17. jan 2021.

Dokument: Štetnost i korisnost medija

U svetu u kojem mediji prožimaju svaki prostor ličnog i društvenog života, ekipa emisije „Dokument“ se često bavi analizom načina na koji medijski sadržaji utiču na svest, emocije i potrebe publike, odnosno pitanja gde je ta fina tanka linija koja razdvaja štetnost i korisnost medija?

VIDEO (rtv.rs)

Naša novinarska udruženja redovno i glasno reaguju kada mediji, bilo da su elektronski ili pisani, pređu granicu pristojnosti. Možemo li da govorimo o diktatu profita, odnosno o tome da se ne priznaje nijedna granica i da je svaka priča, bilo da je utemeljena ili neutemeljena na činjenicama, dobra za objavljivanje, ukoliko će povećati prodaju i broj pregleda, odnosno lajkova? Ko je kriv, urednik koji je tako nešto naručio ili novinar koji je pristao na to? Da li je zabluda da je politički pritisak problem – ili je to, u stvari, deo profesije? Ako je novinarstvo bila cenjena profesija, zašto više nije?

U našem vremenu, tabloidi, kako u svetu tako i kod nas, su najtiražniji. Pitanje je zašto građani radije kupuju jeftini tabloid, gledaju rijalitije, umesto da čitaju neki ozbiljan magazin u kojem ga nerviraju stavovi komentatora i analitičara, ili da gledaju ozbiljne tv programe? Napisane su brojne analize o pogubnosti rijalitija i da se na taj način skreće pažnja sa gorućih problema. Jesmo li stigli do toga da smo tu napravili korak unapred u odnosu na zapadni svet, odakle su nastali? Poređenja radi, ako je zabranjena prodaja alkohola osobama mlađim od 18 godina, u slučaju rijaliti programa, kada pojedinac, a kada država treba da reaguje?

Norveški filozof Laš Svensen, autor „Filozofije usamljenosti“ ukazuje na činjenicu da društvene mreže doprinose širenju kontakata i da se kako piše: „osnovni problem našeg doba možda i ne sastoji od toga što imamo previše usamljenosti, već što imamo premalo samoće. Mnogi tvrde da danas živimo u dobu usamljenosti i da je posredi epidemija usamljenosti.“ Da li je filozof u pravu i koliku su mediji opet krivi? Verujem da svi poznaju nekog ko ima stalno uključen televizor zbog toga da ne bi bilo tišine i da se manje osećaju usamljenima. Usamljenost nije tek tako došla preko noći, ali da li je individualizam, koji je oberučke prigrlila industrija zabave – prauzrok?

U teološkom, ali i u mitološkom shvatanju sveta, ludilo je često kazna za počinjene grehe ili je pomirljivo saosećanje. U današnjem vremenu okidači ludila mogu da budu socijalna nepravda, ekonomska nesigurnost, sveopšta beda, a nismo još do kraja sagledali ni psihičke posledice pandemije koronavirusa. Koje su socijalne i političke posledice normalizacije ludila u medijima?

Sagovornici:

Divna Vuksanović – filozof medija i estetičar,
Predrag Jakšić – dramaturg i teoretičar medija,
Vlatko Ilić – teoretičarmedija i umetnosti,
Saša Milić – teoretičar filma,
Damir Smiljanić – filozof,
Gvozden Đurić – filmski reditelj,
Biljana Đorović – novinarka radija Beograd 2. program,
Elžbjeta Benkovska – rediteljka,
Ljubica Gojgić – novinarka TV Vojvodine,
Vladimir Radomirović –predsednik UNS-a,
Nino Brajović – generalni sekretar UNS-a,
Milomir Marić – glavni i odgovorni urednik Hepi televizije

Autorka emisije: Eržika Pap Reljin

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend