Zašto baš Vuk? 
Ko je Manja Grčić: Put od Pinka do RTS-a, uz bliske veze sa režimom 
Pregledanjem TV emisija dodatno se odugovlači postupak koji Vladimir Đukanović vodi protiv novinara Vuka Cvijića 
Ana Novaković tuži Đukanovića i Selakovića: Neću da dozvolim da me blate i lažu o meni 
Disciplinske prijave protiv sudija u slučaju Ćuruvija, kreće borba i pred Ustavnim sudom 
Nova anketa Evropske federacije novinara (EFJ) pokazuje podeljen pristup njenih članica prema takozvanim „kreatorima vesti“ (“news creators”), pri čemu su novinarske organizacije podeljene oko toga da li ove nove aktere treba priznati kao deo informacionog pejzaža. Rezultati pokazuju da su zabrinutost zbog novinarske etike i sukoba sa statutima organizacija glavne prepreke njihovom uključivanju.
Alate za generisanu veštačku inteligenciju (AI) u Srbiji koristi 47 odsto mladih uzrasta od 16. do 24. godine, pokazuju podaci Evrostata za 2025.
Zvaničnicima je očigledno važniji privid transparentnosti od stvarnog komuniciranja sa građanima
Jedan od najčešćih utisaka savremenog medijskog konzumenta jeste osećaj zamora. Ne nedostatka informacija, već naprotiv – njihovog viška. Svakog dana smenjuju se „prelomne vesti”, afere, hitna saopštenja, dramatični naslovi i kontradiktorne izjave. U toj bujici javnost sve teže razlikuje šta je važno, šta je sporedno, a šta namerno proizvedena buka.
Šta su vibe coding, Answer Engine Optimization, Digital Prominence i Liquid content? Ne bi bilo loše da saznate, sva je prilika da ćete to ili koristiti ili konzumirati, ako to već nije slučaj. Prema liderima razvoja digitalnog informisanja iz celog seta, ovi izrazi će biti u živahnoj upotrebi ove mlade i neizvesne godine
Mediji United Media poslali su pisani zahtev United Group i njenom većinskom akcionaru BC Partners, tražeći komentar na izveštaje da su angažovali spoljnu konsultantsku firmu za obaveštajne i bezbednosne usluge, koja bi potencijalno mogla da im omogući pristup serverima nezavisnih medija koji sadrže osetljive podatke, prenosi CEE TV pozivajući se na N1.
Kako odgovorni mediji da izađu na kraj sa potrebama mlade publike, sa „digitalnih stvaralaca" koje baš briga za pravila novinarske profesije, influenserima i kohortama uvlakačkih jutjubera, zadovoljnih svojim klikovima...? Šta za digitalno novinarstvo i medije predviđa 280 istaknutih profesionalaca iz 51 države sveta u novom izveštaju Rojtersovog instituta za medije?
Konkurs za jedanaestu Školu digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija fondacije otvoren je do 1. februara u ponoć. Škola će početi 14. marta i trajaće do 24. maja 2026. godine.
Istraživanje Rojtersovog instituta "Novinarstvo, mediji i tehnološka predviđanja za 2026. godinu" pokazuje da ulogu medijskih profesionalaca polako preuzimaju influenseri koje medijski zakoni ne obavezuju da izveštavaju profesionalno, odgovorno i u interesu javnosti "što otvara prostor za brojne dezinformacije".
Šta donosi nacrt izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru, koji je izradio kabinet Zaštitnika građana Zorana Pašalića? Pravnici ga ocenjuju kao prvi korak ka cenzuri digitalnog prostora, a napisan je tako da se gotovo ne može ni smatrati pravnim dokumentom. A koliko je transparentan, govori i činjenica da su i novinari N1 i pravnici koji su bili zainteresovani da saznaju šta u nacrtu piše, za to morali da se dovijaju.
Mediji u Srbiji, sudeći prema istraživanju Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost CEPROM, alate generativne veštačke inteligencije koriste mnogo više za ilustraciju sadržaja, odnosno multimedijalne formate, nego za samo pisanje tekstova.
Za novinare, veštačka inteligencija je od najveće koristi kada im pomaže u radu i otvara šanse, ali nemaju u nju poverenja i plaši ih opasnost gubitka posla. Za poslodavce, ona služi da ubrza i unapredi podršku novinarima, da uradi neke poslove brže od njih. U izboru alatki redakcije su u dilemi - kupiti gotovo ili praviti svoje, čulo se na londonskom Festivalu veštačke inteligencije u novinarstvu
Prošlo je ravno deset godina otkako je Džordž Maršal u knjizi „Nemoj ni da pomišljaš na to“ (Don’t Even Think About It) pokazao šta nas sve koči u razumevanju složenosti klimatskih problema. Maršal tvrdi da ljudi ne ignorišu klimatske promene zato što im nedostaju podaci, već zato što ti podaci ne uspevaju da se uklope u naše emocionalne obrasce i narativne okvire na koje smo naviknuti. Ono što se dešava s klimom „previše je sporo da bi delovalo hitno, previše apstraktno da bi delovalo opasno, i previše kontroverzno da bi se delovalo zajednički“.
Urednici i novinari domaćih medija svesni su ogromnog uticaja koji veštačka inteligencija ima na novinarstvo, ali istovremeno smatraju da ona ne može biti zamena za novinare, već samo koristan asistent.
Izborni rezultati pružaju odlične prilike za vizualno pripovijedanje za svaku medijsku organizaciju
Od Trumpovih bizarnih videosadržaja kreiranih uz pomoć AI-alata, preko 'AI političara' u Hrvatskoj i Albaniji, pa sve do muzičkih spotova Rame Isaka – vještačka inteligencija ulazi u politiku kao novo sredstvo samopromocije, prevare i diskreditacije političkih protivnika.
Da li, draga čitateljko/čitatelju, osećaš da si – pod uticajem? Nevidljivih sila uticaja medija, lidera mišljenja iliti influensera, prijatelja, porodice, grupe kojoj pripadaš?
Novinari nisu „ljudi posebnog kova” od kojih se traume odbijaju kao od kipova, bez posledica i bola. U potpunom bezakonju koje vlada demonstracijama u Srbiji, bez policije i tužilaca koji bi bilo šta preduzeli radi naše zaštite, profesija koja zaposlene izlaže vanrednim količinama stresa i u normalnim okolnostima, postaje zaista štetna i opasna po sopstvene ljude. Krajnje je vreme da mlade ljude u ovom poslu opremimo znanjem i veštinama koji će im produžiti karijeru, učiniti ih zdravijim i otpornijim
Cilj mape koju je predstavio Evropski centar za novinarstvo je povezivanje onih koji praktikuju novinarstvo uživo
Da li novinar treba da bude neutralan i objektivan ili da jasno izrazi svoj stav? Da li da hladno iznese činjenice, ostane distanciran i prepusti čitaocu da sam shvati ko je kriv i šta dalje? Ili da aktivno zagovara politička gledišta i društvene vrednosti?
