18. apr 2022.

DW proverava: Kako uočiti lažnu priču o vojnom uspehu

Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je lavinu viralnih video snimaka na kojima se navodno vidi vojni uspeh - na obe strane. Ali, može li se verovati slikama udara dronova, snajpera i zaseda? DW - proverava.

I u ovom ratu pristalice jedne ili druge strane dele video zapise o „vojnom uspehu“ često uz muzičku pratnju. Pored moralnih i etičkih pitanja širenja ovako eksplicitno nasilnog sadržaja, postoji još jedan problem: takvi video snimci često prikazuju vojne snimke iz nekih drugih sukoba.

DW ovaj put ispituje jedan primer iz rata između Rusije i Ukrajine – a pokazujemo i metode i alate koje smo koristili za proveru korišćenih snimaka.

Tvrdnja: Nezvanična Tviter stranica koja podržava oružane snage Ukrajine (@ArmedForcesUkr) sa više od 450.000 pratilaca – opisujesnimak u trajanju od 42 sekunde kao „hit pesmu Teritorijalne odbrane Oružanih snaga Ukrajine“. Za ruske vojnike koriste pogrdni izraz „orke“. Video sadrži 16 odvojenih scena eksplozija, smrti i razaranja, uglavnom nastalih udarima dronova, ali i bombama i snajperima. Montaža je usklađena sa veselom muzikom: dečji glas peva „La la la, ubij Moskala“, što je etnička uvreda na račun Rusa. Ali, da li tu zaista prikazani uspesi ukrajinske vojske?

DW konstatuje: to je obmana

DW je pokušao da identifikuje 16 izvora korišćenih u snimku i otkrio je da šest definitivno nije iz rusko-ukrajinskog rata 2022. A jedna scena navodne ukrajinske vojne hrabrosti zapravo prikazuje ruske snajperiste na delu. Preostalih 10 snimaka su možda istiniti, ali se to ne može potvrditi 100%.

Čuvajte se ‘zvaničnih’ filmova objavljenih sa nezvaničnih naloga

Korisnik @ArmedForcesUkr nema zvaničnu kvačicu za verifikaciju na Tviteru, što bi moglo da objasni obmanjujuću prirodu klipa. Prva i poslednja scena snimka prvi put su se pojavile na digitalnim platformama u oktobru 2020. tokom rata između Azerbejdžana i Jermenije. Najmanje jedna scena se može pratiti do zvaničnih azerbejdžanskih vojnih snimaka napada bespilotnih letelica Bajraktar – koje Ukrajina takođe koristi protiv ruskih snaga.

Snimak je manipulisan i izgubio je dosta jasnoće, bilo zato što se često deli ili zato što je autor želeo da sakrije njegovo poreklo.

Screenshot, Twitter ,Armed Forces, Faktencheck, Ukraine

DW proverava – snimaka star više od 2 godine

Noćni snimak u trajanju od 26 sekundi verovatno je prvi put postavljen u februaru 2020. od strane ruskog naloga „milinfolive“ na platformama kao što su VKontakte i Telegram. Taj post opisuje snimak kao delo ruskih specijalnih snaga u Siriji. Prema izveštaju, snimak je objavilo Ministarstvo odbrane.

To je jedini deo koji prikazuje ljude koji su upucani iz neposredne blizine, a ne gađani projektilima dronova.

Više od trećine sadržaja ovog filma je lažno

Samo 27 sekundi od 42 sekunde može se povezati sa videima koji su se pojavili na digitalnim platformama – nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Neki od njih imaju vodeni žig @polkazov i mogu se pratiti do medijske operacije ukrajinskog bataljona Azov. Ovi snimci tvrde da prikazuju ukrajinske napade u opkoljenom gradu Mariupolju sredinom marta 2022.

Čini se da su neki snimci dobijeni iz kompilacije o napadima bespilotnih letelica ukrajinskih oružanih snaga u blizini Hersona od 18. marta 2022, postavljenih na Jutjubu. Jednu scenu, koja očigledno prikazuje protivtenkovski raketni udar, objavio je na Telegramu 27. marta 2022. član ukrajinskog komiteta za nacionalnu bezbednost, odbranu i obaveštajnu delatnost Jurij Misjagin.

Kako smo analizirali video 

DW je verifikovao materijal u postu @ArmedForcesUkr koristeći obrnutu pretragu snimaka ekrana (screenshot) svake scene da bi locirao poreklo videa. Zatim smo uporedili prva pojavljivanja dotičnih video snimaka da bismo utvrdili da li su bili pre ruske invazije Ukrajine 2022.

Za to postoji nekoliko korisnih sajtova kao što su TinEye i Yandex Visual Search kao i dodaci za pretraživače kao što je RevEye.

U viralnim video snimcima, vizuelna moć često pobeđuje istinu

U slučaju snimka koji smo analzirali koji je postavio @ArmedForcesUkr – mnogi korisnici Tvitera odmah su komentarisali da sadrži snimke koji nisu ukrajinski. Ipak, video je u vreme pisanja ovog teksta (12. aprila) pregledan više od 160.000 puta, a većina korisnika slavi njegov sadržaj.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend