Sve dok je profit veći od kazne, mediji će senzacionalistički izveštavati o suicidu

Nesankcionisanje medija podstiče njihov senzacionalizam: Učesnici panela (sleva nadesno) – moderatorka Anne Marie Alves Ćurčić, Tanja Bokun, Srđan Miljković, Zlatko Petrović i Rada Đurić

Senzacionalističko izveštavanje medija na temu samoubistva neće prestati dok se kazne drastično ne povećaju, jedan je od zaključaka panel diskusije pod nazivom „Pripazi na ton – doprinos medija prevenciji suicida“ koja je juče održana u Novom Sadu povodom obeležavanja Svetskog dana prevencije suicida.

Na panelu koji je održan u okviru kampanje „Pripazi na klik! Pripazi na ton!“ učestvovali su novinarka Rada Đurić, psihološkinja iz Centra „Srce“ Tanja Bokun, predstavnik REM-a iz Službe za analizu i nadzor programa Srđan Miljković i Zlatko Petrović iz Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Razgovor je moderirala novinarka Anne Marie Alves Ćurčić.

Učesnici diskusije govorili su o načinu izveštavanja i uticaju medija na osobe sa suicidalnim mislima.

Srđan Miljković iz REM-a podsetio je na ključne preporuke iz Pravilnika koji je ovo nezavisno telo donelo još 2015. godine, neposredno posle seta novih medijskih zakona.

„Dakle, kada se izveštava o ovako osetljivom događaju, pružaoci medijskih usluga treba da se uzdržavaju od pet situacija. Ne smeju da se navode detalji o načinu kako je izvršeno samoubistvo. Vest koja donosi informaciju o tome ne sme biti vodeća, udarna, niti prva vest u emisiji gde se objavljuje. Nije dozvoljeno objavljivanje snimaka, odnosno slika samog čina samoubistva ili fotografije preminulog i nije dozvoljeno objavljivanje mesta na kome je izvršen taj čin. Mediji treba da se uzdržavaju od odobravanja izvršenja samoubistva i, konačno, treba da se uzdržavaju od komentarisanja, odnosno predstavljanja uzroka zbog kojeg je izvršen taj nesrećni čin“, objasnio je Miljković.

On je rekao da Regulatorno telo za elektronske medije reaguje u skladu sa svojim ovlašćenjima, ali najstrože mere predviđene zakonom, poput privremene zabrane emitovanja konkretnog programskog sadržaja ili konačne mere oduzimanja dozvole, nikada nisu izrečene. Reagovanje se uglavnom svodi na opomene, odnosno – upućuje se uputstvo pružaocima medijskih usluga o tome kako se izveštava u određenim osetljivim situacijama.

Novinarka Rada Đurić podsetila je da mediji u najvećem broju prvenstveno vode računa o profitu, gledanosti i čitanosti.

„Mediji ne govore o preventivi, već samo onda kada se nešto desi. To je greška kod svih osetljivih tema. Na uredničkim kolegijumima teme o prevenciji se označavaju kao nezanimljive, neće to niko gledati, treba održati rejting da bi se emisija održala… Nažalost, to je tako“, navela je Đurić.

Zlatko Petrović iz Kancelarije poverenika je na to dodao da je profit od otkrivanja podataka o maloletnom licu koje je izvršilo samoubistvo mnogo veći od prekršajne kazne, koja iznosi 150.000 dinara. Tako da je to ono što preteže. Međutim, i publika bi trebalo da vodi računa o tome koje informacije konzumira.

„Od novinara koji rade za dnevnicu i profit koji dobijaju vlasnici ipak je odgovornija publika. Jer svaki put kad kliknete na te vesti ili kupite novine, vi postajete saučesnik. Oni bi moć izgubili ako ne bi imali tih klikova. Ne morate kupiti novine na čijoj se naslovnoj strani nalazi ubijeno dete ili neko ko je izvršio samoubistvo. Kupite neke druge novine, pogledajte portale koji poštuju zakon, gledajte TV kanale koji na pristojan i moralan način izveštavaju“, naveo je Petrović.

Na kraju diskusije je volonterka Centra „Srce“, psihološkinja Tanja Bokun dala preporuke koje bi novinari trebalo da koriste u svom radu kada izveštavaju o osetljivim temama.

„Ne treba izveštavati o detaljima, staviti fotografije i nagađati razloge ili ići okolo i pitati familiju i komšije šta se desilo, i to pola sata nakon što je suicid izvršen. Ja ne znam koji novinar može da očekuje objektivan i tačan odgovor u tom trenutku. Nemoguće je… To znači da treba na drugi način da se izveštava. Treba da pričamo o mentalnom zdravlju, o vezi između suicida i mentalnog zdravlja, kome treba da se obrate ljudi koji razmišljaju o suicidu, koje sve raspoložive službe postoje, koji su znaci prepoznavanja, rizične grupe… To su stvari koje imaju edukativnu funkciju“, zaključila je Bokun.

Panel diskusija održana je u okviru kampanje „Pripazi na klik! Pripazi na ton!“ koju realizuju OPENS, Centar „Srce“, inicijativa „Za Tebe #VAŽNOJE“ i Institut za javno zdravlje Vojvodine.

Petrović: Poverenik podneo 40 krivičnih prijava, samo jedna osuđujuća presuda

Zlatko Petrović iz Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kaže da je ta institucija do sada podnela oko 40 krivičnih prijava protiv medija i njihovih odgovornih lica u vezi sa izveštavanjem o osetljivim temama.

„Poverenik je zasad podneo oko 40 krivičnih prijava za krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146 Krivičnog zakona. Statistika je poražavajuća. Imamo samo jednu jedinu osuđujuću presudu, i ona je uslovna. Veliki broj krivičnih prijava je odbačen po osnovu instituta oportuniteta, dok je u velikom broju slučajeva gonjenje za ova krivična dela zastarelo. Tako da niko nije odgovarao za krivična dela“, naveo je Petrović.