumnu Žike Šarenice u „Kuriru“ i začudilo ga je to što je napisana u formi klasičnog novinskog izveštaja, s izjavama učesnika skupa. Izguglao je rečenice iz kolumne i shvatio da je reč o plagijatu. Zamolio nas je da obratimo pažnju na ostale kolumne slavnog voditelja i zaključili smo, nakon sveobuhvatne analize, da je većina kolumni potpuno prepisana iz drugih medija.

Koji medij za sada ima najviše osvojenih Pinokija?

Alo i Informer zasad imaju po četiri Pinokija, ali Alo odnosi pobedu jer ima tri zlata.

Omiljeni klikbejt naslov?

Jedan meta-klikbejt koji je na portalu Mondo završio greškom, a sadržao je precizno uputstvo novinarima kako da sastave naslov. PRVIH PET REČI VELIKIM SLOVIMA: a onda nastavak malim slovima + JEDNA reč velikim.

Kad porastem, biću… ?

Odmorniji (nadam se).

Ili – ili

Društvene mreže ili mediji (ko češće kreira lažne vesti)?

Društvene mreže.

Pisana lažna vest ili foto-manipulacija (koja ima veći uticaj)?

Pisana lažna vest.

Neproverene ili izmišljene informacije (u koje je lakše poverovati)?

Miks neproverenog, tačnog i izmišljenog.

Afirmativna ili negativna lažna vest (u koju će ljudi pre poverovati)?

Poverovaće u obe, ali negativna ima znatno gore posledice po društvo, demokratiju i javno zdravlje.

Komentari na Fejsbuku ili na Twitteru (gde se češće pokreću rasprave o informacijama)?

Ako na Tviteru napišete glupost, pojaviće se stotinu ljudi koji će vam na pristojan ili (češće) manje pristojan način objasniti da ste pogrešili. Na Fejsbuku je susret sa neistomišljenicima mnogo ređi i tromiji: tu za napisanu glupost uglavnom možete dobiti samo tapšanje po ramenu.

AI botovi ili ljudi (ko je veštiji u pisanju lažnih vesti)?

Ljudi, još neko vreme.

Foto ili video manipulacija (koja je uverljivija)?

Imamo veći korpus nerazrešenih video manipulacija, dok slike uglavnom rešavamo bez velikih poteškoća.

Domaći ili strani mediji (u čije lažne vesti će konzumenti medijskih sadržaja pre poverovati)?

Domaći mediji i prevedeni sadržaji stranih medija.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend