Veran Matić – Nepokoreni duh

Pokušavam da pomirim krajnosti u odnosu na ovaj sukob kroz čiju percepciju se prelama ovdašnja frustracija raspada nekadašnje zemlje. Kao da se sukobom svetskih sila u vezi sa Ukrajinom na ovim prostorima otvorila Pandorina kutija naših frustracija, patnji podela, neostvarenih ambicija koje tvore teško razumljiv amalgam subjektivnih osećanja koji je često u sukobu sa realnim stanjem stvari. Nije ni prvi ni poslednji put da kao društvo pokušavamo da idemo nekim svojim, trećim putem koji iz dana u dan postaje sve uži doprinoseći rastu internih tenzija usled predstojećih izbora.

Tražim logiku odsustva nedovoljne empatije za patnje civila u Ukrajini. Pokušavam da razumem pasivno posmatranje urbicida koji sa sobom uništava jedan po jedan grad. Vukovar i Sarajevo u našem susedstvu, kao i ruševine nastale NATO bombardovanja pored kojih svakodnevno prolazimo u centru Beograda, trebalo bi da budu toponimi za razumevanje i saosećajnost sa običnim ljudima iz Ukrajine van sfere visoke politike.

Stičem utisak da se većina zadovoljava onime što pronalazi na društvenim mrežama gde se iscrpljuje aktivizam koji smo imali tokom devedesetih na ulicama i trgovima tokom antiratnih akcija nevladinog sektora, u programima i sadržaju tadašnjih profesionalnih medija koji su hrabro dizali svoj glas protiv bezumlja ratnih lidera i njihovih zločina koji nas proganjaju sve do današnjih dana. Kao da nas osećanje nepravde zbog NATO bombardovanja blokira da četvrt veka kasnije kao celokupno društvo na principijelnoj platformi osudimo prekrajanje granica i agresiju prema civilima. Nažalost, ono ostaje potisnuto mnogo vidljivijim izlivom simpatija prema agresoru, nagoveštenim pasivnim odnosom prema veličanju osuđenog ratnog zločinca na beogradskim ulicama i  fasadama.

Za mene lično nema mnogo razlike između Oluje i onoga što se trenutno događa u našem ne tako dalekom susedstvu. Selektivno pamćenje tragičnog raspada nekadašnje zajedničke države konstantno nas vraća unazad. Plašim se da nećemo ni krenuti napred sve dok ne prestanemo da posmatramo svet oko nas iz ugla naših subjektivnih istina koje nas sprečavaju da sagledamo širu sliku rusko-ukrajinskog sukoba u kojem stradaju nevini civili i njihova imovina.

Zato želim da pomognem i pokušavam da nađem načina da premostim probleme i nerazumevanje sa kojim se suočavam. Voleo bih da imamo ovdašnji primer onoga što je uradio Dejvid Bekam koji  je svoj instagram nalog sa 71 milionom pratilaca ustupio doktorki Irini iz porodilišta u Harkovu koja tako svakodnevno izveštava o stanju u njenoj bolnici dislociranoj u tamošnja skloništa. Drago mi je da vidim da su studenti sa Harvarda napravili sajt za pomoć ukrajinskim izbeglicama. Za pohvalu je ono što rade pojedini svetski kuvari na ukrajinskoj granici.

Aktiviranje mehanizma privremene zaštitite za izbeglice iz Ukrajine od strane Vlade Srbije je korak u dobrom smeru koji treba da ohrabri dalje akcije solidarnosti i pomoći koje bi došle iz Beograda. Mislim da je veoma važno kakvu poruku šalje patrijarh Porfirije svojim humanitarnim angažmanom i pozivanjem na pružanje pomoći, kao i susretom sa porodicom izbeglom iz Ukrajine.

Ugrožene koleginice i kolege i njihovi mediji nikako ne smeju da budu zaboravljeni. Zato je važno razmotriti apel koji nam je stigao sa konferencije slobodnih Evropskih medija koji je održan u centru “Solidarnost” u Gdanjsku. Rezolucija glasi:

Užasan rat protiv Ukrajine ne samo da uništava živote miliona ljudi, već je i naoružao vesti i informacije propagandom, dezinformacijama, lažima i cenzurom.

• Četiri novinara su ubijena u Ukrajini dok su izveštavali o ratu;
• Desetine novinara su ranjeni, zarobljeni ili su nestali;
• Ukrajinski novinari se svakodnevno suočavaju sa smrtnom opasnošću;
• Pluralističkom i živopisnom medijskom pejzažu u Ukrajini preti izumiranje;
• Nezavisni ruski novinari više ne mogu da rade svoj posao bez rizika da budu kažnjeni ili zatvoreni;
• Beloruski novinari mogu da rade samo u egzilu;
• Novinari i mediji u Moldaviji i Gruziji su pod pritiskom i u ranjivoj situaciji;
• Istina je prva žrtva u ratu i trenutno joj prete dezinformacije i cenzura.

Ukrajina je žrtva oružane invazije, ali svi smo žrtve informacionog rata. Demokratije se oslanjaju na slobodne informacije, slobodno novinarstvo i slobodne medije.

Nezavisni novinari preko granica dele zajedničke vrednosti. 150 novinara iz više od 25 zemalja, uključujući Ukrajinu, Belorusiju i Rusiju, okupljenih na konferenciji u Gdanjsku „Slobodni evropski mediji 2022“, izražavaju podršku slobodi štampe, oslobođenoj ograničenja, cenzure, kazni i zatvora.

Snažno pozivamo sve evropske vlade da poštuju, štite i podržavaju nezavisno novinarstvo preko granica, uključujući u zemljama rata i sukoba, i pozivamo na akcije:

• Omogućiti ukrajinskim novinarima da nastave da rade svoj posao pod neophodnim bezbednosnim uslovima;
• Da se održi i ojača pomoć beloruskim novinarima;
• Da se podrže nezavisni novinari u Rusiji kroz stipendije i stručnu obuku u evropskim obrazovnim institucijama;
• Da se obezbede hitne ili humanitarne vize ugroženim ruskim i beloruskim novinarima i njihovim rođacima;
• Inicirati pozive ukrajinskim vlastima da nalože ukrajinskim bankama da deblokiraju račune svih beloruskih novinara;
• Negovati profesionalnu saradnju među novinarima u regionu.

Ovo takođe zahteva podršku širom Evrope za održivost medija, medijsku pismenost, samoregulaciju, pluralizam i profesionalizam kako bi se omogućilo da slobodni mediji i nezavisno novinarstvo procvetaju u borbi protiv dezinformacija i propagande.

U tekstu proglasa prepoznajem nepokoreni duh i nalazim mnogo paralela i simbolike sa onime što smo prošli u strahu, nadi i veri u bolje sutra. Zato treba i moramo da pomognemo.

***

Ukrajinska ambasada u Beogradu podelila je sa Fondom B92 i Srpskim filantropskim forumom osnovne potrebe civilnog stanovništva u Ukrajini:

1. Žitarice, testenina
2. Konzerve (mesne, riblje, povrće)
3. Orašasti plodovi, sušeno voće
4. Dvopek
5. Keks
6. Instant hrana
7. Čaj, kafa
8. Pijaća voda
9. Hrana za decu
10. Pelene za decu
11. Vlažne maramice
12. Sredstva higijene

Novčana pomoć može se uputiti na račun Fonda B92 koji će u dogovoru sa Ambasadom Ukrajine nabaviti i poslati u Ukrajinu najpotrebnije:

Fond B92

Obilićev venac 2/I, 11000 Beograd

Matični broj: 17539744

PIB: 103281849

Broj računa kod Raiffeisein bank a.d.: 265-110031003520-62

Svrha uplate: Pomoć građanima Ukrajine