04. mar 2021.

Građani koji su postali novinari preko Fejsbuka

“Fejsbuk ima najviše udela u mobilizaciji ljudi, on stvara zajednicu, povezanost. To je prostor u kojem ljudi komuniciraju i najbrže dolaze do informacija. Snaga pokreta, ipak, nije tolika kolika se čini u virtuelnom svetu. Naša grupa ima 8.000 članova, a na proteste ne dođe ni njih 1.000. Naravno, ima i onih koji u grupu ulaze da bi botovali, trolovali, sabotirali. Dakle, postoji rizik od samoobmane kada je u pitanju broj ljudi koji je spreman da praktično podrži ciljeve i ideje. Ali, to je proces u buđenju građanske svesti i praktičnog aktivizma.“

Ekološki pokreti u Srbiji funkcionišu u velikoj meri zahvaljujući prednostima društvenih mreža i sajtova, pa se već sada može govoriti o nekoj novoj vrsti – budimo slobodni – novinarskog izražavanja. Ali i, makluanovski rečeno, novih “čovekovih produžetaka” koji u velikoj meri ugrožavaju monopol vlasti nad informacijama i istinom.

Zainteresovani građani čiji su životi ugroženi postali su “novinari”; plasiraju i razmenjuju informacije do kojih, često potpuno neopravdano, nije stalo mejnstrim medijima. U neku ruku, možemo govoriti i o malim medijskim koncernima, budući da kretori plasiraju pisane dokumente, video i audio zapise, različite priče nalik reportažama.

Najraširenija Fejsbuk grupa Odbranimo reke Stare planine otvorena je početkom 2018, sa ciljem da obaveštava građane na kojim rekama investitori planiraju da grade male hidroelektrane (MHE), objavljivljuje sumnje u zakonitost postupanja investitora i predstavlja argumente zbog kojih se izgradnja tih postrojenja u Srbiji pretvorila u uništavanje reka i životne sredine.

Tri godine kasnije, grupa ima 128.000 članova, održani su brojni protesti i akcije – od sela na jugu Srbije do Beograda, a aktivisti pokreta Odbranimo reke Stare planine (ORSP) uspeli su da pitanje izgradnje malih hidroelektrana pozicioniraju na sam vrh medijske agende. Ali, da nije bilo Fejsbuka, ne bi bilo ni pokreta Odbranimo reke Stare planine – reči su kojima Aleksandar Jovanović Ćuta opisuje značaj te društvene mreže, odnosno mogućnost da se njome šire informacije. Koreni ovog aktivizma potiču od odbrane Toplodolske reke na jugu Srbije, a ORSP je danas inspiracija drugim ekološkim aktivistima i građanima, bilo da brane parkić, šumu, ili se bore protiv otvaranja rudnika i zagađenja vazduha.

“Počelo je stihijski, niko nas nije učio kako se brane reke i kakvi su zakoni. U početku smo bili nas trojica, i niko nije pretpostavljao da će ovoliko da naraste zaintresovanost za problem MHE. Grupi na Fejsbuku i pokretu je počela da se priključuje ’i struka i motika’, i ljudi su postepeno preuzimali poslove na sebe“, kaže Jovanović za Dosije. Vremenom je rastao broj objava u grupi, čiji je domet prerastao Staru planinu, a teme ubrzo nisu bile samo male hidroelektrane, već i drugi ekološki problemi i incidenti. O lokalnim problemima, u grupi pišu ljudi širom Srbije, ali i iz celog regiona.

U CENTRU INTERESOVANJA

“Fejsbuk nam je osnovni medij od početka i biće ubuduće, bez obzira na to što sada imamo dobru poziciju u medijima. Ako smo nešto uspeli, to je da ovu temu stavimo u centar interesovanja. Kad kažeš male hidroelektrane, od deset ljudi osam zna za problem. Pored toga, sada na sve strane čujemo poruke ’ne damo ovo’, ’odbranimo ovo’, ’zaštitimo ono’. Od parkića i cvetića, pa sve do Smedereva i Bora“, ističe naš sagovornik. Nakon Fejsbuk grupe pokrenut je i sajt Nova Stara planina, na kojem građani i stručna javnost mogu da vide čime se pokret ORSP bavi, koji su im ciljevi i misija. Osim objavljivanja vesti, saopštenja i snimaka akcija i protesta, taj sajt promoviše i obnovu Stare planine, poziva građane da se vrate u ove predele, obnove kuće, škole i domove kulture. Ipak, i dalje glavni izvor informacija kada su u pitanju ekološke teme ostaje Fejsbuk grupa Odbranimo reke stare planine.

Dve godine unazad, ova grupa je novinarima relevantan izvor informacija, kako za korišćenje dokumenata koja objavljuju aktivisti, tako i za najave protesta i akcija, ali i za ukazivanje na potencijalne zloupotrebe i kršenje zakona.

MOBILIZACIJA GRAĐANA

U Beogradu je prvi veliki protest protiv izgradnje malih hidroelektrana održan početkom 2019, a od tada do danas samo su se ređali razlozi za nezadovoljstvo – od zagađenosti vazduha, preko lošeg kvaliteta pijaće vode, izbacivanja nepročišćenog industrijskog otpada i kanalizacije u reke, do seče šuma. Na talasu energije pokreta Odbranimo reke Stare planine nastale su i manje Fejsbuk grupe u kojima su građani pozivali na odbranu reka u svojim me- stima, kao i drugi pokreti, poput Odbranimo šume Fruške gore.

Aktivistkinja iz tog pokreta Dragana Arsić kaže za Dosije o medijima da je ORSP bio pokretač i za nju i za druge ekološke aktiviste širom zemlje. “Vrednost im je u tome što su osvestili ljude da imaju pravo da se pitaju o životnoj sredini, da učestvuju u donošenju odluka i koriste pravnu pomoć, ukoliko im se ograničava pravo na dostupnost informacija“, ocenjuje Dragana Arsić.

Ona je jedna od inicijatora i administratora grupe i stranice Odbranimo šume Fruške gore na Fejsbuku, i ističe značaj te društvene mreže,

“Fejsbuk ima najviše udela u mobilizaciji ljudi, on stvara zajednicu, povezanost. To je prostor u kojem ljudi komuniciraju i najbrže dolaze do informacija. Snaga pokreta, ipak, nije tolika kolika se čini u virtuelnom svetu. Naša grupa ima 8.000 članova, a na proteste ne dođe ni njih 1.000. Naravno, ima i onih koji u grupu ulaze da bi botovali, trolovali, sabotirali. Dakle, postoji rizik od samoobmane kada je u pitanju broj ljudi koji je spreman da praktično podrži ciljeve i ideje. Ali, to je proces u buđenju građanske svesti i praktičnog aktivizma“, ističe sagovornica Dosijea.

FEJSBUK ALARM

Fejsbuk za njen pokret, pojašnjava, predstavlja oglasnu tablu gde se objavljuje prepiska s institucijama, dokumenta, prijave podnete inspekciji, pozivi na proteste. Kako kaže, nema iskustva s drugim društvenim mrežama, poput Tvitera i Instagrama, jer su aktivisti zaključili da “tamo ekološke teme ne prolaze“.

Ključni značaj Fejbuka za nastanak i razvoj ekoloških pokreta u Srbiji ne pokazuje samo važnost društvenih mreža za informisanje, već i to da do pre tri godine ovdašnji mejnstrim mediji takvim temama nisu davali dovoljno vremena i prostora. Odgovori na pitanje zašto nisu kreću se od jednostavne neupućenosti, do svesnog izbegavanja i izvrtanja činjenica, kada je reč o prorežimskim medijima, jer svaka kritika, pa makar i ona koja se tiče toga kakvu vodu pijemo – tumači se kao napad na vlast. Tako su reakcije medija na objave i aktivizam, konstatuje Dragana Arsić, različite.

“Onog trenutka kada smo postali vidljivi na Fejsbuku, mediji su se sami zainteresovali. N1 i NovaS, novinske agencije, kao i lokalni mediji prate naš rad i akcije, korektno izveštavaju. S druge strane, prorežimski mediji suštinski ne prenose naše delovanje, već od njih dolaze samo napadi i diskreditacija. Bez obzira na te napade, problemi zaštite životne sredine se ne mogu zanemariti, jer postaju alarmantni”, ističe ona.

U KOALICIJI S PRIRODOM

“Jako je bitno umrežavanje i solidarnost ekoloških pokreta i međusobna pomoć u svim lokalnim zajednicama, da svako brani svoje šume, reke i vazduh. Neophodno je i deljenje iskustva. Pomažemo se međusobno, i onako kako je ORSP nama bio inspiracija, sada smo i mi inspiracija ljudima u Vojvodini da se organizuju oko odbrane šuma“, jasna je Dragana Arsić.

Aleksandar Jovanović Ćuta ocenjuje da se u Srbiji dešava “čista ekokalipsa“, ali da su ekološka pitanja tačka okupljanja u kojima nema podela na pripadnost stranci, veri, nacionalnosti ili seksualnoj orijentaciji.

“To je ogromna energija koja ima tendenciju da se samo uvećava. Kod nas je zabranjena bilo kakva stranačka aktivnost. Nikada nije bila opcija ujedinjenje s bilo kojom strankom. Ekologija svakako jeste deo politike, ali ne na način da idemo u skupštine, pravimo liste i koalicije. Mi smo u koaliciji s prirodom. Srbija se nalazi pred ekološkim ustankom, jer postoje stotine jezivih mesta gde je ljudima ugroženo pravo na zdravu životnu sredinu, a samim tim i na zdravlje. Jasno je da to mora da se rešava – ili u institucijama, ili na ulici, pored reka, i u šumi“, zaključuje Jovanović.

U vreme Građanskih protesta 1996/97 nastao je grafit “Nema novina – ima zidova!”. Građanski aktivisti, ali i svi drugi interesno okupljeni građani, čiji problemi ne nalaze mesta u tradicionalnim medijima – imaju nešto savremenije medije na raspolaganju. Zidovi su poslužili, ostaje da vidimo snagu Fejsbuka.


Izvor
NUNS Dosije

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend