Bokić: Besmislen zahtev tužilaštva da odam izvor informacija, novinare štiti zakon 
Blokada INFO: Studenti koji se nikad nisu bavili novinarstvom oblikuju medijsku scenu i načine informisanja 
Multimodalnost je budućnost: Veštačka inteligencija kao pomoć a ne rival novinarima 
Ekipa Rock Radija dala otkaz 
Marko Somborac: Deda Mraz 
Za novinare, veštačka inteligencija je od najveće koristi kada im pomaže u radu i otvara šanse, ali nemaju u nju poverenja i plaši ih opasnost gubitka posla. Za poslodavce, ona služi da ubrza i unapredi podršku novinarima, da uradi neke poslove brže od njih. U izboru alatki redakcije su u dilemi - kupiti gotovo ili praviti svoje, čulo se na londonskom Festivalu veštačke inteligencije u novinarstvu
Mediji u Srbiji, sudeći prema istraživanju Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost CEPROM, alate generativne veštačke inteligencije koriste mnogo više za ilustraciju sadržaja, odnosno multimedijalne formate, nego za samo pisanje tekstova.
Prošlo je ravno deset godina otkako je Džordž Maršal u knjizi „Nemoj ni da pomišljaš na to“ (Don’t Even Think About It) pokazao šta nas sve koči u razumevanju složenosti klimatskih problema. Maršal tvrdi da ljudi ne ignorišu klimatske promene zato što im nedostaju podaci, već zato što ti podaci ne uspevaju da se uklope u naše emocionalne obrasce i narativne okvire na koje smo naviknuti. Ono što se dešava s klimom „previše je sporo da bi delovalo hitno, previše apstraktno da bi delovalo opasno, i previše kontroverzno da bi se delovalo zajednički“.
Urednici i novinari domaćih medija svesni su ogromnog uticaja koji veštačka inteligencija ima na novinarstvo, ali istovremeno smatraju da ona ne može biti zamena za novinare, već samo koristan asistent.
Izborni rezultati pružaju odlične prilike za vizualno pripovijedanje za svaku medijsku organizaciju
Od Trumpovih bizarnih videosadržaja kreiranih uz pomoć AI-alata, preko 'AI političara' u Hrvatskoj i Albaniji, pa sve do muzičkih spotova Rame Isaka – vještačka inteligencija ulazi u politiku kao novo sredstvo samopromocije, prevare i diskreditacije političkih protivnika.
Da li, draga čitateljko/čitatelju, osećaš da si – pod uticajem? Nevidljivih sila uticaja medija, lidera mišljenja iliti influensera, prijatelja, porodice, grupe kojoj pripadaš?
Novinari nisu „ljudi posebnog kova” od kojih se traume odbijaju kao od kipova, bez posledica i bola. U potpunom bezakonju koje vlada demonstracijama u Srbiji, bez policije i tužilaca koji bi bilo šta preduzeli radi naše zaštite, profesija koja zaposlene izlaže vanrednim količinama stresa i u normalnim okolnostima, postaje zaista štetna i opasna po sopstvene ljude. Krajnje je vreme da mlade ljude u ovom poslu opremimo znanjem i veštinama koji će im produžiti karijeru, učiniti ih zdravijim i otpornijim
Cilj mape koju je predstavio Evropski centar za novinarstvo je povezivanje onih koji praktikuju novinarstvo uživo
Da li novinar treba da bude neutralan i objektivan ili da jasno izrazi svoj stav? Da li da hladno iznese činjenice, ostane distanciran i prepusti čitaocu da sam shvati ko je kriv i šta dalje? Ili da aktivno zagovara politička gledišta i društvene vrednosti?
Vodeći AI asistenti pogrešno prikazuju sadržaj vesti u skoro polovini svojih odgovora, pokazalo je istraživanje objavljeno u sredu koje su sproveli Evropska radiodifuzna unija (EBU) i BBC.
Bar tri četvrtine budalaština i pogrešnih informacija na internetu bilo bi sprečeno ako bi ljudi makar jednu sekundu svog vremena potrošili na to da provere koji je izvor nekog neverovatnog naslova koji su pročitali na Fejsbuku. Evo nekoliko besplatnih saveta za snalaženje u medijskoj džungli interneta koji umire
Mediacentar Sarajevo objavio je priručnik za novinare i novinarke o izveštavanju o izborima u zemljama Zapadnog Balkana, dostupan na srpskom, crnogorskom, makedonskom, bosanskom i albanskom jeziku. Publikacija je namenjena redakcijama u Srbiji i regionu i kombinuje teorijske i praktične smernice kako bi u fokusu izveštavanja ostali javni interes i tačno, blagovremeno i verodostojno informisanje. Autor Priručnika za izveštavanje o izborima u Srbiji je novinar Nedim Sejdinović.
Složićemo se da je objektivnost ono što kao čitaoci, slušaoci i gledaoci intuitivno smatramo najvišim i verovatno najvažnijim standardom u novinarstvu. Ali da li tako misle i novinari i da li oni uopšte mogu da budu objektivni u zemljama kao što je Srbija? U seriji članaka Cenzolovka traži odgovore na ova pitanja
Vreme koje ljudi provode na društvenim mrežama dostiglo je vrhunac 2022. i od tada je u stalnom opadanju, a istovremeno ove platforme gube „društveni“ karakter kako ih ljudi sve manje koriste za komunikaciju sa drugima, a sve više da ispune slobodno vreme.
Da li mediji koji nisu pod kontrolom vlasti treba da budu objektivni i nepristrasni? I da li oni uopšte to mogu u ovakvoj svakodnevici u kojoj im vlast otežava život a njihove novinare obeležava kao državne neprijatelje? Da li njihova publika zaista želi nepristrasne medije ili joj je važnije da ima svoje medijske oaze oko kojih će se okupljati istomišljenici?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 22. avgusta 2025. pozvao na dijalog učesnike višemesečnih protesta protiv korupcije nakon nekoliko noći nereda i sukoba između demonstranata koje predvode studenti sa jedne i pristalica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i policije sa druge strane. Istovremeno su pristalice SNS-a na društvenim mrežama podelile lažne skrinšotove navodnih članaka sa sajta N1 i Nove S uz netačne tvrdnje u vezi sa dijalogom i protestom.
Da li će internet jednom naprosto doživeti kolaps od količine fekalija koje proizvodi? Ima li spasa, ako su i klasični mediji podlegli "ctrl+c/ctrl+v" novinarstvu? Da li to znači da je bolje bataliti sve te internete kada je o vestima i informacijama reč? Izvući kablove, povući se u pećinu, žvakati korenje i osluškivati samo svoj (ne)zdravi razum? Nipošto. Samo treba bolje razumeti internet, i zatim ga koristiti na način koji je odgovorniji prema sebi i drugima. Samo to
Više čitalaca nam se tokom prethodne nedelje javilo kako bi nam ukazali na poplavu manipulativnih oglasa distribuiranih kroz takođe manipulativan sponzorisan sadržaj na društvenim mrežama. Ako ste prethodnih dana na Fejsbuku i Instagramu videli poznate novinare ili političare koji reklamiraju sumnjive preparate, obmanjujuće reklame su zagadile i vaš algoritam. U nastavku pročitajte na kakve sve manipulativne reklame su novinari i čitaoci Tragača naišli prethodnih dana.
Ovih dana imali smo nekoliko poučnih studija slučaja o medijskoj (ne)pismenosti značajnog broja građana Srbije, i to onih koji sebe smatraju bolje obaveštenim od konzumenata režimskih medija poput Pinka ili Informera. A takođe smo imali lavinu rasizma kod raznih „tastatura ratnika“, kao neželjeni bonus.
Nova digitalna era i napredak tehnologija umjetne inteligencije (AI) donose brojne benefite i olakšanja u svakodnevnom obavljanju novinarskih poslova. Nažalost, AI ima i svoje loše strane, a to je lakoća kreiranja lažnih, a istovremeno veoma realističnih sadržaja, vijesti, fotografija, videa, pa je teško razlikovati umjetno od stvarnog, istinu od laži.
