13. mar 2022.

Kako novinari utvrđuju da li je fotografija ili snimak zaista iz sukoba u Ukrajini

Zelenski pije kafu s vojnicima usred rata; Ukrajinski migovi 29 uništili ruske suhoje; potresna fotografija žene koja je preživela rusko granatiranje – zajedničko ovim snimcima je to da su proizvod propagandne mašinerije. Mnogo je alata na internetu koji mogu pomoći novinarima da se ne "upecaju". Ovo su neki od najčešće korišćenih.

Rat u Ukrajini ne vodi se samo između ruskih i ukrajinskih snaga – odavno se preselio i na medije, društvene mreže. Bujaju lažne informacije koje, što namerno, što u brzini, iz neznanja i želje za klikovima, šire i novinari.

Tako je deljen snimak sa Reddita ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kako pije kafu s vojnicima usred ratnog stanja, kako bi podigao njihov moral, da bi se zatim ispostavilo da je snimak napravljen pre početka ruske vojne operacije.

Zelensky drinking coffee and chatting with his fellow Kyiv defenders this morning. Imagine what a moral boost it must be for these troops to have the freakin’ president literally fighting next to you. from MadeMeSmile

Na zvaničnom, verifikovanom, Tviter nalogu ukrajinskog Ministarstva odbrane objavljen je snimak koji navodno pokazuje da su ukrajinski migovi uništili ruski suhoj. Snimak je zapravo bio iz video-igrice „Digital Combat Simulator World“ – i već je korišćen u propagandne svrhe, ali u Siriji.

Na turskoj televiziji prikazan je snimak sukoba ukrajinskih i ruskih snaga u jednoj vazdušnoj bazi, koji je preneo i Bi-Bi-Si u Turskoj. Ispostavilo se da je snimak star osam godina.

Tako su „zalutali“ i snimci iz Sirije, Kine.

Fotografija žene sa brojnim krvavim ogrebotinama i flasterima iznad oka i na obrazu deljena je na internetu, uz napomene da je povređena tokom granatiranja od strane ruskih snaga. Nakon toga mnogi mediji su objavili da je zapravo reč o ženi koja je 2018. preživela eksploziju gasa.

Autentičnost fotografije mogla je lako da bude utvrđena, proverom metapodataka. Ispostavilo se da jeste reč o fotografiji napravljenoj u Harkovu, što je potvrdio i njen autor.

Alati za proveru autentičnosti 

Zadatak novinara je da prenose tačne informacije. Ako nikada nisu bili u Ukrajini, ako nemaju dopisnika sa terena – mogu li saznati da je fotografija koja je deljena na društvenim mrežama, ili koju je objavio neki drugi internet portal verodostojna? Uglavnom mogu.

Na primeru fotografije ukrajinskog predsednika u rovu na istoku Ukrajine, proverićemo koje informacije uz samo nekoliko klikova možemo dobiti.

Brojni alati dostupni su na internetu i mogli su da posluže za utvrđivanje autentičnosti, kao, na primer, TinEye – otkriva koliko je puta i gde fotografija već objavljivana, kao i sortiranje po datumu objavljivanja. Fotografija Zelenskog u rovu je prvi put objavljena 6. decembra 2021. godine, a načinjena je u 13:54:43.

Takođe, autentičnost fotografije može biti utvrđena tako što se ona „prevuče“ na sajt Image Edited, koji vam otkriva da li su na njoj vršene izmene. Na ovoj fotografiji nisu vršene izmene pre unošenja u ovaj tekst. Nosilac prava na fotografiju je Ukrainian Presidential Press Office.

Serelay je besplatna mobilna aplikacija koja takođe otkriva da li je nešto na fotografiji menjano, pa čak i koji segment fotografije je u pitanju. Da li je bilo manipulacije sa fotografijom otkriva i Fotoforensics (u ovom slučaju nije bilo).

Alatku nam nudi i „Gugl“. Pored pretrage po ključnim rečima koja je nezaobilazna, tu je i Reverse Image Search (RevEye). Desnim klikom može se „provući“ fotografija kroz različite pretraživače: Google, Bing, Yandex i pomenuti TinEye.

SunCalc pruža drugačiju informaciju – pomoću ove alatke saznaje se kako se sunce kretalo tokom dana na nekom području. Na taj način, korisnici upoređivanjem senke na snimku i one sa aplikacije mogu utvrditi u koje je doba dana fotografija napravljena.

Wolframalpha može otkriti kakvo je vreme bilo na određenoj lokaciji u određenom trenutku, tako da ako je na fotografiji kiša, lako možete utvrditi da li je baš takvo vreme bilo u trenutku snimanja. Šestog decembra u Donjecku je bilo u proseku četiri stepena i duvao je vetar brzinom 3 metra u sekundi.

InVID je alatka koja pomaže prilikom provere video-materijala. Klikne se na opciju analiziraj i pejstuje URL sa Jutjuba ili Fejsbuka, a InVID zatim pruži metapodatke, kao što je vreme kada je aploudovan, broj lajkova ili deljenja. Takođe, ova alatka može podeliti video na kadrove koji zatim pomoću drugih alatki mogu biti proveravani kao fotografije.

Podaci o lokaciji na kojoj je fotografija snimljena mogu se pronaći i pomoću Google EarthGoogle maps ili Google Street View alata. Ako je, na primer, na fotografiji ili snimku konkretan grad ili ulica, u „Guglovim“ mapama može se uneti lokacija i proveriti da li ono što se vidi na mapi odgovara onome na snimku: Na primer, ako se vidi neki kafić, apoteka, crkva – da li njih zaista ima i u stvarnosti.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend