18. jun 2019.

GEN samit u Atini: Kvalitetno novinarstvo u doba ekspanzije veštačke inteligencije

Kako nove tehnologije utiču na kvalitet novinarstva? Otkud toliki rast upotrebe pametnih zvučnika u informisanju? U kojoj meri će roboti zameniti novinare u budućnosti? Kako medijski sadržaj približiti publici? – bile su neke od najvažnijih tema na samitu Globalne mreže urednika u Atini.

Sala Grčke nacionalne opere u Atini, u kojoj se održavao najvažniji deo programa GEN samita (foto: Perica Gunjić / Cenzolovka)

Urednici i medijski profesionalci sa šest kontinenata okupili su se protekle nedelje kako bi razgovarali, razmenjivali iskustva i delili znanja o novim trendovima u medijima i o načinima tranzicije medija i informisanja uopšte u digitalnu sferu.

U jednom se slažu svi – uprkos svoj mogućoj automatizaciji, koja je sve dostupnija, mora se voditi računa o kvalitetu novinarstva.

Blumbergova iskustva u automatizaciji

Džon Mikletvejt, glavni urednik Blumberga, održao je na GEN samitu govor o tome kako vidi tranziciju kroz koju svetski mediji prolaze poslednjih godina.

„Internet nikada nije bio problem, problem je bila naša reakcija na njega. Mi smo ti koji su bili ubeđeni da čitaoci nemaju novca za naš sadržaj“, naveo je urednik Blumberga.

On je govorio i o uticaju veštačke inteligencije na današnje novinarstvo i naveo da Blumberg koristi neke elemente automatizacije, koja sada pokriva oko 30 odsto poslova u ovoj medijskoj kući, ali ne na štetu novinara.

„Nama su potrebni novinari da kažu robotu šta da traži. Ljudi moraju da rade duplu proveru. Tako da bih rekao da mašine neće zameniti ljude, već da postoji tendencija da ljudi i mašine rade zajedno“, smatra Mikletvejt.

Pametni zvučnici postaju značajan uređaj za konzumaciju vesti

Značaj zvučnika za informisanje

Na jednom od panela govorilo se i o velikom porastu upotrebe pametnih zvučnika (smart speakers) u konzumaciji vesti. Oni se, naime, i dalje najviše koriste za slušanje muzike i kao alarmi, ali se sve više preko njih direktno slušaju različite vesti – od vremenske prognoze i sportskih rezultata do informacija o politici – ili se uz pomoć glasovnih komandi pretražuje internet.

Iznet je i podatak da je u 2017. svega sedam odsto Amerikanaca imalo pametne zvučnike, a da ove godine taj procenat iznosi 21 odsto i da ih koristi 66,4 miliona ljudi.

„Taj trend je u porastu. Videli smo podatke za SAD, ali je očigledno da je slično i u drugim delovima sveta“, istaknuto je na GEN samitu.

INSTAGRAM

* Ima milijardu aktivnih korisnika mesečno.
* 500 miliona ljudi dnevno koristi storije.
* Svaki šesti korisnik ove mreže prati bar jedan nalog nekog medija.
* Mlađi od 25 godina provode 32 minuta dnevno na Instagramu.

(Andree Vilford, menadžerka u Fejsbuku, zadužena za Instagram)

Tokom ovog trodnevnog medijskog skupa svi su se pozivali na rezultate najnovijeg izveštaja o digitalnim medijima koje je u Atini ekskluzivno predstavio Rojtersov Institut za proučavanje novinarstva.

To istraživanje pokazalo je, između ostalog, da iako Fejsbuk i dalje važi za glavni izvor informacija, sve veći broj korisnika prestaje da koristi tu društvenu mrežu za deljenje vesti, dok je korišćenje Vocapa i Instagrama u porastu.

Istraživanje, koje je predstavljeno na GEN samitu u Atini, pokazuje da opada broj ljudi koji koriste Fejsbuk, ali da i dalje 64 odsto njih koristi ovu platformu za informisanje. Na drugom mestu je Vocap (WhatsApp) koji za deljenje medijskog sadržaja koristi 45 odsto internet korisnika, a najviše u Brazilu, Maleziji i Južnoj Africi.

Fejsbukov Mesindžer za informisanje koristi 37 odsto ispitanika u 38 zemalja sveta koje je obuhvatilo istraživanje, dok se na Instagramu informiše trećina anketiranih. Tviter je, s druge strane, izvor informisanja za oko 20 odsto korisnika.

Kada je reč o načinu kako korisnici pristupaju vestima u ovih 38 zemalja sa šest kontinenata, istraživanje Rojtersovog instituta pokazuje da na medijske portale direktno ide svega 29 odsto publike, putem pretrage do vesti dolazi njih 25 odsto, preko društvenih mreža 25 odsto, a putem mejla šest odsto.

Srbija nije bila predmet ovog istraživanja, a kako su novinarima rekli autori izveštaja, nije ni u planu da bude uključena u narednim godinama, jer je tendencija da uključuju više zemalja van Evrope.

Jedna od najvećih zvezdi konferencije, glavni urednik Blumberga Džon Mikletvejt

Ekspanzija Instagrama

Jedan od najposećenijih panela na GEN samitu bio je onaj na kojem je učestvovala glavna i odgovorna urednica britanskog Gardijana Ketrin Viner. Ona je prestavljajući šest principa svoje redakcije rekla da je kvalitet novinarstva uvek na prvom mestu.

Među principima kojih se drži, ona je istakla predstavljanje ideja i pozitivnih rešenja u novinarstvu, a ne samo kritiku. Zatim, tu je i saradnja sa medijskim redakcijama širom sveta, da sve što se objavi mora da ima značenje za čitaoce, da novinarstvo mora da dopre i do marginalizovanih zajednica i da budu finansijski stabilni.

Internet nikada nije bio problem, problem je bila naša reakcija na njega. Mi smo ti koji su bili ubeđeni da čitaoci nemaju novca za naš sadržaj (Džon Mikletvejt, urednik Blumberga)

Pažnju učesnika privukla je i radionica Andree Vilford, partner-menadžerke u Fejsbuku zadužene za Instagram, koja je na ovogodišnjem skupu urednika iz celog sveta u Atini rekla da mlađi od 25 godina provode u proseku više od 32 minuta dnevno na Instagramu.

Instagram ima milijardu aktivnih korisnika mesečno, a 500 miliona ljudi dnevno koristi storije na toj platformi. Svaki šesti korisnik ove mreže, dodala je, prati bar jedan nalog nekog medija.

Jedna od sesija bila je posvećena i medijskoj pismenosti. Istaknuto je da i novinari i publika moraju biti medijski pismeni.

„Ukoliko želimo da publika veruje medijima, moramo otvoriti naša vrata i pokazati svima šta mi to radimo“, rekla je Endži Pit iz Gardijan fondacije koja ima poseban program o medijskoj pismenosti.

AJAB: GLEDALI SU KAKO IZGLEDAM, NE ŠTA RADIM

Na jednom od panela na ovogodišnjem GEN samitu u Atini bilo je reči i o zastupljenosti žena u informativnim medijima – BBC je predstavio svoj projekat 50:50 i kako su izjednačili broj muškaraca i žena u svojim programima. Na tom panelu je Rana Ajab, istraživačka novinarka iz Indije, govorila o položaju žena u medijima u njenoj zemlji.

Kada sam devedesetih htela da počnem da se bavim novinarstvom, mnogi prijatelji i rođaci su razgovarali sa mojim roditeljima kako bi me sprečili da donesem takvu odluku, jer to, navodno, nije posao za žene. Kasnije, kada sam jednu istraživačku priču radila osam meseci, ljudi su mi govorili – verovatno ti nije bilo teško, ti si lepa žena. Poražavajuće je da su me ljudi posmatrali tako, a ne kroz ono što radim“, rekla je Rana Ajab.

* Autor je urednik Danas online

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend